Odlazak radnika u inostranstvo, traženje posla u razvijenim zemljama Evrope odavno nije naša ekskluziva. U susedstvu, u Hrvatskoj problem odlaska stručnih radnika iz zemlje poprimio je izuzetno široke razmere.
Članstvo Hrvatske u Evropskoj uniji omogućilo je slobodno kretanje radne snage i podsticalo nezaposlene i nezadovoljne radnike da negde drugde potraže svoju šansu. A hrvatska privreda, već posustala i neefikasna, sa zaradama nižim od onih 2010. godine, suočava se sa velikim nedostatkom stručne radne snage.
S obzirom da turizam i ugostiteljstvo, kao značajne grane hrvatske privrede imaju sezonski karakter, to hrvatski privrednici pred početak sezone traže gotovo sto hiljada sezonskih radnika! Nadaju se komšijama iz zemalja regiona, u kojima su zarade na vrlo niskom nivou.
Uz sve to, Britanska vlada donosi odluku da od 1.jula ove godine za hrvatske radnike ukida ograničenje za pristup britanskom tržištu rada. Time se hrvatski radnici u Velikoj Britaniji izjednačavaju u pravima sa radnicima zemalja Evropske unije, odnosno za zaposlenje im nije potrebna radna dozvola.
Očekuje se da će ova odluka podstaći novi talas iseljavanja iz Hrvatske. Pored boljih zarada, kvaliteta života i rada, Hrvati su dodatno motivisani da status zaposlenog sa pripadajućim pravima steknu pre okončanja Bregzita, odnosno pre konačnog izlaska Britanije iz Evropske unije 2019. godine.
Prema procenama, ovim talasom iseljavanja čak više desetina hiljada Hrvata moglo bi da ode u Veliku Britaniju.
Šta je to što Ujedinjeno Kraljevstvo može da ponudi radnicima u ovom času?
Podaci kažu da je sada u Britaniji prosečna plata u neto iznosu malo ispod 2.000 evra.
Takodje, prema poslednjim podacima, stopa nezaposlenosti je na vrlo niskom nivou, iznosi 4,2%. To ukazuje na brojne i veoma dobre mogućnosti nalaženja posla u Velikoj Britaniji.
Pored ovoga, postoje i druge okolnosti koje mogu biti vrlo privlačne hrvatskim radnicima. Britanija važi za zemlju koja tradicionalno unapredjuje svoju socijalnu politiku, ima stabilan i dobro organizovan penzioni sistem, a iznad svega ima ekonomsku perspektivu.
Poredjenje mogućnosti koje radnik ima u Hrvatskoj sa onom koju bi imao u Britaniji, hrvatski mediji ilustruju na sledeći način: zašto bi konobar ili pomoćni kuvar u Hrvatskoj radio 15 sati dnevno za zaradu od 800 evra, kada u Velikoj Britaniji može da zaradi četiri puta više?
Kako će ove novonastale okolnosti i koliko otežati već složenu privrednu situaciju i probleme na tržištu radne snage u Hrvatskoj, ostaje da se vidi. Ili će država posebnim merama i odlukama uspeti da zaštiti sopstvenu privredu?
( izvor: Slobodna Dalmacija )
