Suočena sa sve izraženijim problemom nedostatka stručne radne snage, nemačka vlada je odobrila nacrt novog zakona o doseljavanju stručnih radnika u Nemačku. Njime treba da se postigne cilj „stvaranja najmodernijeg doseljeničkog sistema u Evropi“, kako je to prošle godine formulisao mininstar rada.
Još je prethodna demohrišćansko-socijaldemokratska vlada pre tri godine krenula pravcem ubrzanja i olakšanja doseljavanja stranih radnika, jer nemačko blagostanje počiva na pravoj radnoj snazi.
Koliko radnika treba Nemačkoj?
Savezna agencija za rad iznela je podatak da u Nemačku godišnje treba da se doseli i tu ostane oko 400.000 stručnih radnika – iz oblasti informacionih tehnologija, nege straih i bolesnih, ali i majstora, zanatlija, inženjera.
Kako se 2021.godine u Nemačku doselilo oko 40.000 stranih radnika, neophodno je bilo hitno donošenje olakšica kojima će Nemačka biti konkurentnija u odnosu na druge zemlje. A problem će postati još veći kada radnici rođeni šezdesetih godina prošlog veka odu u penziju.
Kako će se useljavati u Nemačku?
Nacrtom zakona otvaraju se nove mogućnosti useljavanja radnika koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Ubuduće u Nemačku će se dolaziti:
- Priznavanjem diploma, odnosno kvalifikacija ( i do sada je bilo moguće );
- Po osnovu dozvola za stručnjake sa radnim iskustvom;
- Kao radnici sa potencijalom, ali bez potpisanog ugovora o zaposlenju.
Merama treba omogućiti da što više ljudi dobije takozvanu „plavu kartu Evrope“, koja u Nemačkoj postoji već čitavu deceniju. Odredbama novog zakona snižava se donja granica dohotka koji treba da ostvare kandidati.
Da sada je strani radnik u ugovoru o radu morao da ima zaradu ne manju od 58.400 evra godišnje, odnosno 45.552 evra godišnje za deficitarna zanimanja.
Nacrtom zakona dozvoljava se i promena branše, tako da će radnici koji dolaze u Nemačku moći da obavljaju svaki stručni posao.
Posebne olakšice za radnike sa fakultetskom diplomom
S obzirom na znaačaj koji imaju za nemačku ekonomiju, strani radnici sa fakultetskom diplomom mogu da dođu u Nemačku bez znanja nemačkog jezika, kao i bez institucionalne provere da li za to radno mesto postoje zainteresovani radnici iz Nemačke i Evropske unije.
„Plavu kartu“ mogu da dobiju stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija i bez završenog fakulteta, ako poseduju radno iskustvo na akedemskom nivou.
Radnici sa Zapadnog Balkana u dugom nizu godina su posebno cenjeni na nemačkom tržištu rada. Zato je ovim nacrtom doneto i posebno pravilo prema kojem će se u Nemačku godišnje useljavati 50.000 radnika iz šest zemalja Zapadnog Balkana.
Manje prepreka kod priznavanja diploma
Često se govorilo o sporom i složenom postupku priznavanja stranih diploma u Nemačkoj. Prema odredbama nacrta zakona kandidati ne moraju da podnose zahtev za priznavanje diplome u Nemačkoj ako imaju najmanje dve godine radnog iskustva i njihova diploma je priznata u zemlji iz koje dolaze.
Oni, takođe, moraju da imaju dohodak iznad utvrđene granice. Za one koji su ispod graniice važi novo pravilo:
U postupku priznavanja kvalifikacija sa poslodavcem će imati partnerski odnos. Drugim rečima, oni će moći da dođu u Nemačku i počnu da rade dok su njihovi dokazi o kvalifikacijama u postupku provere.
„Karta šansi“
Nacrt zakona predviđa takozvanu „kartu šansi“ zasnovanu na sistemu bodovanja. Kriterijumi za dobijanje biće znanje nemačkog, odnosno engleskog jezka, starosna dob, radno iskustvo, veze sa Nemačkom i potencijal partnera, odnosno partnerke sa nosiocem karte.
Radnici koji budu imali ovu kartu moći će da rade dvadeset sati nedeljno van struke dok traže posao u struci. Takođe će biti dozveljen i probni rad.
( izvor: Dojče vele )
