Šljaka Karijera

Ознака: radno vreme

  • I U NEMAČKOJ MORAJU DA SKRAĆUJU RADNO VREME!

    I U NEMAČKOJ MORAJU DA SKRAĆUJU RADNO VREME!

    Nekoliko poslednjih godina govori se i piše o nemačkom privrednom čudu. Naravno, mislimo na izuzetne ekonomske pokazatelje, sa izraženim trendom poboljšanja iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Onda vest koja stiže i govori o meri skraćenja radnog vremena u nekim nemačkim kompanijama zbog usporenog privrednog rasta, izaziva čudjenje i nedoumice.

    Da, taj izuzetno snažni privredni rast karakterisao je nemačku privredu sve do polovine 2018.godine. Evidentan je bio u gotovo svim pokazateljima: od bruto društvenog proizvoda, investicija, zarada do nezapamćeno niske stope nezaposlenosti. Druga polovina 2018.godine, kao i ova 2019.godina pokazuju zaostajanje i značajno usporavanje privrednih aktivnosti.

    Eksperti u ekonomskim institutima i drugim institucijama analiziraju privredna kretanja u pokušaju nalaženja najboljih mera za prevaziaženje nastalih problema. Tako je aktuelizovana i mera skraćenja radnog vremena zbog nedovoljne iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta u pojedinim kompanijama.

    Govoreći o poremećajima na tržištu rada, u Institutu IFO kažu:

    „Nemačka industrija je u recesiji od sredine prošle godine. Skraćeno radno vreme je mogući izbor ako kompanije žele da zadrže svoje kvalifikovane radnike uprkos teškim ekonomskim vremenima“,

    Agencija Rojters, prenoseći rezultate istraživanja koje je sproveo pomenuti minhenski institut, navodi da će više od 8% anketiranih kompanija u naredna tri meseca pristupiti meri skraćenja radnog vremena. Gotovo 4% kompanija već sprovodi ovu meru. To je najveći procenat još od 2013.godine.

    Skraćivanje radnog vremena ( poznato u Nemačkoj kao „kurcarbajt“ )  primenjivano je u ovoj zemlji I u bližoj prošlosti. Naravno, reč je o periodu recesije, tokom 2008. I 2009.godine. Kompanije koje su nedovoljno koristile svoje proizvodne kapacitete pristupale su skraćivanju radnog vremena, ali su tom prilikom računale na pomoć nemačke vlade koja je isplaćivala naknade radnicima zbog umanjenih zarada.  Tako su kompanije očuvale radna mesta, odnosno stručne, kvalifikovane radnike.

    U ovakvoj situaciji nagoveštaj boljih vremena stiže objavljivanjem najnovijih podataka o kretanju zaposlenosti u Nemačkoj. Federalna kancelarija za rad objavila je podatak da je nezaposlenost u junu blago smanjena u odnosu na zaposlenost u maju ove godine.

    Prema desezoniranim podacima, nezaposlenost je smanjena za 1000 na 2,28 miliona ljudi u odnosu na prethodni mesec. Stopa nezaposlenosti ostala je na nivou od 5%.

    Sva dogadjanja, tendencije I pravci kretanja nemačke privrede, sasvim razumljivo, izazivaju veliko interesovanje naših radnika, kako onih koji rade u Nemačkoj, tako I onih koji se za taj korak pripremaju. Ovih prvih, koji su već otišli put Nemačke, počev od 2000.godine, je, prema procenama, više od 200.000 radnika.

    ( izvor: Blic )

  • Koliko Nemci provedu u prekovremenom radu ?

    Koliko Nemci provedu u prekovremenom radu ?

    Tek što su nam preporučili skraćenje radnog vremena, stiže nam i gotovo neverovatan podatak od preko dve milijarde sati prekovremenog rada koje su radnici u Nemačkoj ostvarili u 2017.godini! I kao da to nije dovoljno, dodaje se da polovina sati prekovremenog rada u Nemačkoj nije nkada plaćena!

     

    Sasvim je sigurno da ove informacije u značajnoj meri odstupaju od uverenja i očekivanja koja imamo kada je u pitanju položaj radnika u Nemačkoj. Jer, naši radnici koji su otišli u Nemačku ili oni koji traže posao u Nemačkoj, navode kao motiv, pored bolje zarade, i dobre uslove rada i brigu o radniku, kao i korektnost poslodavca.

     

    Šta zvanični podaci kažu o prekovremenom radu?

     

    Ove informacije izazvale su pozornost i nemačke javnosti kada ih je objavio jedan od vodećih nemačkih listova Frankfurter algemajne pod naslovom „Nemci godišnje odrade milijardu prekovremenih sati koji nisu plaćeni“. U tekstu stoji da je na upućeno pitanje stranke Levice u Bundestagu stigao  odgovor Vlade da je u 2017.godini u Nemačkoj ostvareno 2.127.000.000 prekovremenih sati.

     

    U poredjenju sa 2016.godinom broj ukupno ostvarenih sati prekovremenog rada porastao je za 11%. Podaci iskazani po radniku kažu da je svaki zaposleni u Nemačkoj u 2017.godini ostvario 54 sata prekovremenog rada, od čega čak 27 sati nije plaćeno radniku!

     

    A trend visokog učešća prekovremenog rada se nastavlja. Tako je već u prvoj polovini 2018.godine u Nemačkoj ostvareno više od 1,1 milijarde sati prekovremenog rada.

     

    Kome prekovremeni rad donosi najviše koristi?

     

    S obzirom da polovina ostvarenih sati prekovremenog rada nije nikada plaćena radnicima, to znači da je samo u prošloj godini tim radom poklonjeno poslodavcima 36 milijardi evra. Jedan od lidera stranke Levice Džesika Tati zahteva hitne zakonske mere. „Ove brojke su skandalozne i pokazuju kako se poslodavci obogaćuju preko leđa zaposlenih“, kaže Tati.

     

    Naravno, I nemački sindikati su digli glas. Nemački savez sindikata DGB ocenjuje skandaloznom činjenicu da se polovina ostvarenih sati prekovremenog rada nikada ne plati radnicima. „Broj prekovremenih je prošle godine premašio sve granice. Radi se o opasnosti po zdravlje radnika“, kaže predsednik DGB-a Rajne Hofmann za dnevnik Rajniše Post.

     

    Posmatrano po privrednim delatnostima, najveše sati prekovremenog rada ostvarili su radnici u uslužnim delatnostima. Najznačajnije povećanje broja sati prekovremenog rada u odnosu na prethodne godine zabeleženo je u sektoru zdravstva. A povrh svega I državni službenici se nalaze visoko na ovoj listi.

     

  • Zašto treba skratiti radno vreme?

    Zašto treba skratiti radno vreme?

    Pre dva tri dana mediji  u Srbiji su, gotovo bez izuzetka, posebno isticali vest o inicijativi Pokreta obnove Kraljevine Srbije upućenoj Skuptini Srbije za izmenu Zakona o radu, predlažući skraćenje radnog vremena sa osam na šest sati dnevno! Predlog temelje na iskustvima razvijenih evropskih privreda, gde je kraće radno vreme donelo korist poslodavcima i državi, sa jedne, i radnicima, sa druge strane.

     

    Koje prednosti donosi skraćeno radno vreme?

     

    Mnogo je faktora koji manje ili više utiču na odredjivanje optimalnog radnog vremena. Razumljivo je da su se tokom istorije menjala gledišta, shvatanja i tražila nova rešenja, kao posledica promena koje su donosili novi društveno ekonomski odnosi. Tako su dvadeseti vek i početak ovog našeg veka obeležili stavovi o potrebi skraćenja radnog vremena.

     

    U tekstu magazina Quartz svetski poznati stručnjaci tvrde da bi, u skladu sa fizičkim i mentalnim sposobnostima čoveka, optimalno radno vreme trebalo da traje četiri sata, jer je upravo to period u kojem možemo da očuvamo potpunu koncentraciju! Naravno, stručnjaci su imali i odgovarajuću argumentaciju, pa je ovde prenosimo.

     

    Objašnjavajući to, oni kažu da bi pravilnom organizacijom posla trebalo obezbediti dovoljno pauza, „praznog hoda“, jer su to periodi kada kreativnost čoveka dolazi do izražaja i predstavlja veću korist za poslodavca od dugog, neprekidnog rada.

     

    Da ovo i nije velika novost potvrdjuje esej čuvenog filozofa Bertanda Rasela iz 1932.godine u kojem govori o četvoročasovnom radnom vremenu, kao pravoj meri čoveka i njegovih mogućnosti.

     

    Medju brojnim koristima od kraćeg rada ističe se smanjenje bolovanja i izostanaka sa posla, kao i bolja integracija poslovnog i privatnog života. Zadovoljni radnici su produktivniji, posvećeniji i kreativniji, a uštede koje bi ostvarile kompanije mogu da ulažu u razvoj, obuku i unapredjenje.

     

    U okviru sprovedenog istraživanja mogu da se analiziraju i stavovi koje su radnici, učesnici u istraživanju iskazali. Čak 92% ispitanika izrazilo je uverenje da bi šestočasovno radno vreme bilo korisnije i doprinelo povećanju produktivnosti, a 96% ispitanika veruje da bi radnici bili srećniji.

     

     

     

     

    Koliko traje radna nedelja u pojedinim zemljama?

     

     
     Zemlja                                                    Časova
     
    Rumunija                                                   41
    Velika Britanija                                         40,9
    Nemačka                                                   40,3
    Madžarska                                                39,5
    Francuska                                                  35
    Švedska                                                      35
    Belgija                                                        30
    Holandija                                                   30

     

    Sumirajući sva iskustva i stavove stručnjaka, realno je očekivati da praksa dužeg radnog vremena polako bude zamenjena kraćim, efikasnijim radom, koji bi se više cenio.

     

     

     

  • I putovanje do posla treba da ulazi u radno vreme

    I putovanje do posla treba da ulazi u radno vreme

    Da, zvuči primamljivo, ali ima li smisla? Dolazak i odlazak sa posla, duži ili kraći, sa ili bez korišćenja javnog prevoza, samo je neophodan uslov da bi se na radnom mestu, u utvrdjeno radno vreme obavili predvidjeni radni zadaci. I to utvrdjeno radno vreme i obavljeni radni zadaci su ono za šta primamo platu.

    Otkud sada ideja da i put do posla bude deo radnog vremena?

    Verovatno nije jednostavno u trenutku sagledati u kojoj su se meri život, odnosno profesionalne aktivnosti ljudi promenile u poslednjih deset ili dvadeset godina. Sveobuhvatnost tih promena zahtevala je prilagodjavanja, neka ad hoc, ali večinom sistemska i temeljna.

    Tehničko tehnološka revolucija i informacione tehnologije verovatno su najveći “krivci” za promene koje smo doživeli. Tako su poslovne aktivnosti neverovatno dobile na svojoj dinamičnosti, efikasnosti, fleksibilnosti, postale pristupačne gde god da se nalazimo.

    Istraživači Univerziteta zapadne Engleske sačinili su zanimljivu studiju čije je rezultate BBC preneo. Istraživanje je obuhvatilo oko 5.000 putnika na linijama gradskog prevoza u Londonu, u vreme dostupnosti bežičnog interneta. A studija je pokazala da je čak 54% putnika koristilo mrežu u gradskom prevozu da uputi poslovne mejlove. Naravno, bilo je i onih koji su za slanje poslovnih mejlova koristili mrežu na svom telefonu.

    I odlazak i povratak sa posla je, prema studiji, bio praćen slanjem mejlova, kako onih u vezi sa radnim danom pred njima, tako i onih kojima se završavao neobavljeni deo posla već proteklog radnog dana.

    Dobra internet veza omogućavala je, praktično, produženje radnog dana, odnosno radnih sati. Laptopovi, mobilni telefoni omogućavali su izvršenje radnih zadataka tokom vožnje u gradskom prevozu, prilikom odlaska i povratka sa posla.

    Uvažavajući nepobitne činjenice da je poslovanje postalo efikasnije i dinamičnije, istraživači su ukazali i na drugu stranu ovog fenomena: narušavanje ravnoteže izmedju profesionalne karijere i privatnog života. Odgovaranjem na mejlove van radnog vremena produžava se radni dan, a skraćuje vreme koje treba posvetiti ličnim, porodičnim i društvenim aktivnostima.

    Ukazujući na ovo, engleski istraživači upućuju ono ključno pitanje:

    Ako je put do posla postao deo izvršenja tog posla, onda ga treba priznati u radno vreme?! I, naravno, platiti kao poslovne aktivnosti obavljene u kancelariji!

    ( izvor: BBC )

  • Koje novine očekuju radnike u Austriji ?

    Koje novine očekuju radnike u Austriji ?

    Savremeni svet svakodnevno doživrljava promene, ponajviše prouzrokovane tehničko tehnološkim razvojem. A ta činjenica zahteva od svih delova sistema uskladjivanje i traženje najboljih rešenja. Nova rešenja raspodele i korišćenja radnog vremena, takozvano fleksibilno radno vreme koristiće radnici u Austriji, prema najnovijim zakonskim rešenjima.

    Austrija, posebno Beč, svakako su destinacije vrlo zanimljive za radnike iz Srbije koji traže posao u inostranstvu. To je sasvim razumljivo, jer osim prostorne blizine, istorijskih veza, velikog broja naših radnika koji već dugo tamo rade, Austrija ima moćne institucije koje kontinuirano prate i brinu o položaju radnika, uslovima rada, unapredjenju zdravstvene i socijalne zaštite.

    Globalizam, nova, velika svetska tržišta, konkurentnost, uz tehničko tehnološke inovacije, traže prilagodjavanja i nalaženje novih mogućnosti.

    Fleksibilno radno vreme kao novi model

    Ovih dana austrijska vlada dogovorila je uvodjenje fleksibilnog radnog vremena. Najkraće rečeno, radni dan radnika moći će da traje do 12 sati, a time i radna nedelja može trajati 4 radna dana.

    Vlada Austrije naglašava da i dalje, prema važećim propisima radni dan radnika uobičajeno traje 8 sati, dok radna nedelja traje 40 sati. Dogovoreno fleksibilno radno vreme utvrdjuje da prosečno nedeljno radno vreme, kao i do sada, traje 48 sati, dok se gornja granica trajanja radne nedelje utvrdjuje na nivou od 60 sati. Istovremeno, omogućava se radni dan od 12 sati, odnosno radna nedelja od 4 dana.

    Vlada štiti prava radnika, pa tako utvrdjuje mogućnost da zahtev poslodavca za povećanim brojem radnih sati radnik može odbiti, ukoliko ima druge obaveze, recimo brigu o deci.

    Ranije utvrdjeni dodaci i naknade za prekovremeni rad i dalje će se primenjivati.

    Zanimljivo rešenje u okviru novog modela fleksibilnog radnog vremena utvrdjeno je i kada su u pitanju radni vikendi. Prema izmenama zakona, maksimalno četiri puta u godini, pri tom ne u četiri uzastopna vikenda, moguće je narediti radniku rad u dane vikenda i praznika.

    Zaposlenim radnicima i dalje ostaje pravo da odaberu način naknadjivanja produženog rada – korišćenjem slobodnih dana ili isplatom odgovarajuće novčane naknade.

    Obrazlažući donete izmene propisa, Vlada ističe da su proistekle kao posledica prilagodjavanja novim, modernim uslovima života i rada. Preduzetnicima bi trebalo da obezbede potrebnu efikasnost, skrate rokove, a time pruže komparativnu prednost na sve zahtevnijem tržištu.

    Sa druge strane, ovakvim preraspodelama radnog vremena radnici imaju mogućnost korišćenja produženih vikenda, odnosno bolju organizaciju ličnog i porodičnog života.

    ( izvor: Tanjug )

  • Da li ćemo uskoro imati kraće radno vreme ?

    Da li ćemo uskoro imati kraće radno vreme ?

    Koliko stvarno radimo? A koliko bi smo želeli da radimo? Šta očekujemo?

    Naše poslovno, profesionalno angažovanje na odredjenom poslu ima primarni cilj da zaradom koju tako ostvarimo obezbedimo materijalno finansijsku pretpostavku kvalitetnog i ispunjenog života.

    U tom smislu radno vreme vrlo značajno utiče na naš stav, odnos, doživljaj posla koji obavljamo. To potpuno objašnjava činjenicu da se tokom proteklih vekova kompleksno i stručno izučavao fenomen radnog vremena.

    Društveno ekonomski odnosi i tehničko tehnološki razvoj imaju presudni uticaj na definisanje pravog radnog vremena, pauza, odmora. Ali medicinska, psihološka, socijalna, kulturna i druga istraživanja omogućavaju stvaranje potpune slike iz koje će proisteći najbolje rešenje: uspešni poslodavci koji ostvaruju profit i motivisani, zadovoljni, kreativni radnici.

    Želja za sve većim uvećanjem profita dovela je do toga da je “rad od jutra do sutra” postao imperativ. U svojoj knjizi “Dva sjajna sata” Džoš Dejvis piše o izostanku očekivanih efekata ovakvog rada.

    Produktivnost je daleko od očekivane, a posledice po zdravlje radnika odista zabrinjavaju. Rizik od bolesti srca, od moždanog udara, od depresije značajno raste, a Japan se suočava sa fenomenom “karoshi” – epidemija smrti od preteranog rada.

    Iako je opsesija efikasnošću i produktivnošću ovladala svetom, poznati svetski umovi ukazuju na značaj odmora i zabave za kvalitetan život čoveka.

    Kada je radno vreme skraćeno i utvrdjeno osmočasovno radno vreme, bilo je to posledica industrijske revolucije. A novija istraživanja preporučuju 25-očasovnu radnu nedelju za radnike starosti iznad 40 godina. Švedjani već rade šestočasovno radno vreme i pokazuju zavidne efekte tog rada.

    banner2

    Ako smo sasvim predani poslu, to zahteva više odmora. Stokholmski psiholog Anders Erikson tvrdi da većina ljudi može bez odmora raditi maksimalno jedan sat. A najuspešniji ljudi u svetu umetnosti i sporta ne rade više od pet sati dnevno bez prestanka. Druga tajna uspeha su kratke pauze i dremanje!

    Evo kako psiholog Erikson opisuje naše mentalne funkcije:

    “Naš mozak nikad nije besposlen. Tokom odmora aktivira se osnovna komunikaciona mreža (eng. default-mode network) koja igra presudnu ulogu u konsolidaciji sećanja i zamišljanju budućnosti.

    Isto područje aktivira se kada posmatramo druge, razmišljamo o sebi, donosimo moralne sudove ili procenjujemo tuđe emocije. Drugim rečima, odmor nam pomaže pri pamćenju, predviđanju, društvenim interakcijama, empatiji i razumevanju samih sebe.

    Osnovna komunikaciona mreža zaslužna je za kreativnost, pa ne čudi da su velikim umovima najbolje ideje na pamet “padale” u kadi ili u šetnji.

    Od toga na na kraju zavisi naša sreća, jer bez introspekcije ne uspevamo svoja dela uklopiti u širu sliku i pridati im značenje, pa nam život postaje besmislen i prazan, a to škodi fizičkom i psihičkom zdravlju”.

    ( izvor: BBC/Index )