Šljaka Karijera

Ознака: viza

  • ŠTA ČEKA SRBE U INOSTRANSTVU KOJIMA ISTIČE BORAVIŠNA DOZVOLA?

    ŠTA ČEKA SRBE U INOSTRANSTVU KOJIMA ISTIČE BORAVIŠNA DOZVOLA?

    COVID 19 i pandemija koju je izazvao ovaj virus poremetila je društveno ekonomska, socijalna, kulturna i sva životna kretanja potpuno nenadano i u pravom smislu reči preko noći. Tako su se svi našli u potpuno neočekivanim situacijama za koje nije ni malo lako uvek naći rešenje.

    Medju najugroženijima su oni daleko od kuće i domovine. Takvih je medju srpskim državljanima mnogo. Neki već duže borave i rade u inostranstvu, a neki su tamo u potrazi za poslom, sa dokumentima ograničenog trajanja.

    Značajan broj naših sunarodnika zatekao se u nekoj od zemalja Evropske unije u momentu uvodjenja zabrane kretanja, a u cilju sprečavanja širenja korona virusa. Tokom trajanja ove zabrane mnogima od njih istekla je boravišna dozvola, a saobraćajne veze nisu obezbedjivale povratak u domicilnu zemlju. Njihova zabrinutost za eventualne sankcije koje mogu da snose veoma je velika.

    Nemačka neće kažnjavati vlasnike isteklih boravišnih viza

    Najviše naših sunarodnika sa isteklom šengenskom vizom je, naravno, u Nemačkoj. I upravo je ta zemlja brzo reagovala i odlučila kako će postupati u ovom slučaju.

    Donet je Pravilnik o privremenom oslobadjanju krivične odgovornosti gradjana zbog isteklih šengenskih viza zbog aktuelne pandemije COVID 19.  Federalna ministarstva spoljnih poslova, gradjevinarstva i unutrašnjih poslova Nemačke donela su uredbu kojom se vlasnici isteklih šengenskih dozvola oslobadjaju deportacije do 30,juna, 2020.godine.

    Uredba je objavljena u Federalnom listu, a stupila je na snagu 10.aprila, ove godine. Ministarstva će ovu odluku preispitati nakon 30.juna, a u skladu sa aktuelnom situacijom u vezi sa korona virusom. Do 30.juna radnici pogodjeni ovom odlukom mogu nastaviti da rade. No, odluka nemačke vlade o nekažnjavanju odnosi se na strance koji su se zatekli u Nemačkoj, bez obzira na to da li rade u Nemačkoj ili turistički borave.

    I Evropska unija automatski produžava vize

    Naravno, naših sunarodnika ima i u drugim zemljama Evropske unije koje su uvele zabranu kretanja radi sprečavanja širenja pandemije, a šengenska viza je u medjuvremenu istekla.

    Evropska unija je saopštila da se istekla viza automatski produžava na vizu namenjenu za dugotrajni boravak ili boravišnu dozvolu koja bi pokrila produženi boravak u zemljama Šengena. Tu mogućnost predvidjaju vizni propisi, a apliciranje za slučajeve nastale dejstvom više sile se ne naplaćuje.

    Važno je istaći da svi gradjani, pa i oni iz zemalja izvan Evropske unije, u kojoj god zemlji Evropske unije da se nadju, ne treba da brinu za svoj ostanak nakon isteka vize.

    Za izdavanje nacionalnih viza i boravišnih dozvola zadužene su države u kojima su se državljani trećih zemalja zatekli. U nemačkom ministarstvu objasnili su proceduru:

    -Trebalo bi da se pre isteka 90 dana obrate Uredu za strance u njihovom mestu boravka – u slučaju nužde i putem imejla – i da uz svoje podatke zamole da se njihov boravak legalizuje. Već i sam zahtev za sebe čini da je boravak dozvoljen sve do odluke Ureda za strance -navodi nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.

    ( izvor: Srbija Danas )

  • Ovo morate da znate ako vadite nemačku vizu i boravišnu dozvolu

    Ovo morate da znate ako vadite nemačku vizu i boravišnu dozvolu

    S obzirom na stepen interesovanja, intenzitet i njegovo trajanje, moglo bi se reći da naši radnici sve već znaju kada su u pitanju dokumenti potrebni za odlazak i posao u Nemačkoj. No, složenost birokratskih procedura u Nemačkoj vrlo često zbunjuje naše sunarodnike i dodatno otežava i onako trnovit put ka boljem životu.

    Upravo zato su saradnici portala Nemački kutak odlučili da podsete one koji su znali i upute oni koji tek započinju traganje za poslom u Nemačkoj, objasne šta je viza, šta boravišna dozvola, a šta radna dozvola za Nemačku, gde se i kako pribavljaju.

    Viza za ulazak i boravak u Nemačkoj

    Najkraće rečeno, viza je dokument koji omogućava ulazak u jednu zemlju sa odredjenim statusom i kraći boravak u njoj. Kao i mnoge druge stvari, tako se i pojam kratkog boravka razlikuje od zemlje do zemlje, čak i kada je isti status boravka, recimo turistički.

    Važno je napomenuti da vizu za Nemačku nije moguće dobiti u Nemačkoj. Viza se vadi izvan zemlje u koju želi neko da putuje, odnosno u konzulatu ili konzularnom odeljenju ambasade u domovini ili zemlji prebivališta. Radnici iz Srbije vizu vade u Beogradu, radnici iz Bosne u Sarajevu, a ako državljanin Srbije studira u nekoj zemlji, vizu za Nemačku će dobiti u ambasadi Nemačke u zemlji u kojoj studira.

    U zavisnosti od bilateralnih odnosa koje pojedine zemlje imaju, zavisi i da li gradjanima jedne zemlje treba viza za ulazak u drugu zemlju ili ne. Ali, ovde treba istaći da ulazak u jednu zemlju bez vize ne znači nužno da tu stranac može da ostane i radi. Za to je potrebna boravišna i radna dozvola.

    Gde se mogu dobiti boravišna i radna dozvola za Nemačku?

    Za razliku od vize, boravišna i radna dozvola se mogu dobiti u zemlji u koju se dolazi, odnosno boravišna i radna dozvola za Nemačku se mogu dobiti isključivo u Nemačkoj.

    Da bi se krenulo u postupak obezbedjenja boravišne dozvole, neophodno je posedovati vizu za ulazak u Nemačku, odnosno zatražiti zamenu vize za boravišnu dozvolu, ako to status vize dozvoljava. Moguća je i zamena jedne vrste boravišne dozvole za drugu.

    Poznato je da su po osnovu Šengenskog sporazuma Srbija i ostale zemlje bivše Jugoslavije pristupile šengenskom prostoru, čime njihovi gradjani slobodno ulaze u zemlje Šengena sa statusom turiste i mogu tu ostati do 90 dana. Ali, tu  automatski stečenu šengensku vizu nije moguće zameniti za boravišnu dozvolu.

    Znači, za podnošenje zahteva za izdavanje boravišne dozvole u Nemačkoj neophodno je imati vizu sa odredjenim statusom koji je predvidjen pozitivnim propisima. Ni novi Zakon o useljavanju u Nemačku nije izmenio ove odredbe.

    ( izvor: Nemački kutak )

  • Kako dobiti radnu dozvolu i useljeničku vizu za Kanadu ?

    Kako dobiti radnu dozvolu i useljeničku vizu za Kanadu ?

    U želji da privuče što više stručnih, kvalifikovanih radnika Kanada je značajno pojednostavila i ubrzala postupak dobijanja radne dozvole i useljeničke vize za Kanadu.

     Definišući nacionalnu politiku kada su u pitanju ekonomski migranti, kanadska vlada je utvrdila kriterijume koji će potencijalnim kandidatima donositi prednost u odnosu na ostale. Prilikom procene svakog kandidata za useljenje u Kanadu, po osnovu odredjenog kriterijuma kandidat se vrednuje  odredjenim brojem poena. Zbrajanjem dobijenih bodova po svim utvrdjenim kriterijumima utvrdjuje se status kandidata, nakon čega se onima sa najvećim brojem bodova upućuje poziv za useljenje.

     

    Koji su kriterijumi za vrednovanje kandidata za useljenje u Kanadu?

     

    Ako kandidat sa odredjenom stručnom kvalifikacijom uputi zahtev za useljenje u Kanadu, u postupku vrednovanja i selekcije biće vrednovan po šest osnovnih kriterijuma, odnosno faktora selekcije, sistemom bodovanja.

    To su sledeći faktori:

    • Nivo obrazovanja, stručni profil
    • Znanje engleskog ili francuskog jezika ( u Kadadi su zvanični jezici engleski i francuski)
    • Profesionalno iskustvo koje je kandidat stekao na poslovima koje je ranije radio
    • Starosno doba kandidata
    • Da li je kandidat već ugovorio posao sa budućim poslodavcem
    • Prilagodljivost kandidata

     

    Razumljivo je da vrednovanje po utvrdjenim faktorima favorizuje, odnosno vrednuje većim brojem poena kandidate višeg obrazovnog nivoa, kao i one koji raspolažu raznovrsnijim sposobnostima, veštinama, odnosno iskustvom na istim ili sličnim poslovima. Ako je prethodno uspostavljen kontakt sa poslodavcem koji traži radnika sa odredjenim karakteristima koje ima podnosilac zahteva, to će, takodje, doneti prednost u bodovima kandidatu.

     

    Kada je u pitanju poznavanje engleskog, odnosno francuskog jezika, treba napomenuti da očekivani stepen znanja stranog jezika raste sa nivoom stručnosti. Tako se za više, stručnije poslove i pozicije traži i bolje poznavanje jezika, a za one manje stručne poslove kandidat može raspolagati i osnovnim znanjem stranog jezika.

     

    Napominjemo da kandidati za useljenje u Kanadu imaju obavezu nostrifikacije diploma visokih, viših, odnosno srednjih škola. Za ovu proceduru treba pripremiti originalnu diplomu i potvrdu iz obrazovne institucije, kao i njihove prevode overene od strane ovlašćenih prevodilaca. Referentna ustanova u Kanadi izvršiće procenu tih dokumenata u pravcu nalaženja ekvivalentnog nivoa, zvanja u kanadskom sistemu, dodeliti najprikladnije i time izvršiti nostrifikaciju.

     

    Postupak dobijanja radne dozvole u Kanadi

    Naravno, sistem Express entry je u značajnoj meri olakšao i ubrzao i proceduru dobijanja radne dozvole u Kanadi.

    U postupku dobijanja radne dozvole početna inicijativa je na poslodavcu. Naime, poslodavac obezbedjuje formalnu ponudu za posao koju overava u kanadskom birou rada. Da bi se ponuda za posao overila, u kanadskom birou rada će proveriti njegovu osnovanost i, kao u mnogim drugim zemljama, mogućnost zapošljavanja kanadskih državljana i rezidenata za predmetni posao. Ove provere kanadskog tržišta rada obaviće se u toku nekoliko nedelja.

     

    Pozitivno mišljenje biroa rada, uz dokaze o ispunjavanju uslova o zahtevanoj stručnoj spremi i profesionalnom iskustvu, biće osnov za izdavanje radne dozvole za rad u Kanadi, na odredjenim poslovima.

     

    U skladu sa pozitivnim zakonskim propisima u Kanadi, postupak dobijanja useljeničke i radne vize sastoji se od četiri faze, kako u redovnim, tako i po posebnim programima. Tokom dve stručne faze vrši se uskladjivanje sa kanadskim zakonodavstvom, merama i politikom. Preostale dve faze odnose se na pribavljanje medicinskih uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, kao i neophodne bezbednosne provere.

     

     

    ( izvor: Srbija Danas )

  • DO NEMAČKE RADNE VIZE SADA MOŽE BRŽE I LAKŠE!

    DO NEMAČKE RADNE VIZE SADA MOŽE BRŽE I LAKŠE!

    Ranije je za one koji pronadju posao u Nemačkoj i postignu dogovor sa poslodavcem nastajao  prilično dug i spor put obezbedjenja potrebnih dokumenata, posebno radne vize.Da li se sada i kako može brže i lakše do nemačke radne vize ? Kako sada izgleda procedura dobijanja radne vize za Nemačku?

    Zašto je ranije postupak izdavanja radne vize za Nemačku trajao dugo, više meseci? Šta  je sada novo?

    Do 1, januara,2016.godine postupak obezbedjenja radne vize išao je u dva pravca: potencijalni radnik je u nemačkom predstavništvu u svojoj zemlji podnosio zahtev za izdavanje radne vize, a poslodavac je u birou rada u Nemačkoj obezbedjivao preliminarnu dozvolu za zaposlenje dotičnog radnika.

    Kako je praksa pokazala višemesečno trajanje postupka, što nije odgovralo ni radnicima, ni poslodavcima, od novembra, prošle godine izmenjena je procedura.

    Preliminarnu dozvolu za zaposlenje dotičnog radnika nije potrebno obezbediti, već gradjani zemalja Zapadnog Balkana koji imaju dokaz da im je ponudjen posao u Nemačkoj podnose u svojoj zemlji zahtev za izdavanje nemačke radne vize, sa svom dokumentacijom i potvrdom poslodavca.

    Svaki podneti zahtev za izdavanje radne vize upućuje se u ono mesto u Nemačkoj gde bi radnik trebalo da radi. Nemačko Ministarstvo za rad i socijalna pitanja i Ministarstvo unutrašnjih poslova proveravaju dokumenta, pa i to da li postoji nemački gradjanin ili neko iz Evropske unije ko je konkurisao za to radno mesto, pošto oni imaju prednost.

    Lokalne agencije za rad imaju obavezu da u roku od 14 dana donesu odluku po podnetom zahtevu. To znači da će brzina izdavanja nemačke radne vize zavisiti od efikasnosti nemačkih predstavništava u zemljama porekla potencijalno zaposlenih, kao i od nekih potpuno specifičnih okolnosti.

    Uslovi za izdavanje radnih viza nisu promenjeni, a informacije o nima mogu se naći u lecima koje ambasade publikuju ili na internet stranama ambasada.

    U specifičnoj poziciji su oni gradjani iz zemalja Zapadnog Balkana koji su podneli zahtev za azil u Nemačkoj, pa tu našli posao. Oni imaju obavezu da se vrate u svoju zemlju i bez mogućnosti su da podnesu zahtev za izdavanje nemačke radne vize, ali i za druge zemlje Šengenskog područja.

    Prema statističkim podacima u 2017.godini izdato je preko 25.000 nemačkih radnih viza radnicima iz zemalja Zapadnog Balkana. Većina tih radnika radi u gradjevinarstvu i ugostiteljstvu, a gotovo polovina su nekvalifikovani radnici. Visokoobrazovanih je nešto više od 3%.

    Napominjemo da nemačka radna viza traje koliko i zaposlenje po osnovu kojeg je izdata, a boravišna dozvola traje najpre godinu dana, što odgovara najkraćem periodu na koji se sklapa ugovor o radu.

    ( izvor: Dojče vele/Blic )

  • Do vize za rad u Nemačkoj preko poznavanja jezika

    Do vize za rad u Nemačkoj preko poznavanja jezika

    Za sve koji teže ostvarenju sna o boljem životu, nemački jezik je postao nužan uslov.
    Znanje nemačkog jezika pretpostavljeno je obezbedjenju vize, nalaženju posla u Nemačkoj, studijama, čak i srednjoškolci koji misle na svoju budućnost unapredjuju znanje nemačkog jezika.

    Već više godina ovaj trend postoji kako u Srbiji, tako i u zemljama regiona. Naravno, to su veoma dobro zapazili i stručnjaci za nemački jezik kojima je to postalo dobra poslovna prilika, a korisnicima njihovih usluga način da obezbede neophodni uslov na putu do postavljenog cilja.

    U novosadskoj školi jezika “Germania Zentrum” kažu da su u poslednje tri godine sa svojih tečajeva ispratili u Nemačku preko 220 polaznika, motivisanih poslom, studijama ili nečim drugim. Podsećaju da je B1 neophodan nivo znanja nemačkog jezika za one koji traže posao u Nemačkoj, u ponekoj pokrajini će zatražiti i da se unapredi u nivo B2. Za sticanje tog znanja nemačkog jezika potrebno je u proseku dve godine rada.

    Ova škola je pripremila posebnu metodologiju i tempo učenja nemačkog jezika namenjen onima koji u Nemačku odlaze organizovano, posredstvom agencija za zapošljavanje.

    „Imamo saradnju i sa državnim i sa privatnim agencijama za zapošljavanje. Oni sklope ugovor o radu, kontaktiraju nas, a mi za njih izvodimo nastavu jezika i preuzimamo odgovornost da jezički osposobimo ljude za rad u Nemačkoj i da ih spremimo za završne ispite. To su ljudi koji su sve druge obaveze podredili učenju nemačkog. Već su potpisali ugovore o radu i njihova je obaveza da pohađaju kurseve u trajanju od šest do sedam meseci. Oni dolaze svakodnevno od ponedeljka do petka tri sata, redovno se testiraju i moraju uvek da budu prisutni”, kažu u školi.

    S obzirom da su u Nemačkoj deficitarni zdravstveni radnici, to medju našim lekarima, medicinskim sestrama i tehničarima, negovateljima, postoji posebno interesovanje za rad u Nemačkoj. Tako su se i škole stranih jezika posebno pripremile i prilagodile potrebama ovih kandidata.

    Osim znanja nemačkog jezika, specifične medicinske terminologije, u ovoj novosadskoj školi polaznike upoznaju i sa funkcionisanjem zdravstvenog sistema u Nemačkoj, njegovim posebnostima i zahtevima.

    „Oni moraju da nauče desetine hiljada novih stručnih reči, da se uče razgovoru s pacijentima. Simulirali smo razne situacije – od merenja pritiska, davanja instrukcija pacijentima. Morali smo ih spremati za vizitu, predavanje smene. Donosim im autentične formulare, izveštaje o nezi ili plan nege pacijenta na nemačkom. To je ono sa čim će se sresti sto posto i pokušavam da ih poštedim stresa prvog radnog dana“, kaže jedna od saradnica u školi.

    Bivši djaci koji su posao ili studije nastavili u Nemačkoj prenose svoja iskustva i, u najvećem broju, zadovoljstvo snalaženjem u novom okruženju. Ističu značaj dobrog znanja nemačkog jezika i podstiču na kontakte sa Nemcima, kako bi se stečeno znanje unapredilo.

    ( izvor: Dojče vele )