Šljaka Karijera

Ознака: zakon

  • Da li ćemo od 2020. moći lakše da se zaposlimo Nemačkoj?

    Da li ćemo od 2020. moći lakše da se zaposlimo Nemačkoj?

    Znajući da je veoma mnogo onih koji sa velikim nestrpljenjem čekaju početak primene Zakona o useljavanju u Nemačku kako bi im to potpuno promenilo život, prenosimo tumačenja zakona onih koji su istinski poznavaoci i stručnjaci iz oblasti rada, prava, migracija i ostalih oblasti.

    Ovom prilikom prenosimo tumačenja, odgovore, ali i dileme koje je iznela Dr. Karola Burkert,  ekspert za migracije u Institutu za istraživanje tržišta rada u nemačkoj saveznoj Agenciji za rad.

     

    Koje su stvarne prednosti koje donosi Zakon?

     

    Na pitanje da li zaista novi Zakon olakšava nalaženje posla u Nemačkoj, ona ističe dve značajne olakšice: prva – radnici sa srednjom stručnom spremom će, kao do sada visokoobrazovani, imati mogućnost da rade na stručnim poslovima i druga –   ukidanje kriterijuma po kome kompanija prvo mora zaposlti kandidata iz Nemačke ili Evropske unije, pa tek potom kandidata iz zemlje van Evropske unije. Treću odredbu, dokaz poznavanja nemačkog jezika kod traženja posla, ona više smatra preprekom.

    Zapažanje da su mnogi razočarani stupanjem Zakona na snagu tek 2020.godine, Dr Burkert koristi da istakne obim i složenost potrebnih procedura, kao I veliki izazov pred kojim će se naći nemačka administracija dolaskom velikog broja novih radnika.

     

    Koliko je administracija spremna za primenu Zakona?

     

    Ona naglašava da tu misli I na administraciju u Nemačkoj, kao i na onu u nemačkim ambasadama u zemljama Zapadnog Balkana. Zabrinjava je to, jer Zakon ne nudi konkretne mere povećanja efikasnosti rada u ovim institucijama, a zna se da se već sada dugo čeka I na samo dobijanje termina.

    Naravno, govori se o potrebi povećanja kapaciteta u tim administrativnim centrima, kao I o ubrzanim I olakšanim procedurama. Digitalizacija će dati svoj doprinos, ali… Pošto u Zakonu nema konkretizacije ovog posla, ona očekuje da će ozbiljnih problema biti, poput onih kod primene Uredbe o Zapadnom Balkanu.

    Dr Burkert komentarisala je I mogućnost uvodjenja ubrzanog postupka dobijanja radnih viza ( Fast truck ). Ta procedura zhateva da kompanija dokaže da postoji hitna potreba za rešavanjem problema nedostatka izvršioca na odredjenom radnom mestu, kao I da je pronašla adekvatnu osobu za to u inostranstvu. Tako će poslodavac dobiti priliku da se brzo poveže sa uredom za strance ili ambasadom.

    Ona je dosta rezerve pokazala I za odredbu odobravanja šestomesečne vize za traženje posla. Do sada je ona postojala za visokoobrazovane, ali se malo koristila, jer je teško ispuniti potrebne uslove – znanje nemačkog jezika nivoa B1, priznavanje diplome I obezbedjena  sredstva za život.

    Po mišljenju dr Burkert, poseban problem može nastati zbog dugog čekanja na priznavanje diplome ili profesionalnog sertifikata, posebno kada ga prati dugotrajno čekanje na radnu vizu. Napominje da je sasvim izvesno da će administracija biti preopterećena, ali kako I kada sprovesti neophodnu ekspanziju administracije u Nemačkoj I izvan nje, još uvek nema konkretnih rešenja.

    A primena I sprovodjenje Zakona se približavaju…

    ( izvor: Dojče vele )

     

  • DOK NEKE ZAKON O USELJAVANJU U NEMAČKU RADUJE, DRUGE OZBILJNO ZABRINJAVA!

    DOK NEKE ZAKON O USELJAVANJU U NEMAČKU RADUJE, DRUGE OZBILJNO ZABRINJAVA!

    Sve mere ekonomske politike i promene u oblasti ekonomije najjače evropske privrede od velikog su uticaja na zemlje Evropske unije, ali i na one izvan nje. Tako predloženi nacrt Zakona o useljavanju u Nemačku ohrabruje mnoge radnike iz zemalja van Evropske unije koji nameravaju da potraže posao u Nemačkoj. Sa druge strane, posebno u manje razvijenim zemljama unije, povećava zabrinutost i budućnost čini još neizvesnijom.

    Naravno, iako zvaničnih podataka nema, radnici iz Srbije, posebno oni stručni, u velikom broju su poslednjih godina napustili zemlju i potražili posao u Nemačkoj. A ta pojava je obeležila život ljudi i u našem okruženju. Upravo zato, u Bosni i Hercegovini kažu da će najavljeni zakon njih najviše pogoditi!

    Rezultati studije koju je sprovela Bertelsmann fondacija kažu da je u 2017.godini u Nemačku emigriralo 545.000 ljudi iz zemalja izvan Evropske unije, od čega je 7% kvalifikovanih. A najnovija istraživanja pokazuju da je migracija kvalifikovanih radnika iz zemalja izvan unije u porastu. Na samom vrhu liste su radnici iz Bosne i Hercegovine.

    U 2015.godini kvalifikovani radnici su činili svega 3% ukupnog broja radnika koji su iz zemalja van Evropske unije došli da rade u Nemačkoj.

    Podaci koji su sumirani za 2017.godinu pokazuju da  medju stručnim, kvalifikovanim radnicima koji su došli da rade u Nemačkoj, a potiču iz zemalja van Evropske unije, ima najviše radnika iz Indije, a odmah iza njih su radnici iz Bosne i Hercegovine. Iza njih su radnici iz Sjedinjenih Američkih Država, Srbije i Kine.

    Ovome treba dodati i gotovo 635.000 radnika iz zemalja Evropske unije koji su u ovom periodu došli i našli posao u Nemačkoj. Medju njima je čak 60% stručnih radnika, sa fakultetskom diplomom ili nekim strukovnim obrazovanjem. Medju radnicima iz zemalja Evropske unije u Nemačku je došlo najviše radnika iz Rumunije, Poljske, Bugarske, Hrvatske i Italije.

    Nemačka, kao organizovana i odgovorna zemlja u velikoj privrednoj ekspanziji pristupa usvajanju Zakona o useljavanju u Nemačku kao jednoj od niza mera koje preuzima u pravcu obezbedjenja preko potrebne stručne, kvalifikovane radne snage koja će izneti planiranu privrednu aktivnost.

    A zemlje, poput Bosne i Hercegovine i Srbije, iz kojih najviše stručnih, visoko obrazovanih mladih ljudi odlazi u Nemačku i druge razvijene zemlje, kao da još ne shvataju svu ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze i gotovo nesagledive posledice gubitka najvećeg bogatstva koje imaju.

    I dok mladi ljudi i dalje masovno odlaze, država nema odgovor ni na jedno od gorućih pitanja.

    ( izvor: Biznisinfo )

     

  • Austrija menja zakon o radu ! Šta to menja za naše studente i radnike ?

    Austrija menja zakon o radu ! Šta to menja za naše studente i radnike ?

    Iako je već dva meseca u primeni, Zakon o integraciji i Zakon o radu stranih državljana u Austriji izaziva brojne nejasnoće, različita tumačenja i nedoumice.

    Ako se ima u vidu da posao u Austriji ima preko pola miliona radnika iz bivših republika SFR Jugoslavije – Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije – onda su izmene ovih zakonskih propisa od velikog značaja za njihov status.

    Usvojene izmene propisa proistekle su iz namere zakonodavca da se boravak i rad radnika sa ovih prostora u što većem broju uvede u legalne tokove, a prevare svedu na minimum. To je, praktično, značilo nove procedure, strožije kontrole i veće kazne, sa jedne strane, ali i beneficije i pogodnosti, sa druge strane.

    „Na adresu udruženja najveći broj zahteva stigao je usled nerazumevanja novina iz oblasti spajanja porodica, sticanja trajnog boravka i državljanstva, radne dozvole, polaganja kurseva nemačkog jezika i poznavanja osnovnih društvenih vrednosti i pravno-društvenog poretka Austrije“, navodi predsednik Udruženja gradjana Privileg u Beču  Zoran Kalabić.

     

    REKLAMA
    REKLAMA

    Tako se potvrdilo da neznanje ili nedovoljno poznavanje nemačkog jezika, kao i specifičnosti društveno pravnog sistema Austrije, otežavaju i usporavaju integraciju naših radnika, a pogoduju prevarantima.

    U tom smislu Udruženje Privileg angažovalo je ugledne profesore, bankare, poreske savetnike, advokatske kancelarije i kompanije za finansitranje sudskih procesa da u okviru seminara besplatno, na maternjem jeziku pojasne i približe pravni sistem i zakone Austrije našim radnicima i studentima.

    „Promene u postojećem Zakonu o strancima uglavnom su napravljene da bi se sankcionisali oni koji ilegalno borave u našoj državi ili nemaju neophodne vize ili su prekoračili dozvoljeno vreme boravka u Austriji. Tako onima koji dolaze iz država koje nisu članice EU, zakon propisuje da na teritoriji Republike Austrije imaju pravo zadržavanja do 90 dana godišnje. U slučaju prekoračenja tog uslova, mogu da očekuju ozbiljne konsekvence poput deportacije i zabrane ulaska u zemlju“, objašnjava dr König, bečki advokat, jedan od predavača.

    Članstvo u Udruženju gradjana Privileg je besplatno, kao što je besplatna i pravna, finansijska i savetodavna pomoć na maternjem jeziku za radnike sa prostora bivše Jugoslavije. Pomoć obuhvata domen bankarstva, advokature, osiguranja, regulaciju viza i povraćaj izgubljenog novca  i stanovanja. Ističu i čest problem preplate stanarina u starogradnji, pa u tom smislu proveravaju ugovore, preporučuju advokatski tim i firme koje finansiraju sudski proces  u kojem će se  obeštetiti obespravljeni radnik.

    ( izvor: Buka)

  • Ovo su promene koje donosi novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti!

    Ovo su promene koje donosi novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti!

    Ekonomski položaj radno sposobnog  stanovništva Srbije u dužem vremenskom periodu je nezadovoljavajući za veliku većinu. Tu i tamo pojave se skromne mogućnosti za neke od njih, a velika većina čeka i nada se boljim danima, ili odluči da krene nekud, izvan granica zemlje.

    S vremena na vreme, iz neke institucije, sa ponekog nivoa stignu podaci koji potkrepe dugo znanu činjenicu da su žene, učesnice u ekonomskom i društvenom životu u Srbiji, u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce.

    Tako se pre dve godine krenulo sa pripremom i izradom najvišeg pravnog akta – novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nailazeći na brojne prepreke, pa i povlačenje iz procedure, za desetak dana će se naći pred Vladom,  a potom biti podnet poslanicima Skupštine na usvajanje.

     

    rodna_ravnopravnost

    Ovom prilikom želimo da istaknemo one odredbe novog zakona koje značajno treba da doprinesu boljem položaju žena, odnosno da im obezbede ravnopravan položaj sa muškarcima. Inače, saglasnost na nacrt zakona izrazile su gotovo sve relevantne instance –  od ministarstava, preko agencija do nezavisnih tela.

    Jedna od značajnih novina je da će zakon zabranjivati da se uz radnu biografiju prilaže fotografija potencijalnih kandidata. Time bi se u postupku selekcije kandidata izbeglo da se to čini prema izgledu.

    Zakon, takodje, potencijalnim poslodavcima zabranjuje da kandidatkinjama upućuje pitanje da li će se udati, kada će se udati, ili, pak, da li će radjati decu.

    Bitne odredbe zakona odnose se na pojačane mere prevencije nasilja nad ženama, kao i mere poboljšanja njihovog ekonomskog položaja. U tom smislu neophodno je izjednačiti zarade muškaraca i žena, ako rade na istim poslovima. Samo da podsetimo da je usvajanje ovakvog zakona neophodno u procesu uskladjivanja propisa sa zakonodavstvom Evropske unije.

    Zakon o rodnoj ravnopravnosti utvrdjuje kvotu od 40% za učešće žena u državnim organima upravljanja.i rukovodjenja. Ova i ostale mere novog zakona u svojoj primeni biće pod stalnim inspekcijckim nadzorom.

    Za nepoštovanje mera novog zakona predvidjene su sankcije. Novčane kazne za pojedince i privredne subjekte utvrdjene su u intervalu od 500.000 do 1.500.000 dinara. Pomenute odredbe novog zakona obavezuju, kako državni, tako i privatni sektor.

     

    Izvor:  kurir.rs / Beta