Šljaka Karijera

Ознака: Luksemburg

  • Luksemburg je evropski raj za život i rad

    Luksemburg je evropski raj za život i rad

    Ako raj zamišljamo kao blagostanje, sigurnost i mesto gde ostvarujemo prihode dovoljne da zadovoljimo svoje male i velike želje, onda se čini da tako nešto postoji i na ovom našem starom kontinentu. Luksemburg – mala zemlja velikih mogućnosti! A kako se živi i radi u Luksemburgu?

    Složićemo se da su Nemačka i Austrija, iz svakakvih razloga, tako snažno u fokusu interesovanja naših sanjara boljeg života, da smo svakodnevno bombardovani hrpom informacija o tome kako do posla u Nemačkoj, koja su deficitarna zanimanja u Nemačkoj, kakve su procedure u Nemačkoj za radnike iz Srbije… i ko zna šta?!

    A najbogatija zemlja Evropske unije nije Nemačka, već Luksemburg. I jedna od najbogatijih na svetu! Zahvaljujući bruto društvenom proizvodu od preko 110.000 dolara godišnje, sa svega 600.000 stanovnika.

    Zemlja koja se bavila proizvodnjom čelika opredelila se u drugoj polovini dvadesetog veka za promenu u pravcu snažnog razvoja sektora finansijskih i usluga osiguranja, utemeljenih na kvalitetnom ob razovanju onih koji te usluge pružaju. Tako je Luksemburg na mapi sveta jedan od najmoćnijih finansijskih centara.

    U sektoru finansijskih usluga ostvaruje se više od trećine bruto društvenog proizvoda, zahvaljujući radn stručnjaka koji su medju najobrazovanijim na svetu. Multinacionalnost i multilingvalnost samo doprinose ovakvim rezultatima.

    Luksemburg je poznat i kao centar za investicione fondove, odmah iza SAD. U Evropskoj uniji slovi za zemlju sa najviše reosiguravajućih kuća, kao i za zemlju sa ubedljivo najrazvijenijim privatnim bankarstvom.

    Naravno, do ovakvih rezulatata moglo se stići u zemlji koja pruža političku stabilnost, uredjen društveni sistem i vrlo povoljan regulatorni i poreski okvir, uskladjen sa potrebama. Sve to Luksemburg, iako ovako mali, čini vrlo uticajnom zemljom.

    Veličinu finansijskog sektora ilustruje podatak da tamo radi 140 banaka, sa aktivom od 770 milijardi evra ( podaci PwC iz 2016.godine).

    Poput Švajcarske, i Luksemburg je godinama važio za poresku oazu za multinacionalne kompanije, sa snažnom bankarskom tajnom. Tek pod pritiskom OECD i Evropske unije, pristali su pre nekoliko godina da razmenjuju podatke o bankarskim računima sa drugim institucijama i zemljama.

    Ono što u Luksemburgu dobro znaju to je da za očuvanje ovakvih pozicija u svetskoj ekonomiji neophodno je stalno praćenje i ulaganje u razvoj nauke i tehnologije. Ovde se mngo ulaže u logistiku, komunikaciono informacione tehnologije, biomedicinska istraživanja, “zelenu” energiju, pa i istraživanje svemira.

    Tržište rada u Luksemburgu važi za jedno od najatraktivnijih, Sasvim je jasno i zašto. Tamo nekvalifikovani radnik koji radi 40 časova nedeljno, mesečno minimalno zaradjuje 2.000 evra, a minimalna zarada kvalifikovanog radnika iznosi 2.400 evra.

    Prosečna zarada u Luksemburgu premašuje 4.300 evra.

    ( izvor: Index.hr )

  • KAKO JE ŽIVETI i RADITI U LUKSEMBURGU?

    KAKO JE ŽIVETI i RADITI U LUKSEMBURGU?

    Velika većina onih koji su, sledeći sva uputstva bezuspešno tragali za dobrim poslom u svojoj zemlji, usmerila je traganje ka razvijenom svetu. Iz mnogo razloga, većina njih svoja nadanja i očekivanja vezuje za Nemačku, Austriju. Posao u Luksemburgu i život u toj zemlji, uglavnom, je nepoznanica, ali to nikako ne znači da je nezanimljiva za naše radnike.

    Iako je Luksemburg vrlo mala zemlja sa oko 600.000 stanovnika, visoko je pozicionirana na listi najrazvijenijih zemalja Evrope. Sasvim razumljivo, ako se zna da Luksemburg ostvaruje bruto društveni proizvod od 14 milijardi dolara godišnje, odnosno  oko 40.000 dolara po glavi stanovnikaa, a što je svrstava medju najbogatije zemlje na svetu.

    posao_luksemburg

    Ko, zaptavo, čini stanovništvo  ove zemlje, odnosno radnu snagu?

    Zvanični podaci kažu da gotovo 30% ukupnog stanovništva Luksemburga čine stranci, pripadnici 180 različitih nacija. Zanimljivo je da čak 43% stanovnika nisu državljani  Luksemburga, a samo 15% stanovnika ima pretke Luksemburžane.

    Ovde treba istaći da svako jutro na posao u Luksemburg stiže gotovo 100.000 radnika iz Belgije, Nemačke i Francuske. Zahvaljujući odredbama radnog zakonodavstva Luksemburga, useljenici  su radno- pravno i socijalno potpuno izjednačeni sa domaćim radnicima. Poreska politika i relativno visoke prosečne zarade privlačne su i za radnike razvijenih zemalja.

    Precizne podatke o broju radnika  sa prostora bivše Jugoslavije koji rade u Luksemburgu nije lako dobiti.Zna se da su migracije u tom pravcu počele još pedesetih godina  prošlog veka, kada su u Luksemburg odlazili najčešće pomoćni radnici  u gradjevinarstvu.  Podaci iz 1989.godine govore da je bilo oko 2000 radnika iz SFRJ koji su radili u Luksemburgu.

    Ratna previranja sa početka devedesetih podstakla su nove izbeglice. Najpre su izbegli mladi iz Hrvatske i Srbije, a ubrzo su njihovim stopama krenule izbeglice iz Bosne i Hercegovine. U Ministarstvu spoljnih poslova Luksemburga kažu da je tada ušlo u Luksemburg oko 3.000 izbeglica. Krajem devedesetih njima se priključilo oko 5.000 izbeglica sa Kosova. A medju sada prispelim zahtevima za traženje azila u Luksemburgu, ima i onih koje upućuju Romi iz Srbije.

    Treba napomenuti da, za razliku od prvih migracija u Luksemburg kada su odlazili niže obrazovani radnici, kasnije su se na taj korak odlučivali inženjeri, arhitekte, profesori i drugi visokoobrazovani kadrovi.

    U kojoj je meri posao u Luksemburgu atraktivan i koliko se može zaraditi, dovoljno rečito govori podatak da je minimalna zarada u Luksemburgu 2.000 evra. Svako poredjenje sa minimalnom zaradom u Srbiji teško da ima smisla.

     

    Izvor: Kurir.rs