Ознака: zanimanja

Mnogo je slobodnih radnih mesta u Nemačkoj, čini se da za sve profesije postoji šansa. Ali, za odredjene poslove, poput onih u zdravstvu, mašinskoj, automobilskoj i elektroindustriji postoji tražnja koja ni svim preduzetim merama nemačke vlade nije ni izbliza zadovoljena.

Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku je stupio na snagu, pa se sa nestrpljenjem očekuju rezultati mera za privlačenje stručne radne snage i olakšan pristup tržištu rada u Nemačkoj. I portal „Make it in Germany“ treba da stručnim radnicima iz raznih zemalja približi informacije o slobodnim radnim mestima, zahtevanim uslovima, ali i da što potpunije predstavi posao i život u Nemačkoj.

Lekari najtraženiji

Portal „Make it in Germany“ podseća da su lekari i stručni medicinski radnici dugo vremena medju najcenjenijim i najtraženijim. I deficit lekara datira od ranije, ali je vremenom postajao sve izraženiji, jer će narednih godina značajan broj lekara otići u penziju.

Posao za lekare postoji i u bolnicama i u privatnoj lekarskoj ptraksi. U želji da privuku što više lekara i popune upražnjene pozicije, lekarima se nude najviše zarade medju svim strčnjacima sa univerzitetskom diplomom. Tako prosečna početna plata lekara iznosi oko 52.000 evra godišnje.

Najveća tražnja postoji za lekarima opšte prakse, a posebno je velika u istočnom delu Nemačke i u ruralnim oblastima. Upravo tamo se i upražnjene pozicije najteže popunjavaju.

Ali se i inženjeri veoma traže

 Medju različitim stručnim profilima najveći stepen tražnje postoji za inženjerima u mašinskoj industriji, automobilskoj industriji, elektro i elektronskoj industriji, ali i za gradjevinskim inženjerima.

Da inženjeri predstavljaju vrlo cenjene stručne radnike u Nemačkoj potvrdjuje i činjenica da su članovi upravnih odbora i direktori mnogih kompanija u Nemačkoj svoju profesionalnu karijeru počeli kao inženjeri.

Naravno, i plate pokazuju visoku pozicioniranost inženjera na društvenoj lestvici u Nemačkoj. Početne plate inženjera se kreću od 40.000 do 45.000 evra gosišnje, a sa stečenim iskustvom rastu i do preko 70.000 evra godišnje.

Naučnici i IT stručnjaci

Dobro je poznato da su stručnjaci iz oblasti prirodnih nauka i IT tehnologija ( u Nemačkoj poznati kao STEM stručnjaci ) i ranije bili posebno traženi, ali i dobro plaćeni. Nemačka slovi za državu koja posebnu pažnju poklanja naučno istraživačkom radu, pa se uvek traže stručnjaci iz ovih oblasti koji bi se uključili u započete i nove projekte.

Nemačka industrija traži diplomirane stručnjake u okviru prirodnih nauka, matematike i IT tehnologija. Nedostaju izuzetno razvijenoj automobilskoj industriji, ali i hemijskoj, farmaceutskoj industriji, biotehnologiji i savremenim nanotehnologijama. Industriji su veoma potrebni i IT stručnjaci, ali za njima tražnja postoji i u bankama i osiguravajućim društvima.

Diplomci iz oblasti prirodnih nauka, matematike i IT tehnologija mogu očekivati da će im poslodavci odmah ponuditi ugovor o radu za stalno, uz početnu zaradu od oko 40.000 evra godišnje, koja će se uz stečeno iskustvo povećati na preko 80.000 evra godišnje.

Nema sumnje, tražnja za visokoobrazovanim stručnjacima, posebno STEM stručnjacima, široko otvara vrata mnogim diplomcima, ukoliko ispunjavaju zahtevane uslove.

( izvor: Blic BIZNIS )   

Iako se čini da ne poznaje granice, i nemačka privreda ponekad, istina vrlo retko, učini napredak nešto manjim korakom od očekivanog. To može da zaintrigira stručnu javnost u Nemačkoj i svetu, ali i da zamisli radnike iz drugih zemalja koji traže posao u Nemačkoj ili još procenjuju svoje šanse da nadju posao u Nemačkoj.

Baš su prethodna dva kvartala bila taj trenutak lakog usporavanja privrednog rasta najjače evropske ekonomije. Podstakao je mnoge na analize i procene u kojoj meri to nagoveštava zaostajanje, usporavanje, ili je samo sticaj okolnosti. No, upravo objavljeni, najnoviji podaci mogu da pruže jasnu sliku o uspešnosti nemačke privrede, stanju na tržištu rada u Nemačkoj, odnosno očekivanjima i šansama stranih radnika u Nemačkoj.

Nemačka Savezna agencija za zapošljavanje objavila je najsvežiji podatak prema kojem je u prvom kvartalu 2019.godine u Nemačkoj bilo nepopunjeno oko 1.380.000 radnih mesta. U odnosu na prethodnu godinu to je za 200.000 nepopunjenih radnih mesta više.

„Tržište rada je i dalje osetljivo. Privredni rast bi mogao oslabiti. Broj nepopunjenih radnih mesta je početkom godine opao, ali to je povezano sa sezonskim kretanjima. U poređenju sa prošlom godinom zabeležen je porast potražnje za radnicima“, kažu u Institutu za istraživanje tržišta rada (IAB), koje je povezano s Agencijom za zapošljavanje.

Najtraženiji radnici u Nemačkoj

U Saveznoj agenciji za zapošljavanje ističu da je i dalje najveća potražnja u Nemačkoj za kvalifikovanim radnicima srednjoškolskog obrazovanja. Najveća potražnja za radnicima je u sektoru uslužnih delatnosti, potom za radnicima u gradjevinarstvu i, već tradicionalno, za radnicima u zdravstvu.

Zanimljiv je odnos broja nezaposlenih radnika i nepopunjenih radnih mesta. U Nemačkoj na svakih 170 nezaposlenih radnika dolazi 100 nepopunjenih radnih mesta.

U pogledu dostignutog nivoa obrazovanja, u Nemačkoj je ubedljivo najveća potražnja za radnicima sa srednjom stručnom spremom. No, nemačko tržište rada ima vrlo veliku tražnju i za inženjerima u oblasti hemije, mašinstva i gradjevinarstva. Čak i radnici bez kvalifikacija sada su traženiji nego ranije.

Iako se Nemačka ne smatra useljeničkom zemljom, u njoj živi gotovo 11.000.000 ljudi koji nemaju nemačko državljanstvo. Svake godine nemačko državljanstvo dobije 100.000 stranih radnika.

Dugo najavljivani novi zakon o useljavanju u Nemačku koji se nalazi u zakonodavnoj proceduri treba bitno da promeni i olakša dolazak radnika iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Prema njegovim odredbama, u Nemačku će moći da se dosele svi koji imaju ugovor o radu i stručnu kvalifikaciju za taj posao.

( izvor: Index.hr )

Brojni faktori utiču na velike i brze promene prilika na tržištu rada, kako visoko razvijenog, tako i manje razvijenog dela Evrope i sveta. Naši radnici sa posebnom pažnjom prate tražnju sa nemačkog tržišta rada koje je izuzetno dinamično, kao i privredna aktivnost. Tako su istraživanja koji su to poslovi za kojima će postojati tražnja i u budućnosti od velikog značaja za mnogo naših radnika.

Fondacija Bertelsman objavila je svoju najnoviju studiju koja se temeljila na uticaju digitalizacije na tržište rada, imajući u vidu očekivane efekte imigracija. I oni zaključuju da će brojni poslovi nestati, ali će se i  novi poslovi otvarati. A sa njima i sveprisutne migracije nastaviti, u okviru Evropske unije, ali i izvan nje.

Digitalizacija izuzetno menja gotovo sve grane nemačke privrede. Istraživanje posebno naglašava uticaj digitalizacije na preradjivačku industriju, ocenjujući da će radnici njima samo uslovno upravljati. No, digitalizovana preradjivačka industrija zahtevaće veliki stručni servis i značajna ulaganja u tom pravcu. Neophodna obuka i dodatno usavršavanje izvesno je, biće veliki trošak.

Istraživači smatraju da već sada brzo rastućoj digitalizaciji  i zahtevima koje ona postavlja nema ko da odgovori, jer Nemačkoj u značajnom broju nedostaju stručni radnici. Prognoze su da će u periodu do 2035.godine situacija biti još složenija kada su u pitanju visokoobrazovani radnici.

Ko se može nadati poslu u Nemačkoj?

Autori studije očekuju da će se do 2035.godine potražnja za radnicima u Nemačkoj smanjiti za preko milion radnika. U tom periodu potražnja za specijalistima i stručnjacima biće znatno povećana, ali će šanse da niskokvalifikovani radnici nadju posao biti neuporedivo manje. Već je 2017.godine za 421 niskokvalifikovanog radnika bilo svega stotinu slobodnih pozicija.

Prema istraživačima, problem nedostatka adekvatno kvalifikovanih radnika može biti ublažen, olakšan zahvaljujuući imigraciji, i to na nivou od oko 260.000 stranih radnika godišnje.

No, složenost ovog problema može se shvatiti tek kada se uzme u obzir činjenica ko, zapravo, čini imigraciju koja je poslednjih godina stizala u Nemačku. U poslednjih osam godina imigracija iz trećih zemalja se udvostručila, ali je samo u 2017.godini više od trećine onih koji su došli iz zemalja van Evropske unije bilo bez stručnih kvalifikacija.

Slično je i sa tražiocima azila: čak 65% tih radnika radi na pomoćnim poslovima.

Tako se nameće zaključak da samo imigracija koja je u skladu sa kvalitativnim zahtevima tržišta rada može da ostvari brzu integraciju i doprinese rešavanju probema sa kojima se Nemačka suočava.

Ali, sa nekvalifikovanim radnicima je sasvim drugi slučaj. Njihova migracija donosi probleme i njima samima – ne uspevaju da nadju posao, ali i kompanijama, jer radna mesta ostaju nepopunjena.

To potvrdjuje da će dobra migrantska politika biti od izuzetnog značaja za nemačku privredu.

( izvor: Dojče vele )

Tokom 2017.godine, iz kvartala u kvartal iz Nemačke su stizale vesti o rastućem broju slobodnih radnih mesta, što je rezultiralo rekordno niskom stopom nezaposlenosti. Sada je poznato i koliko je slobodnih radnih mesta bilo u Nemačkoj u poslednjem kvartalu 2017.godine, ali i koji su poslovi u Nemačkoj za kojima postoji najveća tražnja.

Analizom kretanja i promena, kao i odnosom ponude i traženje poslova u Nemačkoj bavi se Institut za istraživanje tržišta rada ( IAB ), sa sedištem u Nirnbergu. Ova istraživanja IAB sprovodi u saradnji sa Saveznom agencijom za zapošljavanje.

Institut za istraživanje tržišta rada istraživanja o nepopunjenim radnim mestima sprovodi četiri puta godišnje. Pored objavljenih slobodnih radnih mesta, ovim istraživanjem se obuhvataju ii ona radna mesta koja preduzeća nisu prijavika Saveznoj agenciji za zapošljavanje.

Rezultate istraživanja sa kraja 2017.godine IAB je saopštio pre dva dana. A oni kažu da je broj nepopunjenih, slobodnih radnih mesta u Nemačkoj, u poslednjem kvartalu 2017.godine dostigao rekordni nivo od gotovo milion i dvestotine hiljada radnih mesta.

„Krajem prošle godine u Njemačkoj je 1.183.000 radnih mjesta bilo nepopunjeno, što je za 128.000 više nego u istom razdoblju prošle godine i 83.000 više nego u prethodnom kvartalu“, saopštio je stručnjak Instituta za istraživanje tržišta rada Alexander Kubis.

Nadalje, u okviru pomenutog istraživanja utvrdjeno je da je medju delatnostima najveći broj slobodnih radnih mesta u preradjivačkom i gradjevinskom sektoru.

Gradjevinska industrija u Nemačkoj je u snažnoj ekspanziji već duže vremena, jer čitava nemačka privreda beleži izuzetan razvoj, pa je za gradjevince posla na pretek. Sprovedeno istraživanje pokazuje da gradjevinska preduzeća traže oko 100.000 gradjevinskih radnika, različitih profila.

Koji su to još najtraženiji poslovi u Nemačkoj?

Naravno, nemačka privreda obuhvata mnogo različitih privrednih grana. Tradicionalno, posebno uspešne su kompanije u okviru različitih tehničkih disciplina, a baš u njima je manjak stručne radne snage najveći. Nemački nedeljnik Wirtschafts Woche objavio je listu najtraženijih zanimanja, na kojoj su mehatroničari, slede elektrotehničari, pa dugo i često pominjani medicinski tehničari. Tik uz njih su programeri i uvek neophodni privredi kao što je nemačka, inženjeri svih profila.

Vrlo zaposlena gradjevinska industrija pokazuje veliku potražnju i za kvalifikovanim stručnim radnicima, kao što su vodoinstalateri, limari i drugi majstori.

Nemačko zdravstvo godinama ima veliku tražnju za medicinskim osobljem, a očekivanja su da će ta tražnja rasti u narednom periodu.

U poslednje vreme drumski saobraćaj, kako putnički, tako i teretni, suočava se sa velikim nedostatkom stručne radne snage, tako da je u ovoj delatnosti istraživanje ukazalo na veliki broj nepopunjenih, slobodnih radnih mesta.
( izvor: SeeBIZ )

Nemačka i njena zahuktala, razvojno orijentisana privreda koja kao da nema granice, već dugo je u žiži interesovanja, kako ekonomskih stručnjaka, tako i radne snage. Već dostignuti visok nivo privrednih aktivnosti, koji prate zavidni pokazatelji uspešnosti, nameće pitanja i naredne zadatke.

Kakve su projekcije razvoja nemačke privrede u narednom srednjoročju? Ako je posao u Nemačkoj sasvim prirodno bitan Nemcima, onda je postao važan čitavoj armiji radnika pristiglih u Nemačku iz evropskih zemalja, sa Bliskog istoka.  Ko zna koliko je onih kojima posao u Nemačkoj izgleda kao najprivlačnija opcija, koja treba u narednom periodu da pruži ostvarenje sna?!

Procene i prognoze o dometima i potrebama nemačke privrede za radnom snegom u narednom periodu mogu se čuti sa raznih strana, spekuliše se sa brojem potrebnih radnika i tražene stručnosti. Smatrajući ga respektabilnim, ovom prilikom prenosimo rezultate istraživanja koje je u ovom pravcu sprovela konsultantska kuća Prognos, na čijem je čelu Kristijan Belhof, a sedište je u Bazelu.

Prema toj studiji već izraženi izazov nedostatka stručne radne snage u nemačkim preduzećima  produbljivaće se u narednom periodu, pa bi 2030.godine mogao da iznosi 3 miliona, a 2040.godine čak 3,3 miliona stručnih radnika. Ovakav zaključak temelji se na  demografskim pokazateljima, po kojima je sada u Nemačkoj znatno manje porodica sa mnogo dece. Iako se u narednom periodu broj stanovnika neće znatno smanjivati, radno sposobnog stanovništva će biti manje.

Globalna eekonomska kretanja, kao što je pojačana medjunarodna konkurencija, izmenjene navike kupovanja osnovnih proizvoda, sveprisutna digitalizacija bitno će izmeniti strukturu posebno traženih poslova u Nemačkoj. Tako će neke profesije gubiti na značaju, pa će se i ugasiti.

Kao primer stručnjaci konsultantske kuće Prognos navode da će brojni poslovi iz sektora kontrole i obezbedjenja polako nestajati. Sličnu sudbinu imaće i poslovi vozača kamiona, kao i poslovi manipulacije robom – pakovanja, utovara i istovara. Savremene tehnologije potpuno će automatizovati ovakve i slične poslove.

Savremene informacione tehnologije polako će zameniti istručnjake iz oblasti računovodstva, zatim radnike u štedno kreditnim institucijama, agente u prometu nekretnina.

Naravno, sve one koji posao u Nemačkoj vide kao svoju dobitnu opciju ponajviše zanima koje će profesije biti deficitarne i pružati najbolje mogućnosti. Istraživanja ove konsultantske kuće kažu da će u znatnom broju u Nemačkoj nedostajati menadžeti, naučnici, inženjeri, lekari, medicinsko osoblje, naravno i negovatelji. Šansu će imati i neka druga kreativna zanimanja.

Eto putokaza kako se usmeriti!

( izvor: Kurir.rs / Tanjug )