Za sagledavanje položaja naših radnika i odredjivanje njihovog mesta na lestvici evropskih zemalja i zarada koje se tamo ostvaruju, može korisno poslužiti podatak o minimalnoj zaradi. Minimalna zarada u Srbiji je povećana početkom godine, ali je njeno zaostajanje za minimalnim zaradama koje ostvaruju radnici u Evropi sve veće.
Početak nove poslovne godine u većini zemalja Evropske unije praćen je povećanjem minimalne zarade. Ove godine to povećanje prosečno iznosi 4,8%. A medju evropskim zemljama, ne po prvi put, kao lider po visini minimalne zarade izdvojio se Luksemburg. Tako minimalna zarada koju radnici imaju u Luksemburgu početkom ove godine iznosi 2.346 evra. Računata je za mesečni fond od 196 časova.
U poredjenju sa minimalnom zaradom u Srbiji od oko 270 evra, može se zaključiti da radnik u Srbiji treba da radi osam meseci kako bi ostvario minimalnu zaradu koju radnik u Luksemburgu ostvaruje za mesec dana.
Naravno, znamo da je Nemačka uvek u žiži interesovanja naših radnika i onih iz regiona. Zanimljivo je istaći da minimalna zarada u Nemačkoj nije medju najvišim u Evropi i iznosi 9,19 evra po času.
Na nivou mesečnog fonda od 196 časova minimalna zarada u Nemačkoj iznosi 1.801 evro, odnosno radnik sa minimalnom zaradom u Srbiji treba da radi šest meseci kako bi zaradio minimalnu zaradu koju ima radnik u Nemačkoj.
Analizom minimalnih zarada u okviru Evropske unije bavio se Institut za ekonomska i socijalna istraživanja ( WSI ). Podaci do kojih su došli omogućili su da se sve zemlje Evropske unije svrstaju u tri grupe, a prema visini minimalne zarade.
U kojim zemljama su najveće minimalne zarade?
U prvoj grupi bi bile zemlje Zapadne Evrope, izuzev Velike Britanije. Njihove minimalne zarade su iznad 9 evra po radnom času. Najveću minimalnu zaradu ostvaruju radnici u Luksemburgu, sa satnicom od 11,97 evra. Drugu po veličini minimalnu zaradu ostvaruju radnici u Francuskoj i ona premašuje 10 evra.
Sasvim blizu njima je Holandija sa 9,91 evrom po času, Irska sa 9,80 evra po času i Belgija sa 9,66 evra po radnom času, odnosno sa tendencijom da dodju do granice od 10 evra po času. Ovde samo Velika Britanija ima minimalnu zaradu nižu od 9 evra po času, ali na njenu vrednost značajno utiče paritet funte i evra.
U drugoj grupi zemalja sa minimalnom zaradom izmedju 4 i 6 evra su Španija koja ima minimalnu zaradu od 5,45 evra, Slovenija sa 5,10 evra i Malta sa 4,40 evra po radnom času.
Čak 11 evropskih zemalja, svrstanih u treću grupu, ostvaruje minimalnu zaradu od 2 do 4 evra po radnom času. Tu prednjače Portugal sa 3,61evrom i Grčka sa 3,39 evra. Slede istočnoevropske zemlje: Litvanija, Estonija, Češka i Poljska, sa minimalnom zaradom iznad 3 evra po času.
U Hrvatskoj minimalna zarada iznosi 2,92 evra po času, a najnižu minimalnu zaradu ostvaruju radnici u Bugarskoj i ona iznosi 1,72 evra po času.
A minimalna zarada u Srbiji?
Zanimljivo je, možda i ohrabrujuće, da minimalna zarada u Srbiji premašuje minimalnu zaradu upravo pomenute Bugarske i iznosi 1,77 evra, a viša je i od minimalnih zarada u Makedoniji i Albaniji.
Najniže minimalne zarade imaju radnici u Moldaviji i Ukrajini, sa 0,78 evra po satu, kao i u Rusiji sa 0.88 evra.
Inače, najvišom minimalnom zaradom na svetu mogu da se pohvale radnici u Australiji, koji zaradjuju 11,98 evra po radnom času.
( izvor: 021/Blic )
