Ознака: Slovačka

Nije ovo prvi put, a i nismo sigurni da će biti poslednji, no, svakako treba da opomene i učini opreznijim sve one koji se odluče da potraže posao u inostranstvu. Konkretno, ovo su traumatična iskustva naših radnika za koje se posao u Slovačkoj pretvorio u pravu agoniju. I još joj nije kraj!

Ako je Nemačka već decenijama u fokusu naših radnika koji traže posao izvan granica svoje zemlje, onda je Slovačka u poslednje vreme postala izuzetno atraktivna. Zemlja je u snažnoj privrednoj ekspanziji, kao i mnoge druge bori se sa deficitom radne snage, sa Srbijom je vežu istorijske veze, a jezik nije nepremostiva barijera. Ako se tome doda i nebrojeno znanih i neznanih posrednika u zapošljavanju, treba li više da ko zna koliko naših sunarodnika prigrli posao u Slovačkoj?!

A tu onda mora biti svakakvih iskustava, s tim što se čini da u Slovačkoj preovladjuju negativna. Jedno takvo, vrlo neprijatno imaju naši radnici koji su na privremeni rad u Slovačkoj otišli posredstvom agencije Rasken. Ovi radnici radili su u više fabrika: Fremach, Takko, Mecaplast, FM I drugim.Agencija je kasnila sa isplatom zarada, a onda je sredinom novembra, ove godine inspekcija zatvorila ovu agenciju.

Od tada kreće neizvesna borba naših radnika za isplatu zaostalih zarada. Obećano im je da će do 2. decembra zarade biti isplaćene, prevoz do Srbije organizovan, ali se to nije dogodilo. Umesto toga, izbačeni su iz smeštaja u kojem su bili.

Neki od naših radnika vratili su se u zemlju o svom trošku, ali je još dosta njih u Slovačkoj. Više od mesec dana nisu dobili nikakvu zaradu, dok se, prema njihovim tvrdnjama, radnicima iz drugih zemalja isplatila zarada. Jedan od naših radnika koji se iz Trnave vratio u Srbiju rekao je novinaru „Novosti“:

„U agenciji niko ne želi da razgovara s nama. Izbačeni smo iz smeštaja na sneg i minus sedam. Snalazili smo se preko poznanika da obezbedimo kakvo-takvo prenoćište. Hrane nemamo, jedemo jedanput dnevno“, kaže sagovornik „Novosti“ i dodaje da su u stalnom kontaktu s predstavnicima naše ambasade koji su im obećali da će se založiti da naplate zarađeni novac.

Pošto su smeštaj u Trnavi morali da napuste, agencija je našim radnicima ponudila smeštaj u mestu Leopoldovo, a tamo je najbliža prehrambena prodavnica udaljena deset kilometara I do nje se stiže vozom! Ostalo je da se svako snalazi kako zna I ume. A to znači da je bilo svega, pa I kradja u prodavnicama, intervencije policije…

Kada su se konzul I zamenica ambasdora Srbije u Slovačkoj obratili predstavnicima agencije Rasken dobili su obećanje da će zarade biti isplaćene, ali da je bolje da se radnici što pre vrate u Srbiju.

Procenjuje se da je posredstvom agencije Rasken u Slovačku otišlo izmedju 500 i 700 naših radnika. Dug agencije prema radnicima procenjuje se na oko 300.000 evra.

( izvor: Novosti/021 )

U različitim delatnostima i u brojnim mestima nudi se posao u Slovačkoj našim radnicima. Ponuda poslova u Slovačkoj je ogromna, a deficit radne snage veliki, ugovori sklopljeni, a posao nema ko da izvrši. Izazovi upućeni našim radnicima sustižu jedan drugi, ali i prevare vrebaju sa svih strana!

Sve brojniji posrednici u zapošljavanju menjaju svoje metode i postupke, ali ih uvek zasnivaju na dugotrajnom čekanju i nadi nezaposlenih radnika da će pronaći dobar posao.

Tako je i novoosnovana firma “Predirecting people” samo u toku novembra prošle godine na rad u Slovačku uputila preko 600 radnika iz Srbije. Svi zaposleni su zaključili ugovore o radu sa firmom “Predirecting people”, a anekse ugovora sa firmom “Bang Joo electronics Slovakia”, u kojoj rade na montaži uredjaja za domaćinstvo, na period od tri meseca, sa navodom da se upućuju na stručnu obuku.

Firma “Predirecting people”, registrovana za konsultantske usluge, nema pogone za proizvodnju i montažu, tako da nema uslova za upućivanje zaposlenih na takvu obuku.

Zbog navedenog, protiv poslodavca „Predirecting people“ i odgovornog lica biće podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog učinjenog prekršaja iz člana 26, st. 1, tačka 1 Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, jer su ugovorom zaključenim sa stranim licem predvideli ustupanje svojih zaposlenih tom pravnom licu, što nije dozvoljeno – navode u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ovde posebno treba istaći da je i ova firma u vlasništvu slovačke državljanke, kao i pet drugih firmi registrovanih na istoj adresi, u Novom Sadu, a bave se upućivanjem radnika na rad u Slovačku. Nijedna od ovih firmi nema dozvolu za posredovanje u zapošljavanju za druge poslodavce, a i firma koja je imala dozvolu izgubila ju je, baš zbog nepoštovanja propisa.

U Ministarstvu za rad i zapošljavanje podsećaju na propise koji definišu uslove pod kojima se radnici upućuju na rad u inostranstvo. Tako navode da se zaposleni mogu upućivati na službeni put u inostranstvo, ali samo za potrebe privredne aktivnosti poslodavca – uputioca. To ne može biti korišćeno kao modus za upućivanje na rad u inostranstvo, za potrebe drugog poslodavca.

Naravno, najgore je bilo onim prevarenim radnicima koji nisu ni dobili posao. Ugovori koje su potpisali sa poslodavcem iz Srbije otkrili su da je i ova firma, kao i neke druge novoosnovane, bez dozvole nadležnog ministrarstva posredovala u upućivanju naših radnika na rad u inostranstvo.

( izvor: Blic )

Bez ikakvog zdravstvenog i socijalnog osiguranja, ugovora, u ponižavajućim uslovima – tako izgleda život naših sugradjana na privreremenom radu u Slovačkoj. O iskustvima onih koji u potrazi za zaradom ilegalno odlaze da rade u slovačke fabrike, iz prve ruke srpska javnost saznaje od noivinara Nedeljnika, Dragana Krsnika.

Radni logor u srcu Evrope, tako novinar Nedeljnika, naziva Samsungovu fabriku u Slovaćkoj, u kojoj je potpuno ilegalno kao radnik proveo tri meseca.

„Svakog meseca odlaze preko različitizh agencija, uz znanje Slovačke, kao i velikih stranih kompanija. Rade kao turisti, po 12 sati, za dnevnice upola manje od zakonom propisanih u Slovačkoj, bez plaćene pauze. Uz obavezno maltretiranje na poslu“, izjavljuje Krsnik. On dalje kaže da na pauzu svaki zaposleni ide u pratnji nadređenog, Zaposleni žive u kolektivnom besplatnom smeštaju, koji je neretko bez vode ili grejanja, a na 80 ljudi postoje dve wc šolje ili četiri tuš kabine. Za sedenje na kuhinjskim elemetnima, umesto na stolici, kazna je 30 evra.

„To smo do sada gledali da se događa u Kambodži pa imate ajfon kako rade deca, ovo je 10 puta Jura, gde odete kući, a ovde ste tri meseca, ako date otkaz ili dobijete otkaz ne dobijate novac. Na ovo mora da regauju i Brisel i Beograd i naravno Slovačka, na čijoj se terotoriji ovo dešava“, smatra urednik Nedeljnika Veljko Lalić.

O lošim uslovama u Samsungovim fabrikama se već piše godinama. No, izgleda da oni koi su za to nadležni ne reaguju blagovremeno, i uslovi postaju vremenom još gori.

Izvor: N1