Kad god pomislimo da je sve već vidjeno i potencijalne žrtve alarmantno upozorene, čujemo za nove, ojadjene i prevarene, koji su neizvesnost, očekivanje zamenili za očaj i jad. Da li je posao u Nemačkoj, zarada i sigurnost koja ih prati tolika da se za tim posegne, čak i kada razum opominje da to previše obećava?
Ili su, pak, posredničke agencije beskrajno maštovite i vešte u definisanju obećavajućih ponuda u kojima ćete, pored posla u Nemačkoj, dobiti vizu, kvalittetan smeštaj, osiguranje, jednom rečju sve, ili gotovo sve?
Pojava rada na crno i prevarenih radnika postaje masovna. Prema podacima nemačke Carine koja je zadužena za suzbijanje rada na crno samo u prvoj polovini prošlr godine podneto je viže od 65.700 prijava protiv radnika koji rade na crno. Medju njima je najviše radnika sa prostora bivše Jugoslavije, a delatnosti u kojima rade u gradjevinarstvo i ugostiteljstvo.
Medju hiljadana priča mnogo je sličnih, a opet je svaka posebna na svoj način.
Jedan mladi čovek iz malog mesta u centralnoj Bosni, iako osposobljen za polove u IT sektoru, i nije video neku perspektivu u svom mestu. Poverovao je nepoznatim ljudima koji su ponudili dobar posao u struci, u južnoj Nemačkoj, dozvolu za rad, smeštaj, zaradu. Uplatio je traženih 200 evra i o svom trošku otišao u Nemačku.
A tamo ga je dočekao neuslovni smeštaj koji je u medjuvremenu koštao 500 evra, nikakve IT firme nije bilo, ali je zato bio u obavezi da od zarade izdvaja 15% i daje posredniku kao naknadu za uslugu. Obespravljen i opljačkan kući se vratio pre nego što su mu “agenti” uzeli pasoš! Svoje iskustvo poverio je Dojče veleu, ali anonimno.
Jer, posle ovakvog iskustva, ljudi su postidjeni i uplašeni da se ne zamere potencijalno opasnim prevarantima,a svesni i sopstvene krivice prihvatanja rada na crno.
Inače, kada službenici nemačke Carine opkole gradilište i uhvate radnike koji rade na crno, ovi po pravilu ne znaju šta da kažu, niti znaju jezik, niti šta im valja činiti. Sankcija koja se primenjuje je proterivanje iz Nemačke. Ako radnik poseduje i falsifikovana dokumenta, predaje se policiji i pokreće krivična prijava.
Zapanjujuće je kojim se mehanizmima i vezama, taktikom i prevarama služe takozvani posrednici u zapošljavanju i medjusobno povezuju. Tako se organizacija Delavska svetovalnica bavi zaštitom radničkih prava, prvenstveno u nameri da osujeti “mariborsku šemu” koja radnike iz Srbije i drugih balkanskih zemalja preko Slovenije odvodi u Austriju i Nemačku.
Toliko je činilaca i mehanizama u ovim prevarama da je veoma teško sve to razmrsiti i otkriti. Dok se nemačka Carina zaustavlja na procesuiranju radnika koji rade na crno, dotle zemlje zapadnog Balkana odakle potiču ovi radnici žele da pospeše svaki izvoz nezaposlenosti. A masa radnika, neinformisana i neupućena, u svom očaju spremna je da poveruje u svašta i radi pod svakavim uslovima. Onda je razumljivo zašto je mreža prevaranata sve šira i raznovrsnija.
( izvor: Dojče vele/Blic )