Pre dva tri dana mediji u Srbiji su, gotovo bez izuzetka, posebno isticali vest o inicijativi Pokreta obnove Kraljevine Srbije upućenoj Skuptini Srbije za izmenu Zakona o radu, predlažući skraćenje radnog vremena sa osam na šest sati dnevno! Predlog temelje na iskustvima razvijenih evropskih privreda, gde je kraće radno vreme donelo korist poslodavcima i državi, sa jedne, i radnicima, sa druge strane.
Koje prednosti donosi skraćeno radno vreme?
Mnogo je faktora koji manje ili više utiču na odredjivanje optimalnog radnog vremena. Razumljivo je da su se tokom istorije menjala gledišta, shvatanja i tražila nova rešenja, kao posledica promena koje su donosili novi društveno ekonomski odnosi. Tako su dvadeseti vek i početak ovog našeg veka obeležili stavovi o potrebi skraćenja radnog vremena.
U tekstu magazina Quartz svetski poznati stručnjaci tvrde da bi, u skladu sa fizičkim i mentalnim sposobnostima čoveka, optimalno radno vreme trebalo da traje četiri sata, jer je upravo to period u kojem možemo da očuvamo potpunu koncentraciju! Naravno, stručnjaci su imali i odgovarajuću argumentaciju, pa je ovde prenosimo.
Objašnjavajući to, oni kažu da bi pravilnom organizacijom posla trebalo obezbediti dovoljno pauza, „praznog hoda“, jer su to periodi kada kreativnost čoveka dolazi do izražaja i predstavlja veću korist za poslodavca od dugog, neprekidnog rada.
Da ovo i nije velika novost potvrdjuje esej čuvenog filozofa Bertanda Rasela iz 1932.godine u kojem govori o četvoročasovnom radnom vremenu, kao pravoj meri čoveka i njegovih mogućnosti.
Medju brojnim koristima od kraćeg rada ističe se smanjenje bolovanja i izostanaka sa posla, kao i bolja integracija poslovnog i privatnog života. Zadovoljni radnici su produktivniji, posvećeniji i kreativniji, a uštede koje bi ostvarile kompanije mogu da ulažu u razvoj, obuku i unapredjenje.
U okviru sprovedenog istraživanja mogu da se analiziraju i stavovi koje su radnici, učesnici u istraživanju iskazali. Čak 92% ispitanika izrazilo je uverenje da bi šestočasovno radno vreme bilo korisnije i doprinelo povećanju produktivnosti, a 96% ispitanika veruje da bi radnici bili srećniji.
Koliko traje radna nedelja u pojedinim zemljama?
| Zemlja Časova |
| Rumunija 41 |
| Velika Britanija 40,9 |
| Nemačka 40,3 |
| Madžarska 39,5 |
| Francuska 35 |
| Švedska 35 |
| Belgija 30 |
| Holandija 30 |
Sumirajući sva iskustva i stavove stručnjaka, realno je očekivati da praksa dužeg radnog vremena polako bude zamenjena kraćim, efikasnijim radom, koji bi se više cenio.
