Šljaka Karijera

Ознака: sezonski posao

  • Šta doživljavaju sezonski radnici u Nemačkoj zbog epidemije COVID-19 ?

    Šta doživljavaju sezonski radnici u Nemačkoj zbog epidemije COVID-19 ?

    Pandemja COVID 19 polako slabi, mere zaštite od pandemije se postepeno ukidaju, pa gradjani osećaju olakšanje i veruju u skori povratak životu koji su živeli. No, suočavanje sa posledicama tek sledi. A razmere štete, izgleda, premašuju sva očekivanja!

    I dok će se gubici na nivou država i vlada tek analizirati, sabirati i procenjivati, mnogo je onih koji surovo i bolno već trpe posledice pandemije. Čini se da, kao i mnogo puta, oni sa najmanjim primanjima prvi ostanu i bez tih skromnih prihoda.

    Šta doživljavaju sezonski radnici u Nemačkoj?

    Godinama u sezoni poljoprivrednih radova više stotina hiljada sezonskih radnika iz Istočne Evrope i zemalja Zapadnog Balkana dolazi u Nemačku i tu obavlja raznovrsne poslove. Ove godine, medju njima je i 240 sezonskih radnika iz Rumunije koji su radili na gazdinstvu koje je bankrotiralo.

    Mnogi od njih dolaze više godina  na ovo gazdinstvo blizu Bona i tu beru špargle i jagode. Ove godine ostali su bez nadnica i za pomoć se obratili konzulatu u Bonu. Skromnu pomoć u hrani i novcu su dobili, kao i obećanje da će države to rešiti.

     Sezonci iz Rumunije su prošli teške dane

    Propast gazdinstva, nesigurnost, protesti u kojima su ih podržali anarhisti iz Bona i druge levičarske grupice, novinari koji traže atraktivne teme – sve su to prošli ovi radnici. A stigli su u Nemačku u uverenju da će, kao i ranije, uspešno raditi, da će žetva dobro proći, gazdinstvo ostvariti dobar prihod, a oni pristojno zaraditi i vratiti se u svoju zemlju.

    Pandemija je sve poremetila. Ugostiteljski objekti su dugo bili zatvoreni, pa je berba špargli obustavljena, a jagode je bralo znatno manje radnika.

    Neki radnici kažu da su za svoj rad do sada dobili 5 evra, neki 150 evra, neki se žale da im gazdinstvo duguje 1.200 evra. Teško je proveriti koliko vlasnik gazdinstva duguje radnicima. Žale se i da im je za smeštaj i hranu ove godine naplaćeno znatno više nego ranije.

    U kakvim uslovima sezonci rade i žive?

    Ovi sezonci iz Rumunije bili su smešteni u kontejneru, kraj postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. O uslovima kažu:

    „Pirinač je bio još polusmrznut, a salama za doručak je ponekad bila pokvarena. Ništa drugo iz kuhinje nije smelo da se dira, svako je dobijao samo po porciju“.

    Da li se uvek poštuje minimalna zarada u Nemačkoj?

    Nemački sindikalci, oni iz Industrijskog sindikata koji pokrivaju i oblast poljoprivrede, kažu da slučaj ovog gazdinstva nije usamljen. „Često se susrećemo sa različitim metodama kako se zaobilazi zakonski propisana minimalna cena rada“, kažu sindikalaci.

    Neki poslodavci plate radnike po učinku, a potom im tu zaradu umanje za smeštaj i hranu znatno iznad iznosa koji je dogovoren. Nekada se I jezička barijera, odnosno nedovoljno poznavanje jezika koristi za manipulaciju sezonskim radnicima.

    Kakav je, zapravo, položaj ovih sezonaca?

    Možda na to pitanje najbolji odgovor daje radnica koja, iako ne zna kako će se sve ovo završiti, planira da i sledećeg proleća dodje u Nemačku, samo na neko drugo gazdinstvo.

    ( izvor: Dojče vele )

  • Koliko se zaradjuje od sezonskih poslova u Nemačkoj ?

    Koliko se zaradjuje od sezonskih poslova u Nemačkoj ?

    Da, ovo je vreme kada značajna ponuda sezonskih poslova postoji i u Srbiji, u zemljama okruženja, pa i šire. Kao i kod redovnih, i sezonski poslovi pružaju različite mogućnosti. Da li najjača evropska ekonomija i ovde prednjači? Kolika je ponuda sezonskih poslova u Nemačkoj, kolike su satnice za sezonske poslove u Nemačkoj?

    Najviše sezonskih radnika potrebno u poljoprivredi

    Nemački mediji pišu o specifičnoj situaciji u poljoprivredi, ističući da već više godina prisutan nedostatak domaće radne snage na sezonskim poslovima ove godine premašuje 170.000 potrebnih sezonskih radnika.

    Teški poslovi u poljoprivredi nisu privlačni domaćoj radnoj snazi, tako da je svake godine bilo neophodno angažovati strane sezonske radnike. Značajan broj sezonskih radnika pristizao je iz zemalja Zapadnog Balkana.

    I Srbi su dobrodošli

    U Nemačkoj je na snazi poseban ugovor koji reguliše dovodjenje sezonskih radnika iz Srbije, Bosne i ostalih zemalja Zapadnog Balkana. S obzirom da važenje ovog ugovora prestaje 2020.godine, poljoprivredna udruženja nemačkih farmera obratila su se Saveznom ministarstvu poljoprivrede sa inicijativom da se važenje pomenutih ugovora produži i posle 2020.godine.

    U nemačkom Die Weltu predsednik udruženja proizvodjača jagodičastog voća ovako je opisao problem nedostatka sezonskih radnika:

    “Još postoji kakav-takav odziv, međutim problem je što mnogi od njih odustanu ili ne odrade celu sezonu. Sve je teže pouzdati se da ćete u špicu sezone imati radnika koji će raditi. Znate kako je, što je čovek fleksibilniji u glavi i snalažljiviji, lakše će danas u Nemačkoj naći neki atraktivniji posao.”

    On dodaje da su farmeri pokušali na razne načine da privuku sezonske radnike, ponudivši beračima satninu od 8,84 evra, koja uključuje smeštaj i hranu. No, rezultatima se ne mogu pohvaliti. Višesatni rad u pognutom položaju, kiša, vrućine, fizički napori – sve to otežava pronalaženje radnika.

    Posle neuspelih pokušaja angažovanja izbeglica i azilanata, u fokusu poljoprivrednih udruženja su radnici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Ukrajine. Tu oni ukazuju na problem koji imaju, jer ne mogu direktno angažovati sezonske radnke, već posredstvom Savezne vlade Nemačke. Uklanjanje ove barijere značajno bi olakšalo njihovu situaciju.

     

    Kako naći sezonski posao u Nemačkoj ?

    Procedura nalaženja sezonskog posla i odlaska na rad u Nemačku počinje pribavljanjem potvrde nemačkog poslodavca koji želi da angažuje radnika. Savezni zavod za zapošljavanje Nemačke proverava da li kandidat ispunjava tražene uslove, a pre svega da li je zanimanje na listi deficitarnih, odnosno da li je poslodavac mogao naći nemačkog radnika za taj posao. Kada Savezni zavod izda saglasnost, radnik može podneti zahtev za izdavanje radne vize u Ambasadi Nemačke.

     

    No, bez obzira na proceduru i pravno formalne zahteve, mora se priznati da sezonski rad u Nemačkoj može biti vrlo privlačan radnicima iz Srbije.

     

     

    ( izvor: Die Welt /Fokus.ba )

     

  • Sezonski posao za mlade

    Sezonski posao za mlade

    Iako im mnogo obećavaju i u brojnim prilikama potvrdjuju da znaju da su baš oni, mladi, budućnost i nada ove naše zemlje, dobre prilike za posao mladi ljudi još uvek retko dobijaju. Jedna takva privlačna ponuda za sezonski posao za mlade stiže iz susedstva, iz Hrvatske.

    Uz pristojnu zaradu, relativnu blizinu i privlačne uslove rada, mladi ljudi imaju priliku da udju i osete svet rada, poslovanja, komunikacije, provere i odmere svoje mogućnosti.

    A baš to predstavlja i dalje jedan od najvećih problema sa kojim se suočavamo i koji se u brojnim ekonomskim analizama i bilansima uspešnosti ističe kao zabrinjavajući. Dok opšta stopa nezaposlemosti u Srbiji, regionu, pa i šire, beleži stalni pad, u okviru populacije mladih i dalje je visoka, čak nekoliko puta veća od opšte.

    Ko upućuje mladima ovu atraktivnu ponudu?

    Ponuda stiže od turističke kompanije „Plava laguna“ koja raspisuje konkurs za sezonsko zapoljavanje u svojim objektima. Širom otvara svoja vrata mladim ljudima iz Srbije koji žele da postanu deo njihovog tima. Ova kompanija je, inače, domaćin EXIT timu koji će boraviti u Umagu, u okviru „Sea star“ festivala, od 24. do 27.maja, ove godine.

    Kompanija „Plava laguna“ godišnje zapošljava oko 3.000 radnika u svojim objektima u Poreču i Umagu. Upražnjena radna mesta namenjena mladim ljudima podrazumevaju svakodnevni kontakt sa gostima hotela. U zavisnosti od vrste posla i radnog mesta zarada se kreće od 450 do 650 evra. Uz to, radnici imaju obezbedjenu ishranu i smeštaj, koji se nalazi na samoj obali mora! Takodje je obezbedjeno zdravstveno i penziono osiguranje.

    „Ako želite da ove sezone radite na obali Jadranskog mora i uživate u jedinstvenom ambijentu čarobne i prelepe Istre, onda je ovo firma za vas, čak iako ne posedujete kvalifikovanu diplomu. Uslovi zapoljavanja su jedni od najboljih u regionu, ove godine, uvećani u proseku sedam posto za sve radnike“, kaže Ronald Korotaj, član uprave „Plave lagune“ i poziva zainteresovane da se prijave.

    Pružajući podršku ovoj inicijativi, u organizaciji Novi Sad – Omladinska prestonica Evrope 2019.godine kažu:

    „Statistika kaže da je u Srbiji više od 100.000 mladih ljudi nezaposleno i da mladi kod nas u svet rada ulaze jako kasno. OPENS smatra da je ovo sjajna prilika za mlade da se za vreme letnje pauze angažuju i steknu iskustvo ili da postojeće obogate za novo. Tema zapošljavanja i potreba za povećanjem zapošljivosti mladih jedna je od najaktuelnijih tema i izazova poslednjih godina, kao i jedan od stubova u našoj aplikaciji“, rekla je Valentina Antić, koordinatorka za medjunarodnu saradnju OPENS-a.

    Kako se prijaviti za ovaj sezonski posao ?

    Sve potrebne informacije o sezonskom zaposlenju u „Plavoj laguni“ i prijavni formular mogu se naći na fejsbuk stranici „Posao u Plavoj laguni“.
    ( izvor: Mondo )

  • SEZONSKI POSLOVI – U SUSEDSTVU, A ZARADA DO 2000 EVRA!

    SEZONSKI POSLOVI – U SUSEDSTVU, A ZARADA DO 2000 EVRA!

    Nisu trajnije rešenje, ali, u svakom slučaju, jesu dobra prilika. Sezonski poslovi  mogu ponuditi rešenje koje olakšava situaciju odredjenih kategorija nezaposlenih ljudi, rešiti hitne potrebe za novčanim sredstvima, omogućiti sticanje radnog iskustva. Još ako je taj sezonski posao u susedstvu, onda zaslužuje pažnju.

    Kao i ranijih godina, promena sezone otvara novu ponudu sezonskih poslova u Hrvatskoj. Ti poslovi su i ranije bili zanimljivi posebno radnicima iz bivših jugoslovenskih republika, pa je tako i znatan broj radnika iz Srbije u Hrvatskoj tokom letnje sezone nalazio angažman.

    Globalni trendovi uslovili su velike migracije radnika u Evropi, kako u zemljama Evropske unije, tako i u onima van nje. Znatan broj zemalja suočio se sa velikim odlivom radne snage, nastalom po osnovu slobode kretanja radne snage u okviru Evropske unije. Radnici, pa i sezonski iz zemalja sa manjim zaradama odlaze u razvijene zemlje Unije, jer su tamo mogućnosti bolje.

    Hrvatska je upravo primer zemlje koju je znatan broj radnika napustio, tako da i vlada to ističe kao veliki problem ozbiljnog zaostajanja hrvatske privrede. Upravo zbog toga, već na samom početku godine utvrdila je kvotu od 21.200 sezonskih radnika iz inostranstva, sa procenom da će imati oko 70.000 praznih sezonskih radnih mesta. U ukupnoj kvoti sezonskih radnika iz inostranstva ima mesta za 5.000 radnika iz Srbije.

    Medjutim, hrvatski privrednici pritiskom na svoju vladu žele da stvore mogućnost da neograničen broj radnika iz Srbije može u Hrvatskoj  da radi neki od sezonskih poslova. Time će naši radnici od ove godine moći na lakši način, bez hrvatskog ili nekog drugog pasoša Evropske unije, da konkurišu za posao u Hrvatskoj.

     

    Šta se konkretno može očekivati od ovih poslova?

     

    Najveća ponuda sezonskih poslova je u primorju. Reč je o poslovima u ugostiteljstvu i zavisno od vrste posla, zarade se kreću od 500 do 2.000 evra. U hotelima i restoranima konobari imaju prosečnu platu od 600 do 800 evra. Najčešće poslodavac obezbedjuje smeštaj, kao i hranu, a mogu računati i na bakšiš, i do visine jedne plate. Najmanje zaradjuju sobarice i radnici u vešeraju, oko 500 evra, koliko se plaća i rad u prodavnici ili skladištu. U veoma dobroj poziciji, kao i kod nas, su kuvari, čije se zarade kreću od 1.200 do 2.000 evra.

    Iz višegodišnjeg iskustva koje imaju naši radnici u Hrvatskoj, zna se da je reč o napornom radu, često dvokratnom, u ukupnom trajanju i do 12 časova dnevno. Najčešće radnici imaju jedan slobodan dan u nedelji.

    Uglavnom, angažman na ovim sezonskim poslovima počinje 1.aprila i traje do 10.oktobra.

     

    ( izvor: Blic/Srbijadanas )

  • Najbolja ponuda sezonskih poslova – IMA IH ZA SVE!

    Najbolja ponuda sezonskih poslova – IMA IH ZA SVE!

    Za one koji još čekaju dobar stalni posao, žele privremeno radno angažovanje u kraćem periodu, za one koji studiraju, za sve koji treba brzo da zarade odredjene svote novca, čini se da nikad nije bio povoljniji čas! Znalci kažu da ponuda sezonskih poslova u Srbiji već više godina nije bila ovakva. Maj je, tradicionalno, mesec kada ponuda sezonskih poslova dostiže vrhunac.

     

    Ovoga časa sezonski poslovi se nude u gotovo svim regionima, gradovima u Srbiji, u širokom spektru  delatnosti, poslova, uslova rada, zarada. Ovo znači da, osim poslova u poljoprivredi, gradjevinarstvu i ugostiteljstvu kao granama sa izraženim sezonskim karakterom, posla ima i u komercijali,trgovini, administraciji, uslugama…

     

    Šta se konkretno može raditi i koliko zaraditi?

     

    Vrhunac poljoprivrednih radova, u ratarstvu i voćarstvu, uslediće za mesec dana, ali je ponuda poslova tu. Poljoprivrednici za ive poslove nude dnevnice od 1.000 do 1.500 dinara, ali napominju da teško pronalaze radnike, jer su ugostiteljeski poslovi na moru bolje plaćeni. Za povrtarske radove, kao što je vadjenje krompira,šargarepe i slično može se dnevno zaraditi do 2.000 dinara, ali se radnici teško pronalaze. Za branje višanja plaća se 1.700 dinara dnevno, ili, pak , u opštini Merošina, na jugu Srbije plaća se 13 dinara po ubranom kilogramu voća.

     

    Oni koji nisu vični poljoprivrednim poslovima, imaju širok ozbor drugih poslova. Za rad u administraciji nudi se sezonski angažman tokom leta kada zaposleni radnici koriste godišnje odmore, a značajna ponuda postoji i u ugostiteljstvu, posebno subotom i nedeljom, kada se organizuju svadbene i maturske proslave. Na ovim pslovima se može zaraditi  od 1.200 do 1.600 dinara, ili, kako u studentskoj zadruzi kažu, do 30.000 dinara mesečno.

     

    Ponuda poslova u ugodtiteljstvu je velika ne samo u Beogradu, već  i u Nišu, Novom Sadu i drugim gradovima. Traže se konobari, pekari, ali i oni koji rade na utovaru robe, kao i oni vični gradjevinskim radovima. Dnevnica za poslove konobara u Nišu je 900 dinara, uz bakšiš kao dodatak, do 2.000 dinara za gradjevinske poslove. U Zapadnoj Srbiji, na primer u lozničkom kraju, najviše je posla na branju voća. Branje malina plaća se 1.700 dinara dnevno.

     

    Naravno, novootvoreni tržni centri imaju potrebe za pomoćnim poslovima u trgovini, za poslovima promotera za pultom, za deljenje letaka i slično. Ističemo dobru zaradu koju je moguće ostvariti na poslovima u kol centru, ali je tu reč o specifičnim poslovima gde se meri i pojedinačni učinak, pa mesečna zarada iznosi oko 70.000 dinara.

     

    Nema sumnje, ponuda sezonskih poslova je velika i raznovrsna. Poznavaoci prilika na tržištu rada u Srbiji kažu da tome doprinose i najavljene mere pooštrene inspekcijske kontrole i rigoroznog kažnjavanja u slučaju nepoštovanja  propisa iz oblasti radnog zakonodavstva.

  • Kako do sezonskog posla u Norveškoj ?

    Kako do sezonskog posla u Norveškoj ?

    Skandinavske zemlje već dugo predstavljaju sinonim za blagostanje, uredjene i organizovane sisteme, bezbedan i konforan život, potpunu socijalnu i svaku drugu sigurnost. U tom pogledu Norveška je najdalje otišla, tamo se najviše zaradjuje, pa je posao u Norveškoj želja i san mnogih. Šta je potrebno za posao u Norveškoj? Kako je sa sezonskim poslom?

    Naravno, oni koji sanjaju san i žele posao u Norveškoj najčešće žele da to bude stalni posao. Time bi se lakše dobila stalna boravišna dozvola, produžilo važenje dokumenata, a ni gubitak posla  ne bi bio razlog za napuštanje Norveške, već bi se nastavilo traženje novog posla.

    I dok se čeka takav, zašto ne sezonski posao?  Sezonski rad u Norveškoj može trajati do šest mesci u jednoj godini, nakon čega treba napraviti pauzu. Vrlo je primamljiv za one koji ne mogu stalno boraviti u Norveškoj, a i zarada može biti veoma važan izvor prihoda.

    Važno je napomenuti da se zahtev za izdavanje radne dozvole može podneti tek kada poslodavac uputi konkretnu ponudu za posao sa punim radnim vremenom. Ako se ugovorom definiše trajanje posla do tri meseca, recimo zamena radnika koji je na bolovanju, odmoru, nije neophodno tražiti radnu dozvolu.

    Inače, u Norveškoj su precizno utvrdjene delatnosti u okviru kojih se mogu obavljati sezonski poslovi, odnosno za koje se može podneti zahtev za izdavanje radne dozvole. To su šumarstvo, poljoprivreda i baštovanstvo, ribarstvo, ugostiteljstvo i turizam.

    I u Norveškoj, pa i kada je u pitanju sezonski posao, domaći radnici i oni iz Šengen zone uvek imaju prednost.. Tako je neophodno pribaviti potvrdu  koja dokazuje da za predmetni posao nije moguće angažovati domaćeg radnika. Ovo ne važi za poslove u poljoprivredi i šumarstvu.

    Ako strani radnik promeni posao, odnosno poslodavca, neophodno je da ponovo obezbedi dozvolu za rad. Naravno, ukupan angažman po osnovu sezonskog rada može biti najviše šest meseci u godini. Sezonski rad se ne računa u vreme potrebno za izdavanje stalne boravišne dozvole u Norveškoj.

    Prema važećim propisima u Norveškoj, zahtev za izdavanje dozvole za sezonski rad može podneti strani radnik, ali i poslodavac. Uz zahtev se prilažu dokumenta, prevedena od strane sudskog tumača na norveški ili engleski jezik: kopije pasoša, propratno pismo, odnosno prijavni formular sa sajta The Norwegian Directorat for Immigration, novije fotografije, dokaz o obezbedjenom smeštaju, dokazi o stručnoj spremi i profesionalnom iskustvu,  kao i lista sa sajta UDI.

  • Koliko moze da se zaradi od sezonskih poslova u Srbiji i zemljama regiona?

    Koliko moze da se zaradi od sezonskih poslova u Srbiji i zemljama regiona?

    Kada je ponuda stalnih poslova mala, kada čekanje na posao dugo traje, kada su raspoloživi poslovi veoma skromno plaćeni, kada hitno, u kraćem vremenskom periodu treba doći do odredjenih finansijskih sredstava, tada se ozbiljno razmišlja o ponudi sezonskih poslova. Sezonski poslovi posebno su zanimljivi nekim kategorijama, kao što su nezaposleni radnici, studenti, penzioneri.

    sezonski_poslovi_zarada

    S početkom proleća ponuda sezonskih poslova  i u Srbiji i u okolnim zemljama naglo poraste. To je sasvim razumljivo, imajući u vidu da intenzitet poljoprivrednih radova, delatnosti turističke privrede, gradjevinskih radova i sličnih delatnosti tokom leta bude najveći.

     

    U našoj zemlji sezonske poslove je moguće dobiti u različitim poljoprivrednim granama. Za radove na branju voća – malina, kupina, jabuka, bresaka – dnevno se može zaraditi od 1800 do 2300 dinara. Početkom jula, kada počne branje borovnica, moguće je dnevno zaraditi do 4000 dinara. Vlasnici voćnjaka, iz Arilja, Ivanjice, Kosjerića, Guče obezbedjuju beračima zajednički smeštaj i hranu. U okolini Beograda, u Boleču, najviše je plantaža jabuka i bresaka.

     

    Radovi u povrtarstvu, na branju paradajza, paprike i krastavaca donose zaradu od 35 dinara po kilogramu ubranog povrća. Za radove na sakupljanju sena, pripremi zemljišta za setvu i sličnim plaća se 180 dinara po času, a za čuvanje ovaca može se zaraditi 400 evra mesečno, uz obezbedjenu hranu i smeštaj.

     

    U nama susednim Hrvatskoj i Crnoj Gori, takodje, postoji značajna ponuda sezonskih poslova, kojima se može i više novca zaraditi.U Crnoj Gori traže sezonske radnike za poslove u turističko ugostiteljskoj privredi. Restoranski konobari dobijaju platu od 300 do 500 evra ( plus bakšiš ), za pomoćne poslove u kuhinji se plaća 400 do 500 evra, a kuvari mogu da zarade od 800 do 1200 evra mesečno. Za posao domaćina na brodu može se zaraditi 1000 evra mesečno.

     

    U Hrvatskoj se za poslove sobarice plaća od 500 do 700 evra, konobari mogu da zarade 800 do 1000 evra ( plus bakšiš ), kuvari zaradjuju do 1400 evra, a prodavci sladoleda i turistički vozači zaradjuju do 600 evra. Ovde treba napomenuti da hrvatski poslodavci nerado obezbedjuju smeštaj i pokriće putnih troškova. Od sezonskih radnika koje angažuju traži se poznavanje engleskog i talijanskog jezika.

     

    Grčka je godinama zanimljiva destinacija našim turistima, ali i sezonskim radnicima u poljoprivredi i turizmu. No, kako smo već o tome pisali, procedure administracije favorizuju radnike iz Evropske unije, pa se do angažmana ne stiže lako. A kada je u pitanju zarada, za posao prodavca može se zaraditi 700 evra mesečno, a za posao u ugostiteljstvu barmen može zaraditi do 45 evra, dnevno.

     

    Uz sve već izneto, treba dodati da svaku ponudu za sezonski posao treba oprezno razmotriti.