Šljaka Karijera

Ознака: plate

  • KOLIKO SE RAZLIKUJU PLATE U NEMAČKOJ?

    KOLIKO SE RAZLIKUJU PLATE U NEMAČKOJ?

    Već pomenuti nemački internet portal online poslova Gehalt.de odlučio se za vrlo temeljnu analizu plata u Nemačkoj. Tako je posebna pažnja posvećena proveri tvrdnji da se plate u Nemačkoj vrlo razlikuju, odnosno zavise od delatnosti, sektora u kojem radnik radi, od regiona, pokrajine, pa i od pola radnika.

    Istraživanja su ne samo potvrdila postojanje razlika u zaradama, već i precizno odredila nivo tih razlika. A razlike nisu nimalo zanemarljive. Tako ovi podaci mogu biti od velikog značaja onima koji započinju traženje posla u Nemačkoj, ali i onima koji već tamo žive i rade.

    Razlike u platama muškaraca i žena

    Iako su ravnopravnost i jednakost šansi za sve vrlo značajni principi u Nemačkoj, razlike u zaradama koje ostvaruju muškarci i žene iznose prosečno 22%, odnosno radeći na istim poslovima muškarci zaradjuju za 22% više od žena.

    U nekim pokrajinama, kao što je Baden Virtemberg ta razlika u zaradama iznosi čak 26,5% u korist muškaraca. Najmanje razlike su u regionu Meklenburg – 16,4%.

    Razlike u platama u različitim regionima Nemačke

    Ujedinjenjem pre 30 godina Nemačka je postala jedinstvena zemlja, ali je sve vreme istočni deo Nemačke zaostajao u većini pokazatelja uspešnosti. Kada su u pitanju zarade, one ostvarene u istočnom delu zemlje zaostaju za čak 23,9% u 2018.godini. Treba reći da je to ipak nešto manje nego prethodnih godina.

    Ilustrativni su podaci da prosečna godišnja zarada u zapadnoj Nemačkoj iznosi 47.320 evra, a u istočnoj Nemačkoj manje od 40.000 evra – 39.567 evra. To potvrdjuje da u Nemačkoj, pored profesije kojom se bavite, na visinu zarade utiče i region u kojem živite i radite, ali i drugi faktori.

    Zarade u Nemačkoj po regionima

    U 2018.godini najveće zarade u Nemačkoj bile su u pokrajini Hesen, u centralnom delu Nemačke, gde je prosečna zarada bila 51.435 evra, odnosno 14% veća od prosečne zarade na nivou čitave države. U poredjenju sa prosečnom zaradom ostvarenom u pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija, koja ima najniže zarade u Nemačkoj, u Hesenu su zarade veće čak za 39%!

    Inače, istraživači objašnjavaju da Hesen svoju lidersku poziciju, kada su zarade u pitanju, duguje snažno razvijenom sektoru bankarsko finansijskih usluga i moćnoj farmaceutskoj industriji.

    Iza pokrajine Hesen nalazi se region Baden Virtemberga, sa zaradama za 8,6% većim od prosečnih nemačkih zarada, zatim sledi Hamburg sa 5,9% većim zaradama i Bavarska sa 5,1% većim zaradama od onih na nivou čitave Nemačke.

    Zarade u glavnim gradovima regiona Nemačke

    Najviše plate radnici ostvaruju u Štutgartu, glavnom gradu pokrajine Baden Virtemberg, odnosno za četvrtinu veće od prosečnih zarada u Nemačkoj. Zatim slede zarade u Minhenu, glavnom gradu Bavarske, koje su 24,4% veće od prosečnih i zarade u Dizeldorfu, sedištu Severne Rajne Vestfalije, koje su 17,4% veće od prosečnih.

    Na dnu liste su zarade koje se ostvaruju u glavnim gradovima pokrajina u istočnom delu Nemačke. Inače, u Berlinu, nemačkoj prestonici prosečno se godišnje zaradjuje preko 42.500 evra.

    Kada su u pitanju privredni sektori u Nemačkoj, najveće zarade se ostvaruju u farmaceutskoj i automobilskoj industriji i sektoru bankarskih usluga.

    Najslabije plaćeni poslovi u gotovo svim nemačkim pokrajinama su u maloprodaji, turizmu, kol centrima, ugostiteljstvu i zanatstvu.

    ( izvor: Bizlife portal )

  • Ko je trenutno najplaćeniji u Nemačkoj? Rezultati novog istraživanja o visini zarada u Nemačkoj

    Ko je trenutno najplaćeniji u Nemačkoj? Rezultati novog istraživanja o visini zarada u Nemačkoj

    Sa raznih strana svakodnevno stižu informacije o privrednim kretanjima u nemačkoj privredi, o stanju na tržištu rada i, naravno, o primamljivim zaradama koje imaju radnici u Namačkoj. I baš ovo poslednje, uz dobre uslove rada, predstavlja najsnažniji motiv koji i dalje podstiče mnoge da napuste svoju zemlju u potraže dobar posao u Nemačkoj.

    Podaci govore da se preko 200.000 radnika iz Srbije samo u 21.veku preselilo u Nemačku u potrazi za većom zaradom i boljim životom. Ali, i dalje mnogo mladih i ambicioznih ljudi iz Srbije doživljava nalaženje posla u Nemačkoj kao ostvarenje svojih životnih snova. Ni činjenica da se mnoge zemlje suočavaju sa problemom nedostatka stručne radne snage i nude dobre zarade stranim radnicima, nije umanjila interesovanje za poslom u Nemačkoj.

    Zarade u Nemačkoj su na zavidnom nivou, sa trendom rasta, u gotovo svim profesijama i delatnostima.No, i tu razlike postoje. Postoje posebno cenjeni i dobro plaćeni poslovi, ali i razlike u visini zarada u zavisnosti u kojoj nemačkoj pokrajini radnik radi, kao i u okviru koje delatnosti privredjuje.

    Baš zbog značaja svih ovih podataka, nemački internet portal za online poslove Gehalt.de

    sproveo je iscrpno istraživanje o visini zarada u Nemačkoj, na uzorku od gotovo pola miliona radnika, analizirajući njihove zarade u 2018.godini i razlike koje postoje.

    Koji su najbolje plaćeni poslovi?

    Rezultati istraživanja su potvrdili da se, kao i u drugim zemljama, najviše zarade u Nemačkoj ostvaruju u sektoru zdravstva i finansijskih usluga. Na čelu liste najvećih zarada u Nemačkoj su lekari pimarijusi, sa prosečnom godišnjom zaradom os preko 115.000 evra. Ako se zna da najniže zarade ostvaruju pomoćni radnici u kuhinjama, od oko 23.000 evra godišnje, onda je razlika izmedju najviše i najniže plaćenog posla preko 90.000 evra godišnje.

    Odmah iza lekara primarijusa su stručnjaci za akvizicije i pripajanja i menadžeri fondova. Prate ih lekari specijalisti, pa drugi stručnjaci u oblasti finansija, poslovanja i prodaje.

    Evo i liste deset najbolje plaćenih poslova, sa podacima o prosečnoj bruto zaradi na godišnjem nivou:

    Primarijus doktor – 115.317 evra
    Specijalista za spajanja i akvizicije – 99.635 evra
    Menadžeri fondova – 83.641 evra
    Lekar specijalista – 80.722 evra
    Računovođa – 75.671 evra
    Regionalni menadžer prodaje – 74.528 evra
    Aktuar – 71.042 evra
    Menadžer prodaje – 67.699 evra
    Trgovac hartijama od vrednosti – 64.784 evra
    Biznis developer – 62.551 evra.

    A tu je i lista deset najmanje plaćenih poslova u Nemačkoj:

    Radnik u kuhinji – 21.907 evra
    Frizer – 23.202 evra
    Konobar – 23.619 evra
    Radnik u kol centru – 25.200 evra
    Recepcionar – 25.372 evra
    Kasir – 26.572 evra
    Kuvar – 27.195 evra
    Zubni tehničar – 27.993 evra
    Negovatelj – 28.002 evra
    Vozač komercijalista – 28.436 evra.

    Ova lista najmanje plaćenih poslova u Nemačkoj potvrdjuje, slično drugim zemljama, da su to poslovi u okviru različitih uslužnih delatnosti. I baš u ovim delatnostima, odnosno ovim poslovima bavi se značajan broj radnika iz Srbije koji su se iselili u Nemačku.

    ( izvor: Bizlife portal )

  • Mogu li veće plate da zadrže radnike u zemlji?

    Mogu li veće plate da zadrže radnike u zemlji?

    Ekonomske migracije, nesumnjivo, obeležavaju poslednju deceniju.Radnici iz Srbije i zemalja regiona imaju vrlo značajnu ulogu, ali ni radnici iz zemalja Istočne Evrope ne zaostaju u tome. Uz sve posebnosti, glavni motiv velike većine radnika za odlazak u inostranstvo su veće plate u razvijenim zemljama Evrope.

    Razmere ovih migracija davno su premašile procene i očekivanja, pa i problemi koji nastaju u manje razvijenim zemljama postaju zabrinjavajući, a situacija dramatična.

    Koliko je radnika emigriralo?

    Iz Srbije, prema procenama, godišnje odlazi preko 35.000 radnika raznih nivoa obrazovanja i stručnosti.Pominje se cifra od preko 5.000 lekara i medicinskih sestara koje su poslednjih godina napustili našu zemlju.

    Podaci kažu da je Hrvatsku poslednjih godina napustilo preko 300.000 radnika. Ali, i Rumunija i Bugarska, već deset godina u Evropskoj uniji, ostaju bez velikog broja radnika. Tako studija Ujedinjenih nacija pominje podatak od 3,4 miliona rumunskih radnika koji su otišli i rade u inostranstvu. Da je iseljavanju  daleko kraj nagoveštava istraživanje Fondacije Fridrih Ebert, prema kojem 43% Bugara i 40% Rumuna želi da napusti zemlju.

    Gde su i koliko povećane zarade?

    Rešenje problema deficita radnika treba tražiti delovanjem na glavni motiv, shvataju i čine u gotovo svim zemljama. Tako Madjarska, Poljska, Češka, Rumunija i Bugarska povećavaju zarade radnicima po stopi od 8 do 15% godišnje, dovodeći ih na nivo od 1.000 do 2.000 evra.

    Ova kretanja utiču i na nivo minimalne zarade, koja je u Bugarskoj najniža i iznosi 261 evro. U ostalim zemljama Istočne Evrope, članicama Evropske unije, uglavnom je na nivou od 500 evra mesečno, dok je u razvijenim zemljama Zapadne Evrope i preko 1.000 evra mesečno.

    Rumunija kao zemlja sa vrlo velikom emigracijom morala je da pristupi značajnom povećanju zarada, pa je tako prosečna zarada u Rumuniji sada 620 evra, odnosno 50% veća nego pre dve godine. Posebno su povećane zarade radnicima u zdravstvu i obrazovanju – preko 30% samo prošle godine.

    Kako je i gradjevinarstvo kao delatnost bilo ugroženo nedostatkom radnika u Rumuniji, to su početkom ove godine njihove zarade povećane preko 40%.

    Posebnu pažnju zbog dramatične situacije Rumunija je posvetila svom javnom zdravstvu, povećavši dodatno zarade za oko 70%. Tako Romania insider piše da medicinske sestre zaradjuju od 556 do 645 evra, ne računajući bonuse, dok lekari opšte prakse imaju najnižu zaradu od oko 2.000 evra. Prekovremenim radom, radom u hitnoj službi i drugim angažovanjem mogu da zarade i do 4.000 evra.

    Poljska vlada je povećala zarade u Poljskoj za više od 20% poslednje dve godine i prosečnu zaradu dovela na nivo od 870 evra, odobravajući i druga davanja porodicama sa decom, a u pravcu poboljšanja kvaliteta života.

    Opisujući stanje u Hrvatskoj, tamošnji mediji kritikuju Vladu, tvrdeći da dosadašnje mere i prosečna zarada od 860 evra govore o ozbiljnom zaostajanju ove zemlje.

    ( izvor: Novi list, Poslovni list )

  • Nemci povećavaju plate za medicinske sestre iz Srbije

    Nemci povećavaju plate za medicinske sestre iz Srbije

    Medicinske sestre su već dugo visoko na listi deficitarnih zanimanja u Nemačkoj, a procene kažu da će potražnja za njima rasti u narednom periodu. Sa druge strane, medicinske sestre u Srbiji i dalje zaradjuju vrlo skromno, pa je njihovo veliko interesovanje za nalaženje posla u Nemačkoj sasvim razumljivo.

    Vest o povećanju minimalne zarade medicinskih sestara iz Srbije može biti dodatni podstrek. Naime, medicinske sestre iz Srbije dobile su povišicu minimalne zarade u iznosu od 200 evra, bez obzira da li su nostrifikovale svoju diplomu ili ne.

    Tako je već nekoliko godina važeća minimalna zarada medicinskih sestara povećana sa 1.800 na 2.000 evra mesečno. Onima kojima je srpska diploma priznata u Nemačkoj minimalna zarada je sa 2.200 evra povećana na 2.400 evra.

    Ko ostvaruje pravo na povećanje minimalne zarade?

    Na utvrdjenu povišicu mogu da računaju samo medicinske sestre i tehničari opšteg i pedijatrijskog smera koji su iz Srbije u Nemačku otišli legalno, a po osnovu sporazuma izmedju Nacionalne službe za zapošljavanje i Nemačke organizacije za medjunarodnu saradnju GIZ.

    Projekat počiva na sporazumu izmedju Nemačke i Srbije, iz 2013.godine. Njime se precizira angažovanje kandidata čija su zanimanja zvanično deficitarna u oblasti nege u Nemačkoj. To znači da u okviru ovog projekta posao mogu da pronadju kandidati sa završenom četvorogodišnjom medicinskom školom opšteg ili pedijatrijskog smera, stručnim ispitom, državljanstvom Srbije i prebivalištem.

    U GIZ-u napominju da kandidati nemaju nikakvih troškova za posredovanje, već sve pada na teret poslodavaca. „Svi poslodavci sa kojima projekat radi moraju da potpišu ugovor kojim garantuju potpuno iste uslove i zaradu kao i nemačkim državljanima”,  navode u ovoj organizaciji.

    Zanimljivo je da znanje nemačkog jezika nije od presudnog značaja za ulazak u projekat, jer se njime predvidja stručna I jezička priprema medicinskog osoblja, kao I nostrifikacija diploma.

    Posebno treba istaći da je upravo sada u toku konkurs koji su raspisali Naionalna služba za zapošljavanje I GIZ za zapošljavanje medicinskih sestara I tehničara opšteg I pedijatrijskog smera u Nemačkoj. Do 26.aprila prijave se mogu podneti Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Do kraja godine treba očekivati još jedan konkurs.

    Inače, ovakve projekte Nemačka sprovodi I u Bosni I Hercegovini I na Filipinima. Kao I u Srbiji, tako I u ovim zemljama realizacija projekata I zapošljavanje ljudi ne bi smelo da ugrozi tamošnja tržišta rada.

    A koliko medicinskih sestara odlazi godišnje iz Srbije?

    Prema podacima sindikata Srbiju godišnje napusti oko 800 medicinskih sestara. U svojoj zemlji one prosečno zaradjuju 36.000 dinara mesečno. A podaci kažu da nije mnogo manji ni broj lekara koji napuštaju Srbiju. Njih 750 godišnje emigrira, najviše kardiologa, anesteziologa I radiologa.

    ( izvor: Blic )

  • Stranci zaradjuju mnogo manje od Nemaca u Nemačkoj

    Stranci zaradjuju mnogo manje od Nemaca u Nemačkoj

    Često smo, analizirajući motive zbog kojih naši radnici rado odlaze i traže posao u Nemačkoj, isticali njihovo uverenje da u toj zemlji svi radnici imaju podjednake šanse da dobiju kvalitetne i dobro plaćene poslove. No, analiza nemačke Savezne agencije za rad nedvosmisleno pokazuje da stranci u Nemačkoj imaju po pravilu manje plate od Nemaca! I ovo pravilo važi za sva zanimanja!

     

    Šta konkretno podaci govore o razlikama u visini plate?

     

    Javnosti je podatke dobijene u pomenutoj analizi predstavio berlinski dnevni list „Velt“. Prema njima, prosečna bruto plata za puno radno vreme (sadrži sve poreze i doprinose), isplaćena u Nemačkoj krajem 2017.godine iznosila je 3.209 evra.

    Radnici, državljani Nemačke, u tom periodu ostvarivali su prosečnu bruto zaradu od 3.294 evra, dok su stranci prosečno zaradjivali 2.463 evra. Ili, procentima izraženo, Nemci prosečno zaradjuju 22% više od radnika koji su došli iz drugih zemalja!

    Značajne razlike u visini zarada postoje i kada se analizira poreklo stranih radnika, odnosno zemlja iz koje dolaze. Zaključak je sasvim očigledan i potvrdjuje da su najmanje plaćeni radnici koji potiču iz zemalja iz kojih je najviše tražilaca azila. To su: Sirija, Avganistan, Irak, Nigerija, Eritreja, Iran, Pakistan i Somalija. Prosečna mesečna bruto zarada ovih radnika je 1.839 evra. Ovako veliko zaostajanje zarada postoji na svim obrazovnim nivoima – od pomočnih radnika, preko kvalifikovanih do stručnjaka i specijalista.

    U analizi Savezne agencije za rad ilustruju sve ovo još ubedljivijim podacima. Tako Nemci koji rade  na pomoćnim poslovima prosečno zaradjuju 2.313 evra bruto, a strani radnici koji rade iste poslove zaradjuju 1.918 evra bruto. Radnici iz zemalja odakle je najviše tražilaca azila, a koji rade na pomoćnim poslovima zaradjuju samo 1.647 evra bruto.

    Naravno, analiza je obuhvatila i položaj akademski obrazovanih radnika, visokokvalifikovanih i stručnih. Nemci koji rade na ovakvim poslovima ostvaruju prosečnu bruto mesečnu zaradu od 5.333 evra. Stranci sa ovakvim zvanjima i veštinama ostvaruju prosečnu zaradu od 4.960 evra, a radnici iz zemalja sa najviše tražilaca azila zaradjuju na takvim poslovima 4.394 evra.

    Prema rezultatima analize, najmanje razlike u visini zarade koju ostvaruju državljani Nemačke i stranci je na najmanje plaćenim poslovima – održavanje higijene i uredjenje.

     

    Koliko radnika stvarno Nemačkoj nedostaje?

     

    Mediji često iz različitih izvora prenose podatke o broju radnika za kojima postoji tražnja u Nemačkoj, odnosno o broju slobodnih radnih mesta. Analiza Savezne agencije za rad iznosi podatak da je u prošloj godini u Nemačkoj prosečno bilo nepopunjeno 796.000 radnih mesta. U isto vreme, nezaposleno je bilo prosečno 2.300.000 radnika, gotovo tri puta više!

     

     

     

    ( izvor: Dojče vele )

     

  • Koliko stvarno zaradjuju negovatelji u Nemačkoj?

    Koliko stvarno zaradjuju negovatelji u Nemačkoj?

    Poznato je da tražnja za radnicima u Nemačkoj prevazilazi cifru od million slobodnih radnih mesta. A zna se I da su, kada su u pitanju najtraženiji poslovi u Nemačkoj medju najtraženijim zdravstveni radnici, posebno negovatelji. Poznato je I da je mnogo ljudi iz Srbije našlo posao negovatelja u Nemačkoj.

     

    No,kao I u sličnim situacijama, nije lako potpuno sagledati položaj ovih ljudi. Koliko stvarno zaradjuju negovatelji u Nemačkoj, kako žive, kroz koje poteškoće prolaze? A baš te informacije mogu biti od velikog značaja onima koji razmišljaju da posao potraže na nemačkom tržištu rada.

     

    Jedna od brojnih agencija koje po nalogu nemačkih zdravstvenih institucija dovodi zdravstvene radnike u Nemačku, IPP Health iz Kelna već četiri godine dovodi  radnu snagu iz Španije, Italije, Poljske, a poslednje godine I iz Srbije, Bosne, Hrvatske I Indije. Predstavnici agencije su dosadašnja iskustva preneli novinarima lista Dojče vele.

     

    U okviru svoje delatnosti agencije organizuju sastanke sa grupama zainteresovanih negovatelja, brinu o potpisivanju ugovora, a potom posreduju u dobijanju viza, potrebnih prijava, priznavanja diploma, smeštaja radnika.

     

    Kako izgleda početak posla u Nemačkoj?

     

    Prema rečima vlasnika ove agencije, za većinu negovatelja početak posla u Nemačkoj nije  nimalo lak, pa je I njihovo nezadovoljstvo prilično izraženo. Dolazak u novu sredinu, različitu I nepoznatu, odvajanje od porodice, jezičke barijere, nova radna sredina sa specifičnim poslovnim odnosima – sve je to veliki izazov.

     

    Svakako, bolje poznavanje nemačkog jezika, koji je I inače težak, može olakšati integraciju I komunikaciju, pa većina kandidata mora pohadjati dodatne tečajeve jezika.

     

    Vlasnik ove agencije pruža još jedan veoma koristan savet koji se odnosi na odabir grada u kojem će negovatelj raditi:

     

    “Moj savet je da njegovatelji, pre nego se informišu o specifičnostima vezanim za određene gradove, ne prihvataju prvo ponuđeno radno mesto. Recimo, u 2017. godini, u Minhenu kirija za samo jednu manju sobu iznosila je oko 700 evra, u Kelnu, Hanoveru i Hamburgu  za isti smeštaj treba izdvojiti oko 500, dok se u manjim sredinama za 250 evra mogu iznajmiti i manji stanovi. Porodica sa dvoje dece ne može sebi priuštiti da živi u nekom većem gradu, smatra Simon.

     

    A kolike su stvarne zarade negovatelja?

     

    Najpre, vlasnik ove agencije upozorava da I ovde postoje one agencije koje lažnim obećanjima žele da privuku što više kandidata I povećaju svoju zaradu.

     

    Tako navodi da su neki potencijalni kandidati bili razočarani saznanjem da početna zarada negovatelja iznosi 1.900 evra, jer su prethodno dobijali ponude druge agencije I obećanje da će zaradjivati 3.000 evra. U svim saveznim pokrajinama početna prosečna zarada negovatelja iznosi 1.900 evra, a može se uvećati noćnim radom, radom u dane praznika I drugim posebno plaćenim aktivnostima.

     

    Na nivou početne zarade od 1.900 evra negovatelji ostaju do priznavanja stečene diplome, što, u zavisnosti od pokrajine u kojoj radi, traje od tri do šest meseci. Potom, prema podacima iz 2017.godine negovatelji u Nemačkoj prosečno zaradjuju oko 2.400 evra, što radom noću I u dane praznika može biti uvećano od 20 do 30%.

     

    Podsećamo da su zarade uvek izražene u bruto iznosu, tako da se navedeni iznosi umanjuju za dažbine koje treba platiti. Po plaćanju doprinosa, od 2.400 evra negovatelju samcu preostaće 1.600 evra, a negovatelju koji ima porodicu preostaje 1.830 evra.

  • KOLIKE SU PLATE U EVROPI? A GDE SMO MI?

    KOLIKE SU PLATE U EVROPI? A GDE SMO MI?

    Kolike su plate u zemljama regiona? Koliko prosečno zaradjuju radnici u razvijenim zemljama Evropske unije? I najvažnije – a gde smo mi? Šta kaže zvanična statistika? Kolike su plate u Srbiji?

     

    Dok su u nekim zemljama plate u dužem periodu u evropskom vrhu, u nekim drugim, prema poslednjim podacima, zarade brže rastu, pa se bolje pozicioniraju na listi zarada u Evropi. Kada su u pitanju zarade u Srbiji, moglo bi se reći da se i tu mesto na lestvici duže već ne menja.

     

    Prema poslednjim istraživanjima Demostata, sa prosečnom zaradom od 422 evra, Srbija je i dalje u regionu medju zemljama sa najnižim zaradama. Niže zarade u regionu od Srbije imaju samo u Makedoniji, sa 376 evra, i u Albaniji, sa 378 evra. U Bosni i Hercegovini prosečno zaradjuju 440 evra, u Crnoj Gori 512 evra, u Hrvatskoj 832 evra, a Slovenci su davno premašili magičnu granicu od hiljadu evra – zaradjuju 1.077 evra.

     

    I u zenljana regiona koje su članice Evropske unije zaradjuju više: u Madjarskoj 703 evra, u Rumuniji 535 evra, a u Bugarskoj 457 evra.

     

    Još više obeshrabruje poredjenje plata u Srbiji sa poslednjim podacima za razvijene zemlje u Evropskoj uniji. Ilustracije radi, prosečna neto plata u Francuskoj je 2.157 evra, u Nemačkoj 3.771 evro, u Italiji 1.758 evra, Austriji 2.324 evra, u Danskoj 3.270 evra. Samo da napomenemo da je analiza uradjena na bazi podataka o prosečnim neto platama za treći i četvrti kvartal 2.017. i prvi kvartal 2.018.godine.

     

    Šta govori primer Grčke?

     

    Iako je već dugo u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji i primenjuje rigorozne mere štednje, Grčka i sada ima prosečnu zaradu od 917 evra i medju zemljama u najbližem okruženju nama, odmah je iza Austrije i Italije.

     

    Kako stručnjaci kažu, uz značajne prihode od turizma koji utiču na nivo primanja, kod Grka postoji još jedna veoma važna činjenica. Kod radnika u toj zemlji postoji visoka klasna svest i čvrsta rešenost da se svaki put kada se zarade smanjuju ili ugroze druga prava radnika, pokrene generalni štrajk, uvek masovan i istrajan, bez obzira na konačni ishod. Tako se zarade u Grčkoj ne smanjuju ispod odredjenog nivoa.

     

    Kako će Srbija dalje u traženju rešenja?

     

    Ekonomski stručnjaci vide nivo zarada u Srbiji kao izraz sveukupne loše situacije u zemlji. I procenjuju da će, do god se privreda temelji na ulaganju stranih investitora koji, uz subvencije, angažuju niskokvalifikovanu radnu snagu, zarade ostati ovako niske.

     

    Zato profesor Ljubodrag Savić kaže da, bez obzira da li će opredeljenje biti za industrijalizaciju ili usluge, napredak može doneti samo razvoj visokih tehnologija. Samo one obezbedjuju veću kupovnu moć, viši standard i bolje zarade.

     

    ( izvor: Blic )

  • MLADI ŽELE DOBRE PLATE, ALI I MNOGO VIŠE OD TOGA!

    MLADI ŽELE DOBRE PLATE, ALI I MNOGO VIŠE OD TOGA!

    Sa razumevanjem, a još češće bez njega, zvaničnici objašnjavaju poraznu činjenicu da mladi ljudi u sve većem broju odlaze iz Srbije i ostalih zemalja regiona. “Oni samo hoće dobre plate, žele da brzo zarade mnogo novca i misle da u inostranstvu to mogu lako!”

    Problem, odnosno istinska motivacija mladih ljudi za napuštanje svoje zemlje je mnogo kompleksnija pojava. Tako dobra plata, životni standard, visok kvalitet života samo proističu, slede iz društveno ekonomskih sistema u kojima su uredjeni i precizno definisani medjusobni odnosi.

    Istraživanja i ankete sprovedene medju mladim ljudima u zemljama regiona pokazala su, uz odredjene specifičnosti, i mnogo zajedničkih mišljenja i sugestija. Svake godine se iz zemalja regiona odseli više desetina hiljada mladih ljudi, dve trećine ili više njih razmišlja da napusti svoju zemlju, demografske slike ovih zemalja sve više zabrinjavaju, a rešenja i mere koje se predlažu daju slabe ili nikakve rezultate.

    Pored mladih ljudi koji u inostranstvo odlaze zbog studiranja, stručnog usavršavanja, pravi problem su oni koji odlaze u potrazi za boljim životom, a koji se u značajnom broju više ne vraćaju u svoje domovine.

    Šta to mladi ne pronalaze u svojim zemljama? Evo zanimljivog odgovora Josipa Milićevića iz Mreže mladih Hrvatske:

    „Mlade se ne pita, mlade pitaju novinari, mlade ne pitaju oni koji su mjerodavni. Mladi nemaju puno izbora u politici, mlade se ne pita, te da ako želimo izgraditi politiku koja odgovara mladima, mladi se moraju uključiti u donošenje odluka i politiku. To nije donošenje politika, to je donošenje mjera“,

    Uvidjajući ozbiljnost i veličinu problema, Institut za društvena istraživanja Hrvatske je, po uradjenoj analizi, izneo podatak da je jedan od glavnih problema koji podstiču mlade na iseljavanje korupcija, ponajviše zapošljavanje preko veze. Ta okolnost devalvira znanje, sposobnost, pa mladi ljudi ne vide smisao posebnom trudu i zalaganju.

    I Deloitte je svojim istraživanjem “Prvi koraci na tržištu rada 2018.godine” , sprovedenim medju 5.700 studenata u 14 zemalja regiona želeo da pomogne u rešavanju ovog problema. Tako se pokazalo da mladi u Hrvatskoj žele da rade na zanimljivim projektima, da nadju ravnotežu izmedju privatnog i poslovnog života, a plata se našla tek na šestom mestu liste prioriteta!

    Zanimljivo je istaći da se u gotovo svim zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje zapaža nedostatak realnog pogleda na očekivanja oko početne plate. Mladi očekuju početnu platu znatno iznad nivoa prosečne plate u konkretnoj zemlji. Tako mladi u Hrvatskoj očekuju početnu platu od 843 evra, u Letoniji 1.591 evro, a mladi Albanci žele 473 evra početne plate.

    Takodje se zapaža i da su smanjene očekivane razlike izmedju plata koje ostvaruju muškarci i žene, u odnosu na istraživanja pre tri godine.

    ( izvor: Večernji list )

  • Kolike su zarade u Evropskoj Uniji, a kolike u regionu?

    Kolike su zarade u Evropskoj Uniji, a kolike u regionu?

    Znamo da teško dolazimo do posla, da je perspektiva neizvesna, da zarade ne obezbedjuju pristojan život… A kakve su stvarne zarade koje zaradjujemo, ili, preciznije, kakav je odnos prosečne zarade u Srbiji sa zaradama u zemljama Evropske unije, odnosno u zemljama regiona?

    Poslednji raspoloživi podaci su bili oni koji se odnose na zarade u septembru, ove godine, tako da su statistički podaci za 2017.godinu iskazani zaključno sa tim mesecom.

    Ovako obradjeni podaci pokazuju da  prosečna zarada u Srbiji, za 2017.godinu iznosi 409 evra. U okviru regiona  u Crnoj Gori je prosečna zarada 510 evra, u Bosni i Hercegovini iznosi 432 evra, a najniža je u Makedoniji – 372 evra.

    REKLAMAREKLAMA

    Kada su u pitanju ostale zemlje bivše Jugoslavije, a koje su postale članice Evropske unije, Slovenija prednjači sa 1.074 evra, a prosečna zarada u Hrvatskoj je 792 evra.

    Visok raspon prosečnih zarada karakteriše i zemlje Evropske unije. Naravno, apsolutni iznosi zarada se veoma razlikuju!

     

    RangDržavaProsečna zarada u €

    2017.

    		Prosečna zarada u €

    2014

    1Danska3.0953.122
    2Luksemburg3.0093.189
    3Finska2.5092.330
    4Švedska2.4652.690
    5Irska2.4642.160
    6Nemačka2.2702.054
    7Holandija2.2632.136
    8Francuska2.1572.128
    9Velika Britanija2.1022.597
    10Belgija2.0911.946
    11Austrija2.0092.114
    12Italija1.7621.923
    13Španija1.7181.615
    14Kipar1.6581.833
    15Slovenija1.0741.044
    16Malta1.0211.092
    17Portugalija984985
    18Grčka947818
    19Estonija945841
    20Češka837701
    21Hrvatska792710
    22Slovačka755683
    23Poljska752678
    24Letonija703557
    25Litvanija637524
    26Madjarska622503
    27Rumunija515398
    28Bugarska406333
    Na nivou Evropske unije1.5201.489

     

    Lako je uočljivo da se prosečne zarade u zemljama Evropske unije višestruko razlikuju. Primat imaju zemlje Skandinavskog poluostrva, a iza njih slede zemlje Zapadne Evrope. Na začelju su zemlje Centralne i Istočne Evrope.

     

  • Kolike su plate na Malti ?

    Kolike su plate na Malti ?

    Nacionalni statistički zavod na Malti obelodanio je podatke o zaradama na Malti  Prema njima, prosečna zarada na Malti iznosi 18.000 evra godišnje, ostvarena u četrdesetjednočasovnoj radnoj nedelji.

    Poslednji podaci statističkog zavoda pokazuju da većina radnika na Malti radi puno radno  vreme. Svaki treći zaposleni muškarac radi u maloprodaji, pružanju usluga smeštaja i ishrane i na skladištenju robe, dok žene najčešće rade u javnoj administraciji, obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

    (више…)