Šljaka Karijera

Ознака: posao

  • Nemačka traži majstore i zanatlije

    Nemačka traži majstore i zanatlije

    Sve više zemalja sa zabrinutošću prati kretanja na tržištu rada zbog nedovoljne ponude stručne radne snage. Ipak, čini se da Nemačka traži najviše radnika, različitih profila i stepena stručnosti. Potražnja za radnicima u Nemačkoj doseže milionsku vrednost!

    Suočeni sa nedostatkom stručnih radnika, u Nemačkoj su već duže vremena svi relevantni činioci angažovani na iznalaženju rešenja za prevazilaženje ove situacije. Stižu nova zakonska rešenja, različite mere za obezbedjenje radnika, ali i vapaji poslodavaca da je funkcionisanje pojedinih privrednih grana ozbiljno ugroženo.

    Ovih dana Asocijacija nemačkih privrednika upozorava da hitno Nemačka traži hiljade zanatskih radnika, različitih profila. Nedostaju radnici u gradjevinarstvu, poput zidara, armirača, tesara, vodoinstalatera, montažera, telekomunikacijskih tehničara. Nedostaju i radnici u prehrambenoj industriji, kao mesari i drugi. Nemačka traži zanatske radnike i za velike privredne sisteme, kao što je izgradnja puteva, mostova, telekomunikacija.

    Koliko zanatskih radnika traži Nemačka?

    U nemačkom Zavodu za zapošljavanje kažu da u ovom času ima preko trideset hiljada upražnjenih radnih mesta namenjenih zanatskim radnicima raznovrsnih specijalnosti. Mnogo očekuju od primene novog Zakona o useljavanju u Nemačku, nadajući se da će stručni radnici iz Srbije i drugih zemalja rado potražiti posao u Nemačkoj.

    Naravno, neće se svi problemi rešiti već početkom marta, ali će i potražnja za zanatskim radnicima u Nemačkoj rasti, i do 50.000 radnika.

    Zanatski radnici u Nemačkoj imaju iza sebe uspešnu poslovnu godinu, a i dobar položaj. Privrednici očekuju još veću podršku države, jer delatnost zanatskih radnika ima veliki značaj u obezbedjenju infrastrukture, kao temelja ukupne privredne aktivnosti.

    Ima li boljih zemalja od Nemačke?

    Asocijacija nemačkih privrednika teži realnoj proceni situacije. Nemačka traži veliki broj zanatskih radnika koje ne može da obezbedi iz sopstvenih izvora. Iako je posao u Nemačkoj želja mnogih radnika iz zemalja izvan Evropske unije, tim radnicima i njihovim porodicama treba obezbediti odgovarajući položaj, kako bi oni ostali u Nemačkoj.

    Jer, prema istraživanjima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Nemačka je tek umereno zanimljiva majstorima. Po atraktivnosti Nemačka se nalazi na 12. mestu medju razvijenim zemljama Evrope.

    Podaci kažu da su satnine u Nemačkoj dobre, ali su i porezi relativno visoki. Slično je i sa troškovima života, posebno visokim stanarinama. Strani radnici koji nadju posao u Nemačkoj često zameraju zbog postojanja složene administracije, brojne dokumentacije, komplikovanih procedura. Posebnu bojazan imaju kada je u pitanju obaveza obezbedjenja priznavanja njihovih diploma.

    Neke druge evropske zemlje u značajnoj meri su pojednostavile procedure i postupke svoje administracije.

    ( izvor: Jutarnji list )

  • Koje su najbolje kompanije u Nemačkoj ?

    Koje su najbolje kompanije u Nemačkoj ?

    Dometi nemačke privrede su takvi da sa pravom pobudjuju interesovanje širom sveta. Za radnike iz Srbije svi tokovi, trendovi, privredna kretanja, pravna regulativa i, naravno, uspešnost imaju poseban značaj, jer to neposredno dotiče stotine hiljadanaših radnika koji žive i rade u Nemačkoj. Za one koji se spremaju ili već traže posao u Nemačkoj sve informacije su od presudnog značaja.

    Šta strukturno odlikuje nemačku privredu?

    Najjača evrpska ekonomija je ogromni efikasni sistem sa preko 3,5 miliona privrednih subjekata u 2017.godini. A podaci kažu da taj div čine najvećim delom mala i srednja preduzeća. Preciznije rečeno, gotovo 90% preduzeća ima manje od deset zaposlenih radnika. Samo 2% preduzeća upošljava više od 50 radnika.

    U ovakvoj strukturi čini se delikatnim zadatkom pronaći najbolje i najuspešnije kompanije. Kako povlačiti paralelu i porediti rezultate izmedju kompanija sa preko 250 radnika i onih sa nekoliko radnika, kojih je najviše? A najbolje treba odabrati!

    Pa, kako odabrati najbolje kompanije?

    Iako svesni težine zadatka, zvanična statistika, istraživačke agencije i brojni mediji pokušavaju da ocene i otkriju koje kompanije zaslužuju da se nadju medju najboljim.

    Zadatak najpre traži definisanje kriterijuma vrednovanja. A oni, pored objektivnih ekonomskih pokazatelja, često predstavljaju subjektivni doživljaj i očekivanja radnika, podložnih promenama u dinamičnom svetu u kojem živimo. Neko će prednost dati zaradi koju ostvaruje, neko broju slobodnih dana i odmora, dobroj radnoj atmosferi, mogućnostima uspona na hijerarhijskoj lestvici, stručnom usavršavanju…

    Svemu tome treba dodati i izbor izvora podataka, s obzirom na brojnost kompanija. U tu svrhu koriste se iskustva sadašnjih i bivših zaposlenih, podaci sa društvenih mreža i drugi izvori.

    Ovo su najbolje kompanije u Nemačkoj

    Zbog svega toga, za sticanje objektivnije i pouzdanije predstave, korisno je uporediti podatke do kojih su došla dva najrelevantnija istraživača – austriski portal Kununu i američki portal Glassdoor.

    Tako Glassdoor kao najuspešniju nemačku kompaniju ocenjuje softversku kuću SAP, a prati je prošlogodišnji pobednik, proizvodjač čipova iz Minhena Infineon. Na listi deset najboljih su i Bosch, Daimler, Capco, istraživački centar Frauenhofer, svima znani BMW, konsultantska kuća MHP, slavni Porsche i proizvodjač guma Continental.

    I austrijski portal Kununu vodeću poziciju dodelio je istoj kompaniji – softverskoj kući SAP, koju prate Google i div automobilske industrije BMW. Sledi američka kompanija PayPall, a tu su i gigant automobilske industrije iz Štutgarta Daimler, farmaceutski gigant Bayer, zatim svima znani Adidas i Puma, kao i proizvodjač smrznute hrane Frosta.

    Sada kada znamo najbolje, makar ćemo izbor lakše napraviti .

    ( izvor: Nemački kutak )

  • GDE NAĆI POSAO? A GDE NAĆI RADNIKE?

    GDE NAĆI POSAO? A GDE NAĆI RADNIKE?

    To stvarno nije bilo davno. A karakterisalo je  Srbiju, ali i zemlje regiona, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Možda najčešće pitanje i najveća dilema mnogih bila je: ima li posla, kako naći posao? Nedostatak posla obeležio je taj period.

    Brojni faktori, kako na globalnom tako i na regionalnom nivou menjali su prilike sve brže. A promene su imale dva osnovna pravca: dok je radnika bilo sve manje i manje, potrebe i potražnja poslodavaca za angažovanjem radnika postajala je sve veća. Već duže vremena ovakvu situaciju u hrvatskoj, srpskoj i bosanskoj privredi stručnjaci ocenjuju kao dramatičnu.

    Deficit radne snage ugrožava različite prvredne grane i sektore. Čini se da su  gradjevinska industrija i prateće grane ostale bez radnika u svim ovim zemljama. A Hrvatska je dospela u gotovo bezizlaznu situaciju u turističkoj privredi, okosnici njihove ekonomije.

    Kako smo ostali bez radnika?

     

    Podaci nedvosmisleno govore i objašnjavaju situaciju. U Hrvatskoj se u poslednjih deset godina radna snaga smanjila za 500.000 radnika, od toga polovina prirodnim putem, a druga polovina, dakle 250.000 radnika kroz veliku migraciju!

    U Hrvatskoj privrednoj komori  situaciju ocenjuju kao dramu, ogromni izazov kako naći radnike. Izvesno je, nije se reagovalo pravovremeno.

    Kako doći do preko potrebnih radnika?

     

    U Hrvatskoj šansu vide u povećanju dužine radnog veka, zatim u ranijem uključivanju mladih ljudi u radni proces, kao i u većem angažovanju značajnog broja radnika sa invaliditetom. Ovim merama dodaju i sledeće:

    “Sve ostalo Hrvatska će morati kompenzovati na dva načina: ili uvozom radne snage, a pitanje je i odakle jer regija se takođe snažno i brzo prazni, ili će se morati kompenzovati većom nivoom automatizacije, robotizacije i slično” – ističu u komori.

    Uvoz stranih radnika izgleda kao jedan od najefikasnijih načina obezbedjenja potrebne radne snage. Vlada Hrvatske svojim merama utvrdjuje kvote za uvoz stranih radnika. Pre pet godina utvrdjena kvota je bila 400 radnika, ali je zbog nastale situacije dobila eksponencijalni rast. Ove godine kvota dozvoljava uvoz od 65.100 radnika!

    Ali, gde naći radnike?

    Hrvati su prinudjeni da svoju potragu za radnicima usmere ka dalekim destinacijama. Jer, Bosna je već “ispražnjena”, a radnici iz Srbije odlaze velikom brzinom. Visina hrvatskih zarada, koje su dvostruko veće od zarada u Srbiji, nije dovoljno atraktivna, tako da se radnici iz Srbije eventualno opredeljuju za sezonske poslove u poljoprivredi.

    Za vrlo deficitarni gradjevinski sektor poseže se za radnicima iz Indije I Pakistana. Turističkoj privredi pomoć se traži vrlo daleko. Sve je više ugovora sa radnicima sa Filipina. Tu se Hrvati oslanjaju na iskustvo drugih zemalja gde su se Filipinci pokazali kao dobri radnici u ovoj oblasti.

     

    ( izvor: Blic )

  • POSAO U NEMAČKOJ ZA MEDICINSKE SESTRE SA SIGURNIM POSREDNIKOM

    POSAO U NEMAČKOJ ZA MEDICINSKE SESTRE SA SIGURNIM POSREDNIKOM

    Medicinske sestre i tehničari odlaze odavde i traže posao u Nemačkoj već dugo vremena. Znamo i da ga nalaze lakše od drugih radnika. Ali, njihova pojedinačna iskustva su vrlo različita, pa nije mali broj onih koji su razočarani, iznevereni.

    Medju onim brojnijim koji su, uglavnom, ostvarili svoja očekivanja su oni koji su se opredelili za posredovanje renomiranih, pouzdanih institucija. Projekat „Triple Win“ je jedan od takvih u okviru kojeg Nemačka agencija za medjunarodnu saradnju GIZ sprovodi odabir kandidata.

    Projekat je utemeljen na Sporazumu o posredovanju i privremenom zapošljavanju radnika, državljana Srbije u Nemačkoj, koji je potpisan još 2013.godine. Deficit zdravstvenih radnika, posebno medicinskih sestara i tehničara, u Nemačkoj je prisutan dugi niz godina. I pored značajnog angažmana zdravstvenih radnika iz inostranstva, potreba za njima ne jenjava, pa stručnjaci procenjuju da će do kraja 2025.godine još 150.000 medicinskih sestara i tehničara biti potrebno Nemačkoj.

    Projekat „Triple Win“ se u rešavanju ovog problema okrenuo zemljama koje su na svojim tržištima rada imali medicinsko osoblje koje je tražilo posao. Odabir je pao na Tunis, Filipine, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju.

    GIZ je projektom predvideo da se odabir kandidata sprovodi svake godine u tri kruga. Prvi konkursni rok ove godine bio je otvoren do 19.janura, pa se baš sada održavaju intervjui u Kragujevcu, odnosno Beogradu. Pozivi se objavljuju na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje.

    Sledeći ovogodišnji krug planiran je za period od 27.marta do 26.aprila, a poslednji krug će se održati od 21.avgusta do 4.oktobra, ove godine.

    Kome je konkurs namenjen?

    Kao i prethodnih godina, projekat Triple Win namenjen je stručnom medicinskom osoblju, sa zvanjima koja se u našoj zemlji ostvaruju srednjoškolskim obrazovanjem. To su medicinske sestre i tehničari opšteg i pedijatrijskog smera.

    Uz diplomu koja potvrdjuje stečeno profesionalno zvanje, poželjno je da kandidati imaju odredjeno predznanje nemačkog jezika. Naravno, idealno bi bilo da je to znanje na nivou B1.

    Ono što obavezno treba istaći kao okolnost koja može biti od posebne koristi odabranim kandidatima je činjenica da projekat Triple Win u prvom tromesečju od dolaska zdravstvenog radnika u Nemačku pruža podršku i prati njihovu integraciju preko integracionog savetnika.

    Uspešnost projekta, svakako, potvrdjuje i podatak da je od pokretanja projekta u Srbiji čak 660 medicinskih sestara i tehničara opšteg i pedijatrijskog smera dobilo posao u Nemačkoj.

    ( izvor: Beta/Dnevnik )

  • IZUZETNA PRILIKA ZA POSAO NA KRUZERU

    IZUZETNA PRILIKA ZA POSAO NA KRUZERU

    Za sve one koji sanjaju mogućnost da nadju posao koji će, uz pristojnu zaradu, ponuditi i mogućnost da proputuju svetom i unaprede znanje stranih jezika, u Srbiju stiže stvarno dobra mogućnost i izuzetna kompanija koju nikako ne treba zanemariti.

     Višegodišnja iskustva radnika, posebno mladih, koji su otišli iz Srbije u potrazi za boljom zaradom, mogućnošću da nešto nauče i odškrinu vrata bolje budućnosti, pokazuju da su medju najzadovoljnijim oni koji su dobili posao na prekookeanskom brodu ili, pak, neki od poslova na brodovima koji plove evropskim rekama.

    Medju brojnim svetskim kompanijama koje se bave pružanjem turističkih usluga na prekookeanskim brodovima postoji jedna koja je već više godina najuspešnija. Reč je o švajcarskoj kompaniji Viking Cruises. Preciznije rečeno, ova kompanija je najuspešnija prekookeanska, ali i rečna kompanija na svetu.

    Po prvi put u svojoj dugogodišnjoj praksi Viking Cruises je odlučio da organizuje regrutaciju za zainteresovane kandidate ovde, u Srbiji i tako izvrši selekciju kandidata.

    Treba reći da Viking Cruises postoji još od 1997.godine. Počeci njihovog delovanja vezani su za Rusiju i plovidbu ruskim rekama. No, snažan rast i napredak vrlo brzo dovode kompaniju Viking Cruises medju vodeće u svetu, a njihovi brodovi plove evropskim i američkim rekama.

    Svoju delatnost kompanija značajno proširuje 2015.godine, kada svoju flotu obogaćuje luksuznim prekookeanskim brodovima.

     

    Šta je Viking Cruises danas?

     

    Lidersku poziciju kompanija Viking Cruises duguje izuzetnoj opremljenosti, a čini je 65 rečnih brodova i 6 prekookeanskih brodova. Ova flota, jednom rečju, plovi rekama, morima i okeanima širom sveta: od Aljaske i Amerike, preko Kariba i Latinske Amerike, Afrike, Mediterana, Evrope i Azije, do Novog Zelanda i Australije.

    Zanimljivo je istaći da prekookeanski brodovi kojima Viking Cruises raspolaže spadaju u kategoriju malih brodova, sa 930 putnika.Njihova prednost je u tome da mogu da se usidre u gotovo svakoj svetskoj luci. Tako putnici i posada imaju mogućnost da obidju mnoge znamenitosti, lokalitete.

    U kompaniji su vrlo ponosni na lidersku poziciju koju već godinama imaju. No, pored toga, oni sa razlogom ističu da mogu da se pohvale da spadaju u najbolje poslodavce na svetu.  Ovo laskavo priznanje dobili su jer se stalno radi na unapredjenju uslova rada i obezbedjenju brojnih olakšica zaposlenima. Podatak koji to potvrdjuje je onaj koji kaže da se čak 95% zaposlenih vraća na rad posle potpisa prvog ugovora.

    Šta za Srbiju i mlade ljude ovde znači dolazak ove kompanije, pojasnio je Miloš Jovanović, predstavnik agencije za posredovanje u zapošljavanju DOO „Feron“:

    “Bitan je dolazak kompanije Viking na naše tržiste jer je do sada bilo stopirano zapošljavanje naših ljudi u ovako velikim kompanijama. Iz tog razloga veliki broj zainteresovanih je ostao uskraćen za brojne benefite i šansu da se zaposli i radi za lidera u ovoj oblasti. Povratkom Viking Ocean Cruises na trzište, Srbija je dobila jednog diva industrije i u budućnosti se može očekivati da će druge okeanske kompanije krenuti Vikingovim koracima i opet se vratiti u Srbiju”, ističe Jovanović.

    I, možda najvažnije, zainteresovani se putem linka agencije Feron mogu prijaviti za regrutaciju u Srbiji.

    ( izvor: Srbija Danas )

     

     

  • NEMAČKA TRAŽI DVOSTRUKO VIŠE INFORMATIČARA

    NEMAČKA TRAŽI DVOSTRUKO VIŠE INFORMATIČARA

    Sigurno da nije novost to što stručnjake iz oblasti IT tehnologija traže svugde, širom sveta. Ali, podatak koji je upravo objavljen u Nemačkoj, svakako, izaziva pažnju. Nemačka traži gotovo pola miliona stručnjaka iz oblasti prirodnih nauka, medju kojima su informatičari najbrojniji! U Nemačkoj nikada nije zabeležena takva tražnja za ovim stručnjacima.

    I proteklih godina, medju deficitarnim stručnjacima u Nemačkoj, poseban položaj imali su takozvani MINT stručnjaci. Naime, stručnjaci iz oblasti medicine, iT tehnologija, prirodnih nauka i različitih tehničkih disciplina imaju u Nemačkoj posebnu priliku da nadju dobar i visoko plaćen posao. Sada je nedostatak radne snage kvalifikovane u ovim oblastima postao dramatičan!

    Sta kaže izveštaj o nedostavku radne snage?

    Ovih dana u Nemačkoj je objavljen Prolećni izveštaj za 2018.godinu koji sumira rezultate analiza nedostatka radne snage. Sačinio ga je Institut nemačke privrede iz Kelna, u saradnji sa Udruženjem nemačke industrije, Savezom nemačkih poslodavaca i Udruženjem poslodavaca u metalskoj i elektroindustriji.

    Prema tom izveštaju, krajem aprila, 2018.godine u Nemačkoj je bilo otvoreno 486.000 mesta za takozvane MINT profesije. Posebno je zanimljiv podatak koji kvantifikuje nedostatak informatičara – tokom protekle četiri godine potražnja za informatičarima se udvostručila.

    Medju uzrocima koji su doveli do ovako velikog deficita informatičara ističe se odlazak starijih radnika u penziju, nedovoljno mladih stručnjaka, ali i sve veća tražnja, nastala iz opšte prisutne digitalizacije i elektromobilnosti.

    Jedan od autora izveštzaja ukazuje na činjenicu da bi deficit informatičara bio još veći bez migracije kvalifikovanih radnika iz inostranstva. Znatan broj je stigao iz Indije, a ima ih i medju studentima na nemačkim univerzitetima.

    „Pravila imigracije za visoko obrazovane MINT-stručnjake iz trećih zemalja i dalje su relativno dobra. Teže je u sektoru kvalifikovanih radnika, jer tu imigracioni zakon postavlja veće prepreke“, objašnjava autor. Upravo to je razlog velikig nedostatka i potražnje za gradjevinskom radnicima i tehničarima.

    I niz drugih podataka ilustruje ovaj dramatični nedostatak IT stručnjaka u Nemačkoj. Tako je broj nezaposlenih stručnjaka iz ove oblasti smanjen za više od 12% u odnosu na prethodnu godinu. Znatno veći broj ovih stručnjaka radi puno radno vreme. Evidentno je i povećanje zarada koje ostvaruju ovi stručnjaci.

    I pored svega toga, jaz izmedju ponude i tražnje za ovim stručnjacima je sve veći. Brojne su inicijative koje treba da pomognu u prevazilaženju ovog stanja. Medju njima je i „Dodji na MINT“, koja inspiriše devojke da se ohrabre i odaberu studije informatike, matematike, tehničkih nauka.
    ( izvor: Dojče vele )

  • KADA U SRBIJI IMA POSLA, ONDA NEMA RADNIKA!

    KADA U SRBIJI IMA POSLA, ONDA NEMA RADNIKA!

    Može zvučati kao šala, ali nije! Dok je godinama ponuda poslova u Srbiji mala, neizvesnost velika, zarade medju najnižima, ako ne i najniže u regionu, a mladi koji odlaze iz zemlje u potrazi za poslom sve brojniji, postoje i privredne grane koje nikako ne uspevaju da obezbede potrebne radnike.

    Da, o gradjevinarstvu je reč. Poslodavci gradjevinskih preduzeća ne nalaze rešenje za problem nedostatka velikog broja tesara, armirača, stolara i drugih majstora gradjevinske struke. I bez obzira što su spremni da ih bolje plate, na tržištu rada gotovo da i nema kvalitetnih majstora.

    Istovremeno, obrazovne institucije koje treba da obezbede i obuče mlade radnike suočavaju se sa problemom odsustva interesovanja učenika za upis u ove škole.

    Iz Gradjevinske škole u Beogradu stiže podatak da je prilikom prošlogodišnjeg upisa planirana kvota za upis novih djaka popunjena samo za rukovaoce gradjevinskom mehanizacijom i keramičare. Na smer za tesare prijavila su se samo četiri učenika, a bolja situacija nije bila ni na smeru za armirače – pet učenika. Direktorka škole kaže da je od ovih devet učenika formirano jedno odeljenje armirača, a smer za tesare je ugašen.

    Inače, ova gradjevinska škola je jedina u Srbiji koja školuje djake za poslove zidara, tesara, armirača i montera suve gradnje. U završnom razredu je samo tri tesara, a u drugom razredu ih je šest.

    Nude đacima i stipendije

     

    Kako je reč o deficitarnim zanimanjima, a u želji da privuče učenike, škola im obezbedjuje smeštaj u domu, a Ministarstvo prosvete kredit. Neka gradjevinska preduzeća im nude i stipendije.

    Iako je u Srbiji u gradjevinarstvu, kao i u drugim delatnostima, privredna aktivnost smanjena ili sasvim ugašena, ima preduzeća koja dobro posluju i dvadesetak godina. Oni su ti koji traže kvalitetne, stručne radnike.

    Analizirajući slabo interesovanje za upis u Gradjevinsku školu, direktorka ukazuje na činjenucu da je školovanje gradjevinskog radnika skuplje od školovanja gimnazijalca. A roditelji još uvek svojoj deci preporučuju upis u četvorogodišnju školu, iako bi posle završene zanatske škole lakše došli do posla i bolje zaradjivali.

    Natraženiji su stolari!

     

    Podaci prikupljeni sa portala koji nude slobodna radna mesta govore da su najtraženiji radnici za poslove stolara. Na jedan takav konkurs aplicira u proseku tek šest kandidata. Značajna ponuda poslova je i za tesare, armirače, pa i gradjevinske tehničare.

    Svoje vidjenje odsustva interesovanja mladih za ova zanimanja dao je i predsednik Samostalnog sindikata gradjevinarstva. Glavni razlog leži u tome što su ove profesije malo plaćene.

    Kvalitetnih radnika sa dužim radnim iskustvom je malo i oni mogu da zarade najmanje 800 evra. Početnici ne mogu očekivati bolje zarade, jer neophodno iskustvo tek treba da steknu. Ali, prema mišljenju Sindikata, neprihvatljivo je da je prosečna zarada u gradjevinarstvu ispod republičkog proseka, tako da bi tek potpisivanje granskog kolektivnog ugovora vodilo rešavanju problema.

    ( izvor: Danas )

  • Nemački aerodrom traži radnike iz jugoistočne Evrope za posao u Nemačkoj

    Nemački aerodrom traži radnike iz jugoistočne Evrope za posao u Nemačkoj

    Dok nemački poslodavci vapiju za stotinama hiljada radnika, i do nas stižu najrazličitije ponude za posao u Nemačkoj. Ali, ovo je jedna koja se svojom atraktivnošću i perspektivom ističe. Čuveni frankfurtski aerodrom obelodanio je svoju nameru da zaposli radnike iz našeg regiona i tako upotpuni svoj tim.

    Frankfurtski aerodrom, najveći u Nemačkoj, po obimu ostvarenog prometa nalazi se medju pet najvećih u Evropi, a i u svetskim okvirima kotira se vrlo visoko – to je trinaesti aerodrom na svetu po broju putnika koje servisira. Ilustracije radi, samo u prošloj godini kroz aerodrom je prošlo 64,5 miliona putnika.

    fraport

     

    No, opšte prisutni problem nedostatka radne snage nije zaobišao ni kompaniju Fraport koja upravlja frankfurtskim aerodromom. Prema pisanju nemačkih portala, Fraportu i kompanijama ćerkama nedostaje oko 2.000 radnika, odnosno od gotovo 20.000 radnih mesta koliko je potrebno za normalno funkcionisanje tako velikog sistema, svako deseto radno mesto je nepopunjeno.

    Kako se sezona godišnjih odmora bliži, problem postaje još veći, pa je Fraport odlučio da radnike potraži u zemljama Jugoistočne Evrope. Šef ljudskih resusrsa frankfurtskog aerodroma Mihael Miler izjavio je za DPA da želi direktan kontakt sa radnicima iz Grčke, Hrvatske, Bugarske, pa i Srbije, koji su zainteresovani za rad na aerodromu u Frankfurtu. Napomenuo je da su potrebni kako stručnjaci u oblasti avio saobraćaja, tako i servisno osoblje.

    Već ovog meseca Fraport planira da iznese svoju ponudu, očekujući od kandidata da raspolažu osnovnim znanjem nemačkog ili engleskog jezika. Planiraju da ove godine zaposle stotinu radnika, a naredne mnogo više.

    Šta Fraport nudi radnicima?

    Za poslove za koje se ne zahteva posebna stručnost, kao što je nošenje putničkog prtljaga, Fraport je spreman da plati od 25.000 do 30.000 evra godišnje, u bruto iznosu. Ova zarada bi bila viša od minimalne zarade u Nemačkoj, pa je Mihael Miler to pojasnio, ističući da je kompanija spremna da radnicima obezbedi plaćeni smeštaj u obližnjim hotelima, kao i u zakupljenim modernim stanovima u Kelsterbahu, predgradju Frankfurta. To bi budućim radnicima bilo vrlo značajno, inajući u vidu da su cene najma stanova u Frankfurtu i okolini vrlo visoke.

    U okviru aerodroma u Frankfurtu posluju i druge kompanije, tako da je na aerodromu preko osamdeset hiljada radnika.

    Obrazlažući opredeljenje za radnike iz zemalja Jugoistočne Evrope, Mihael Miler, šef ljudskih resursa je istakao da ne nameravaju da angažuju sezonske radnike, već da platom, obezbedjenim smeštajem i drugim pogodnostima privuku i zadrže radnike za duži period. Tako bi se Fraport angažovao i oko spajanja porodica radnika, unapredjivao uslove socijalnog, društvenog i kulturnog života novozaposlenih.
    ( izvor: Index )

  • LIDL u Srbiji zapošljava 1000 radnika

    LIDL u Srbiji zapošljava 1000 radnika

    Da, sada je sasvim izvesno: Lidl će početi da radi u Srbiji. Ta vest može stvarno biti od značaja za mnoge. Naravno, i za potrošače, ali ovog puta mislimo na nezaposlene. Jer, naći posao u Srbiji, pa još u dobroj, svetskoj kompaniji, i dalje je neizvestan cilj.

    Dugo se govorilo i pisalo o dolasku Lidla u Srbiju. Ovaj veliki trgovinski lanac prisutan je već u mnogim evropskim zemljama i prilično popularan medju kupcima, posebno onim slabije platežne moći.

    Sada, kada je početak rada Lidla u Srbiji već sasvim blizu, postaje jasno koliko su složene i dugotrajne pripreme potrebne pred početak rada na novom tržištu. Jer, Lidl u Srbiji već zapošljava oko 400 radnika. Oni se, uglavnom, nalaze na korporativnim funkcijama. Reč je o stručnjacima iz oblasti informacionih tehnologija, marketinga, računovodstva.

    Sledeći korak koji kompanija Lidl preduzima je otvaranje prodavnica u nekoliko gradova u Srbiji tokom ove godine, u kojima će raditi oko hiljadu novih radnika.

    “Otvaranjem prodavnica Lidla tržište Srbije će dobiti prvi savremeni diskontni lanac. U toku su temeljne pripreme u svim segmentima poslovanja, a deo toga je i zapošljavanje novih radnika”, kazala je agenciji Beta rukovodilac korporativnih komunikacija Lidla u Srbiji Martina Petrović.

    Svoj logistički centar Lidl će imati u Novoj Pazovi, a konkurs za prijem radnika za rad u njemu je u toku.

    “Najmasovniji talas zapošljavanja očekuje nas u martu, kada ćemo otvoriti konkurs za prodavce u maloprodaji u velikom broju gradova širom zemlje. Na tom konkursu zaposlićemo više od 1.000 ljudi”, kazala je Petrović.

    “Naš proces selekcije  jednostavan je, efikasan i transparentan, dajemo povratnu informaciju i nudimo dobru radnu atmosferu u stabilnoj internacionalnoj kompaniji”, kazala je Petrović.

    Zainteresovani za posao u Lidlu se mogu prijaviti za sva otvorena radna mesta putem sajta kompanije . Zbog velikog interesovanja i očekivanog velikog broja prijava, proces selekcije za poziciju prodavca može duže trajati.

    Lidl od kandidata očekuje motivisanost, efikasnost, sigurnost, dinamičnost i srdačnost, ali, sa druge strane, nudi konkurentne radne uslove.

     

    “Cenimo vreme naših zaposlenih, pa zahvaljujući elektronskoj evidenciji vremena plaćamo svaki minut rada. Optimizovani procesi i moderna oprema za rad, omogućavaju da i na operativnim pozicijama, poput onih u logističkom centru, ravnopravne šanse imaju kandidati oba pola, jer ne zahtevaju veliku fizičku snagu. Kao poslodavac, svesni smo da Lidl čine ljudi, pa kreiramo srdačnu radnu atmosferu i podržavamo razvoj zaposlenih”, kazala je Petrović.

  • Da LI IMA KRAJA PREVARAMA ZA POSAO U NEMAČKOJ?

    Da LI IMA KRAJA PREVARAMA ZA POSAO U NEMAČKOJ?

    Kad god pomislimo da je sve već vidjeno i potencijalne žrtve alarmantno upozorene, čujemo za nove, ojadjene i prevarene, koji su neizvesnost, očekivanje zamenili za očaj i jad. Da li je posao u Nemačkoj, zarada i sigurnost koja ih prati tolika da se za tim posegne, čak i kada razum opominje da to previše obećava?

    Ili su, pak, posredničke agencije beskrajno maštovite i vešte u definisanju obećavajućih ponuda u kojima ćete, pored posla u Nemačkoj, dobiti vizu, kvalittetan smeštaj, osiguranje, jednom rečju sve, ili gotovo sve?

    Pojava rada na crno i prevarenih radnika postaje masovna. Prema podacima nemačke Carine koja je zadužena za suzbijanje rada na crno samo u prvoj polovini prošlr godine podneto je viže od 65.700 prijava protiv radnika koji rade na crno. Medju njima je najviše radnika sa prostora bivše Jugoslavije, a delatnosti u kojima rade u gradjevinarstvo i ugostiteljstvo.

    Medju hiljadana priča mnogo je sličnih, a opet je svaka posebna na svoj način.

    Jedan mladi čovek  iz malog mesta u centralnoj Bosni, iako osposobljen za polove u IT sektoru, i nije video neku perspektivu u svom mestu. Poverovao je nepoznatim ljudima koji su ponudili dobar posao u struci, u južnoj Nemačkoj, dozvolu za rad, smeštaj, zaradu. Uplatio je traženih 200 evra i o svom trošku otišao u Nemačku.

    A tamo ga je dočekao neuslovni smeštaj koji je u medjuvremenu koštao 500 evra, nikakve IT firme nije bilo, ali je zato bio u obavezi da od zarade izdvaja 15% i daje posredniku kao naknadu za uslugu. Obespravljen i opljačkan kući se vratio pre nego što su mu “agenti” uzeli pasoš! Svoje iskustvo poverio je Dojče veleu, ali anonimno.

    Jer, posle ovakvog iskustva, ljudi su postidjeni i uplašeni da se ne zamere potencijalno opasnim prevarantima,a svesni i sopstvene krivice prihvatanja rada na crno.

    Inače, kada službenici nemačke Carine opkole gradilište i uhvate radnike koji rade na crno, ovi po pravilu ne znaju šta da kažu, niti znaju jezik, niti šta im valja činiti. Sankcija koja se primenjuje je proterivanje iz Nemačke. Ako radnik poseduje i falsifikovana dokumenta, predaje se policiji i pokreće krivična prijava.

    Zapanjujuće je kojim se mehanizmima i vezama, taktikom i prevarama služe takozvani posrednici u zapošljavanju i medjusobno povezuju. Tako se organizacija Delavska svetovalnica bavi zaštitom radničkih prava, prvenstveno u nameri da osujeti “mariborsku šemu” koja radnike iz Srbije i drugih balkanskih zemalja preko Slovenije odvodi u Austriju i Nemačku.

    Toliko je činilaca i mehanizama u ovim prevarama da je veoma teško sve to razmrsiti i otkriti. Dok se nemačka Carina zaustavlja na procesuiranju radnika koji rade na crno, dotle zemlje zapadnog Balkana odakle potiču ovi radnici žele da pospeše svaki izvoz nezaposlenosti. A masa radnika, neinformisana i neupućena, u svom očaju spremna je da poveruje u svašta i radi pod svakavim uslovima. Onda je razumljivo zašto je mreža prevaranata sve šira i raznovrsnija.

    ( izvor: Dojče vele/Blic )