Šljaka Karijera

Ознака: Bugarska

  • Kako doći do bugarskog pasoša?

    Kako doći do bugarskog pasoša?

    Odsustvo perspektive i vere u bolje sutra povelo je mnoge naše sunarodnike u potragu za nekim od puteva koji vode u svet gde se bolje i lakše živi. Tako je i bugarski pasoš, odnosno bugarsko državljanstvo prepoznato kao mogućnost da se nadje dobar posao u nekoj od razvijenih evropskih zemalja, ali i da pruži druge pogodnosti.

    Značajno interesovanje za sticanje bugarskog državljanstva postoji posebno na jugu i jugoistoku Srbije, gde živi najviše stanovnika sa bugarskim poreklom. Njima su se na usluzi našli i Bugarsko-srpski centri, kakav postoji u Vranju, a koji su spona izmedju gradjana koji apliciraju za dobijanje bugarskog državljanstva i konzulata i drugih zvaničnih institucija. Evo kako predstavljaju svoje delovanje:

    “To se pre svega odnosi na mogućnost predaje dokumentacije za dokazivanje bugarskog porekla koje je neophodno pri apliciranju za bugarsko državljanstvo, mogućnost zakazivanja termina za pripadnike bugarske nacionalnosti za besplatne preglede na VMA u Sofiji, mogućnost overe dokumentacije.”

    Bugarski pasoš privlačan i studentima

    Naravno, najčešći motiv koji pokreće gradjane da zatraže bugarsko državljanstvo je mogućnost da se tako stigne do razvijenih zemalja Evropske unije I tamo nadje posao koji obezbedjuje dobru zaradu I bolji život.

    No, bugarski pasoš može biti zanimljiv I studentima, jer im pruža mogućnost da besplatno studiraju u Bugarskoj.

    “Besplatno studiranje je od skoro moguće. Studenti uz sve povoljnosti dobijaju i 120 evra mesečnu stipendiju u prvoj godini. Građani su zainteresovani za bugarski pasoš jer im daje brojne pogodnosti, a po atraktivnosti je daleko ispred srpskog”, kaže predsednik Bugarsko-srpskog centra u Vranju.

    Bugarski pasos

    Inače, prema rezultatima istraživanja firme Henri I Partners, bugarski pasoš se našao na 19.mestu, a srpski na 39.mestu.

    Kako do bugarskog pasoša?

    Iskustva onih koji su došli do bugarskog državljanstva ili prolaze kroz taj postupak govore o prilično dugotrajnom postupku. Sastoji se u dokazivanju bugarskog porekla, a može se izvesti na razne načine.

    Gradjani kažu da je pre desetak godina procedura, odnosno obezbedjenje dokaza bilo jednostavnije, a da se sa porastom interesovanja zahteva obezbedjenje čvršćih dokaza.

    Uz strpljenje, pribavljanje dokaza I intervjue, treba biti spreman I na troškove od oko 500 evra za prevode dokumenata, putne troškove I ostalo.

    Bugarski pasoš koristan I u Srbiji

    Iako je najkorisniji za odlazak I nalaženje posla u inostranstvu, bugarski pasoš može biti od značaja I u Srbiji. Evo kako:

    “Ljudima koji ostanu u Srbiji olakšava i kupovinu automobila. Manja cena registracije, manji porezi. Auto se registruje u Bugarskoj i najmanje 500 evra manje košta kupovina zbog carine – objašnjava jedan stanovnik Pirota.

    Tako ne čudi sve veći broj automobila sa bugarskim registarskim tablicama koji se mogu videti na ulicama Pirota, Dimitrovgrada I drugih mesta na jugu Srbije.

    ( izvor: Južne vesti )

  • Mogu li veće plate da zadrže radnike u zemlji?

    Mogu li veće plate da zadrže radnike u zemlji?

    Ekonomske migracije, nesumnjivo, obeležavaju poslednju deceniju.Radnici iz Srbije i zemalja regiona imaju vrlo značajnu ulogu, ali ni radnici iz zemalja Istočne Evrope ne zaostaju u tome. Uz sve posebnosti, glavni motiv velike većine radnika za odlazak u inostranstvo su veće plate u razvijenim zemljama Evrope.

    Razmere ovih migracija davno su premašile procene i očekivanja, pa i problemi koji nastaju u manje razvijenim zemljama postaju zabrinjavajući, a situacija dramatična.

    Koliko je radnika emigriralo?

    Iz Srbije, prema procenama, godišnje odlazi preko 35.000 radnika raznih nivoa obrazovanja i stručnosti.Pominje se cifra od preko 5.000 lekara i medicinskih sestara koje su poslednjih godina napustili našu zemlju.

    Podaci kažu da je Hrvatsku poslednjih godina napustilo preko 300.000 radnika. Ali, i Rumunija i Bugarska, već deset godina u Evropskoj uniji, ostaju bez velikog broja radnika. Tako studija Ujedinjenih nacija pominje podatak od 3,4 miliona rumunskih radnika koji su otišli i rade u inostranstvu. Da je iseljavanju  daleko kraj nagoveštava istraživanje Fondacije Fridrih Ebert, prema kojem 43% Bugara i 40% Rumuna želi da napusti zemlju.

    Gde su i koliko povećane zarade?

    Rešenje problema deficita radnika treba tražiti delovanjem na glavni motiv, shvataju i čine u gotovo svim zemljama. Tako Madjarska, Poljska, Češka, Rumunija i Bugarska povećavaju zarade radnicima po stopi od 8 do 15% godišnje, dovodeći ih na nivo od 1.000 do 2.000 evra.

    Ova kretanja utiču i na nivo minimalne zarade, koja je u Bugarskoj najniža i iznosi 261 evro. U ostalim zemljama Istočne Evrope, članicama Evropske unije, uglavnom je na nivou od 500 evra mesečno, dok je u razvijenim zemljama Zapadne Evrope i preko 1.000 evra mesečno.

    Rumunija kao zemlja sa vrlo velikom emigracijom morala je da pristupi značajnom povećanju zarada, pa je tako prosečna zarada u Rumuniji sada 620 evra, odnosno 50% veća nego pre dve godine. Posebno su povećane zarade radnicima u zdravstvu i obrazovanju – preko 30% samo prošle godine.

    Kako je i gradjevinarstvo kao delatnost bilo ugroženo nedostatkom radnika u Rumuniji, to su početkom ove godine njihove zarade povećane preko 40%.

    Posebnu pažnju zbog dramatične situacije Rumunija je posvetila svom javnom zdravstvu, povećavši dodatno zarade za oko 70%. Tako Romania insider piše da medicinske sestre zaradjuju od 556 do 645 evra, ne računajući bonuse, dok lekari opšte prakse imaju najnižu zaradu od oko 2.000 evra. Prekovremenim radom, radom u hitnoj službi i drugim angažovanjem mogu da zarade i do 4.000 evra.

    Poljska vlada je povećala zarade u Poljskoj za više od 20% poslednje dve godine i prosečnu zaradu dovela na nivo od 870 evra, odobravajući i druga davanja porodicama sa decom, a u pravcu poboljšanja kvaliteta života.

    Opisujući stanje u Hrvatskoj, tamošnji mediji kritikuju Vladu, tvrdeći da dosadašnje mere i prosečna zarada od 860 evra govore o ozbiljnom zaostajanju ove zemlje.

    ( izvor: Novi list, Poslovni list )

  • U Bugarskoj ima posla, ali radnika nema

    U Bugarskoj ima posla, ali radnika nema

    Kada su u pitanju poslovne aktivnosti i karijera, onda je u medijima u Srbiji, kao i u životu najprisutnija tema armija nezaposlenih, sa jedne strane i nedostatak kvalitetnih i dobro plaćenih poslova, sa druge strane. Da ima posla, a nema radnika, to teško umemo da zamislimo. Tu, u našem susedstvu je baš tako. U Bugarskoj ima posla, ali radnika nema!

    Orijentacija naših nezaposlenih radnika koji odluče da posao potraže izvan granica svoje zemlje je, uglavnom, u pravcu razvijenih zemalja Evropke unije. Zemlje Evropske unije u našem susedstvu nisu u toj grupi, pa su i informacije o tržištu radne snage oskudne.

    Tako je i sa Bugarskom. Kakva je ponuda poslova u Bugarskoj, kako naći posao, koja zanimanja su tražena?

    Pristupanje Evropskoj uniji 2007.godine omogućilo je, izmedju ostalog, i slobodno kretanje radne snage. Nezaposleni i nezadovoljni radnici potražili su bolje šanse u razvijenim zemljama. Visoka stopa nezaposlenosti padala je iz godine u godinu, da bi se sada spustila ispod 6% – iznosi 5,9%.

    Veliki odliv domaćih radnika sve više je remetio redovno i stabilno funkcionisanje kompanija, pa je nedostajuću radnu snagu trebalo nadomestiti uvozom radnika. Bugarski poslodavci su od Vlade zatražili donošenje mera i zakonskih izmena koje će ubrzati i pospešiti uvoz radne snage.

    Tako je u Zakonu o radnoj migraciji i mobilnosti povećano angažovanje stranih radnika, sa 10% na 20%, odnosno 35% u malim preduzećima. U periodu od januara do novembra, 2017.godine izdato je 3.275 “plavih dozvola” radnicima izvan Evropske unije. Najviše ih je došlo iz Srbije, Ukrajine, Turske i Rusije.

    I to nije bilo dovoljno. Bugarski poslodavci su pomoć potražili na dalekim tržištima radne snage, u Indiji i Vijetnamu!

    Naravno, velika prostorna udaljenost , odnosno visoki transportni troškovi značajno su finansijski opterećivali poslodavce koji angažuju radnike iz ovih zemalja. Od Vlade su zatražili izmenu propisa u smislu da se uvoz radnika iz zemalja van Evropske unije omogući na period od dve godine, a ne kao do sada, na godinu dana. Traže i brže izdavanje dozvola za rad stranim radnicima, u roku od dve nedelje.

    Bugarski poslodavci sa brigom i neizvesnošću gledaju na skoru budućnost. Broj radnika koji odlaze u penziju gotovo je dvostruko veći od broja svršenih učenika srednjih škola. A gotovo polovina svih firmi iznosi planove za prijem novih radnika. Sofijski dnevnik “24 časa” navodi da je u poslednjih desetak dana oglašeno gotovo deset hiljada slobodnih radnih mesta.

    Problem nedostatka radne snage nije poštedeo ni druge zemlje. U Rumuniji, u nekim kompanijama rade samo strani radnici.. Poljska privreda je angažovala milion Ukrajinaca za normalno funkcionisanje svoje privrede. A ni najrazvijenijoj evropskoj ekonomiji nije lako. U Nemačkoj strani radnici čine 17% ukupne radne snage.

    ( izvor: Srna/Mondo )