Korona virus ili COVID-19, tek poslednjih nedelja sve počinje i završava time. Iako nas je okovao, zarobio, socijalno distancirao, život ide dalje i zahteva delovanje. O poslu i privredjivanju govorimo tek pošto čujemo nove podatke o virusu i merama protiv njega. No, posledice svega biće enormnih razmera, pa će poslovno angažovanje biti uslov opstanka.
I najjača evropska ekonomija čini sve da
ublaži negativne posledice koje borba protiv korona virusa ostavlja na
privredne tokove u Nemačkoj.
Zabrana ulaska sezonskih radnika iz
Istočne Evrope u Nemačku
Mnoge zemlje su u cilju sprečavanja
širenja pandemije korona virusom pribegle zatvaranju svojih granica. Nemačka
godinama traži stručne radnike, ali i više stotina hiljada sezonskih radnika,
posebno u sezoni poljoprivrednih radova. Sada je nemačka vlada bila prinudjena
da zabrani ulazak sezonskim radnicima i onima koji pomažu tokom berbe.
U Saveznom ministarstvu unutrašnjih
poslova Nemačke potvrdjuju da od srede u Nemačku ne mogu da udju sezonski
radnici iz Istočne Evrope, a sa ciljem sprečavanja širenja zaraze.
U sezoni poljoprivrednih radova većina od
gotovo 300.000 sezonskih radnika na nemačka polja stiže iz Rumunije i Poljske.
Kako oni iz zemalja jugoistočne Evrope već danima ne mogu da predju granicu
Austrije i Madjarske, to se razmišlja da se neodložni radovi povere azilantima!
O neizvesnosti i zabrinutosti nemačkih
poljoprivrednika za ekonomske efekte u njihovom udruženju kažu:
„Zabrana ulaska sezonskih radnika u ovoj fazi veoma pogađa naše poslovanje. Radnici su hitno potrebni pre svega uzgajivačima voća i povrća, kao i vinarima“.
Sezonski poslovi u Austriji i Švajcarskoj
Pandemija korona virusom ima globalne
razmere, pa i problemi koje ona donosi nisu poštedeli gotovo ni jednu zemlju.
I Švajcarska je uvela restriktivne mere
sa ciljem da se spreči širenje korona virusa. Kada su u pitanju sezonski radnici,
poljoprivrednici u Švajcarskoj svake godine angažuju oko 33.000 stranih
sezonskih radnika. Sada se odlukom Vlade zahteva da sezonski radnici imaju
dozvolu boravka da bi mogli da rade.
I austrijska vlada i tamošnji
poljoprivrednici pokušavaju da nadju zamenu za strane sezonske radnike. U tom
smislu otvoren je internet portal sa očekivanjem da se za ove poslove jave
sezonski radnici iz oblasti ugostiteljstva i drugih delatnosti koji su zbog ove
situacije ostali bez posla.
I nemačka ministarka poljoprivrede
očekuje da radnici iz ugostiteljstva, nezaposleni i izbeglice dostojno zamene
sezonske radnike iz Rumunije i Poljske. Poljoprivrednici, čini se, imaju sasvim
drugačija očekivanja, koje je uzgajivač špargli na preko 900 hektara u okolini
Berlina ovako izrazio:
„Ta ideja nema smisla. Taj posao se dugo uči, a radnicima je potrebno
iskustvo“. I još dodaje: „To je težak posao, radi se napolju, po hladnoći. Za
jednog rumunskog ili poljskog radnika, treba mi pet Nemaca.“
Za tri ili četiri meseca znaće se čije su procene bile bolje.
Naći posao u Austriji jeste preokupacija
značajnog broja radnika iz Srbije. Postoje brojni razlozi zbog kojih je ova
zemlja vrlo atraktivna za naše radnike i u kojoj, odmah posle Nemačke,
najradije traže posao.
Ministarstvo rada Austrije, kao i ranijih godina, sastavilo je listu za zapošljavanje stranih kvalifikovanih radnika za 2020. godinu (Fachkräfteverordnung 2020). Njome se definiše potražnja za radnicima u pojedinim zanimanjima, kao I mogućnost zapošljavanja stranih kvalifikovanih radnika.
Na ovoj listi za 2020.godinu našle su se čak 54 profesije, a medju njima su diplomirane medicinske sestre, računovodje, vozači lokomotive, kuvari, keramičari, parketari, zidari, stolari I mnogi drugi.
Najtraženija zanimanja za pojedine pokrajine u Austriji
Uvažavajući specifičnosti koje odlikuju pojedine regione u Austriji, u Ministarstvu rada Austrije su sastavili liste deficitarnih zanimanja za devet pokrajina u Austriji.
Tu se može videti da su Koruškoj posebno
potrebni frizeri i šminkeri, dok se u Donjoj Austriji najviše traže
poslastičari i staklari. Gornjoj Austriji posebno nedostaju programeri, mesari,
tehnički crtači. U Štajerskoj nedostaju radnici u špediciji, a Salczburg traži molere! U pokrajinama Tirol
i Vorarlberg, s obzirom na vrlo razvijen turizam, posebno nedostaju radnici u
hotelijerstvu i kuvari.
Konobari se traže i u Gornjoj Austriji i
Salczburgu, a frizeri u čak šest austrijskih pokrajina. Beč i Burgeland nemaju
svoje posebne liste deficitarnih zanimanja za 2020.godinu.
Za turističkim radnicima postoji velika tražnja u Austriji
U dužem vremenskom periodu Austrija je vrlo
visoko pozicionirana na listi zemalja sa najvećim prihodima od turizma. Ova
privredna grana je u snažnoj ekspanziji u Austriji, ali ozbiljnu prepreku razvoju predstavlja
nedostatak, posebno, stručne radne snage. Tokom 2019.godine neki hoteli u špicu
sezone nisu mogli da angažuju svoje kapacitete u potpunosti.
Kuvari i konobari su najpotrebniji, a do
2023.godine biće neophodno čak 7.000 kuvara i 9.100 konobara. Procene kažu da
će Austrija imati potrebu za, čak, 36.000 dodatnih radnika u ugostiteljstvu i
hotelijerstvu.
Ozbiljnost problema ilustruje situacija
početkom 2019.godine u Salczburgu i pokrajini Salczburg kada je spas turističke
sezone stigao zahvaljujući angažovanju kuvara iz Hrvatske. Naime, Javna služba
za zapošljavanje u Austriji dozvolila je zapošljavanje većeg broja kuvara sa
hrvatskim državljanstvom, bez procedure koja je predvidjena za dobijanje
dozvole za rad.
Austrijska vlada pažljivo analizira tržište
rada u Austriji i na osnovu toga sastavlja listu deficitarnih zanimanja, koja
može biti olakšavajući faktor za strane radnike i dobijanje dozvole „Rot-Weiß-Rot – Karte“.
Ako ste se tek odselili radi zaposlenja u neku od zemalja Evropske Unije, verovatno Vam je potreban i račun u banci na koji biste mogli da primate svoju zaradu, ali I kako biste imali karticu da vršite plaćanja u radnji ili preko Interneta.
Većina banaka u zemljama EU kao i kod nas
naplaćuju troškove mesečnog / godišnjeg održavanja računa, i ta naknada je od
nekoliko evra mesečno, do par stotina godišnje.
Poslednjih godina počele su da se pojavljuju
banke koje posluju isključivo online, naravno uz dozvolu European Banking Authority i garancije, koje nude osnovne pakete
računa bez ikakve naknade.
Ni jedna od ovih banaka nije dostupna korisnicima u Srbiji i Bosni i Hercegovini, ali račun kod jedne od banaka možete da otvorite i bez prebivališta u EU, samo davanjem adrese na koju če vam biti uručena kartica.
Sve od dole pobrojanih banaka su dostupne korisnicima u najvećim zemljama EU, kao što su Nemačka, Austrija, Francuska, Italija, Španija i Portugal.
Ono što može biti atraktivno ljudima koji su u Srbiji, ili Bosni je da pomoću ovih računa mogu besplatno da vrše SEPA transfere, elektronskog prenosa novca unutar EU.
N26 Banka
N26 je digitalna banka, sa bankarskom dozvolom u
SR Nemačkoj. Račun možete otvoriti preko mobilne aplikacije, dok samo
korišćenje usluga je moguće i kroz Internet pregledač. Banka nudi račune isključivo u EUR valuti.
Usluge N26 su dostupne u sledećim zemljama: Nemačka, Austrija, Irska, Francuska, Španija, Italija, Holandija, Belgija, Portugal, Finska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Slovenija, Estonija, Grčka, Slovačka, Velika Britanija, Poljska, Švedska, Danska, Norveška, Lihtenštajn i Island.
Ukoliko ste iz Nemačke
otvaranje računa će potrajati duže nego u drugim zemljama. Prvo slanje platne
kartice na vašu adresu je besplatno.
U tabeli ispod možete videti detalje u vezi sa troškovima otvaranja računa. Izaberite plan „n26“ kako biste besplatno koristili usluge banke.
Ukoliko koristite kod ispod, po orvaranju računa i nakon prve transakcije banka će Vam pokloniti 30 EUR
Revolut je digitalna banka iz Velike Britanije sa
evropskom bankarskom dozvolom. U ovoj banci na računu možete imati sredstva u
čak 32 valute (srpski dinar i bosanka KM nisu medju ovim valutama). Ono što
možda i najbolje kod ove banke je da nema provizija kada šaljete novac
medjunarodnim bankarskim transferom na račune u Srbiji i Bosni ukoliko su
računi primaova devizni računi u EUR, koji se vode kod srpske ili bosanke
banke. Proviziju plaća samo primalac i to u visini u kojoj je propisala domaća
banka (obično oko 0,5%). Time možete mnogo uštedeti u odnosu na Western union
ili slične kompanije za prenos sredstava.
Kao i N26, i revolut ima tri paketa: besplatan i
dva premijum paketa. U okviru besplatnog paketa nema naknada za održavanje
računa.
Usluge ove banke su dostupne u sledećim zemljama:
Austrija,
Belgija, Bugarska, Hrvatska, Republika Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska,
Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija,
Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska,
Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Velika Britanija,
Švajcarska i Australija.
Ukoliko koristite kod ispod, po otvaranju računa i banka će Vam besplatno dati VISA Electron platnu karticu.
Monese je online banka koja radi isključivo preko
aplikacije na mobilnom telefonu. Kompanija je nastala jos 2013. godine i
Velikoj Britaniji. Usluge bankarstva su počeli da pružaju 2015. godine.
Otvaranje računa je brzno i jednostavno i sve što Vam je potrebno su:
Pasoš
Mobilni
telefon sa brojem telefona u nekoj zemalja EU
Adresa
na koju će Vam biti poslata kartica u nekoj od zemalja EU.
Dakle nije Vam potrebna radna ili boravišna
dozvola kako biste otvorili račun.
Kako možete otvoriti račun u ovoj banci?
Otvorite
račun tako što ćete preuzeti aplikaciju
Izaberite
opciju da otvorite novi račun
Unesite
svoju e-mail adresu i broj telefona. Na taj broj biće Vam poslat kod kojim
potvrdjute da ste to zaista Vi
Izaberite
račun u Eurozoni ili u Velikoj Britaniji
Potom
treba da skenirate pasoš. Kada to učinite moraćete preko aplikacije da snimite
kratak selfie klip.
Potom
izaberite SIMPLE paket kako biste
besplatno koristili usluge ove banke.
Ukoliko koristite kod ispod, po orvaranju računa i nakon prve transakcije banka će Vam pokloniti 20 EUR
MastrCard ili Maestro potpuno
besplatno, uključujući poštarinu
VISA electron. Naplaćuje se poštarina, ali banka ponekad
organizuje akciju koja podrazumeva I besplatnu poštarinu
MastrCard potpuno
besplatno, uključujući poštarinu
Naknada za podizanje računa na bankomatu
Zavisi od države, 5 mesečnih podizanja besplatno ili neograničeno u okviru euro zone. Za transakcije u drugim valutama naknada je 1,7%
Do €200 mesečno je besplatno, preko toga 2% od vrednosti
trasakcije
Do €200 mesečno je besplatno, preko toga 2% od vrednosti
trasakcije
Naknada za plaćanje na POS terminalu
Bez naknade
Bez naknade
Bez naknade
Nakada
za elektronski transfer u zemlji I inostranstvu
€0 za transakcije u okviru
EU
€0 za transakcije u evrima
€0 za transakcije u evrima
Potrebno
za otvaranje računa* *
Broj telefona u nekoj od zemalja u kojima želite da otvorite račun, pasoš, dozvola boravka, smart mobilni telefon
Broj telefona u nekoj od zemalja u kojima želite da otvorite
račun, pasoš, dozvola boravka, smart mobilni telefon
Broj telefona u nekoj od zemalja u kojima želite da otvorite račun, pasoš, smart mobilni telefon.Nije Vam potrebna adresa u EU niti dozvola boravka, već samo adresa na koju će Vam biti poslata kartica.
*
Većina članica EU, mogući izuzeci, konsultovati sajt banke za podatke o
dostupnosti usluge u datoj zemlji Ukoliko ste u nekoj od sledećih zemalja,
možete otvoriti besplatan račun kod svih navedenih banaka: Nemačka, Austrija,
Italija, Francuska, Belgija, Grčka, Holandija, Španija I Portugal.
** Konsultovati sajt za tačne informacije, ovo je informacija od Novembra 2019, g.
Na temelju pravila EU-a novac na bankovnom računu (štednom i/ili tekućem) zaštićen je i ako banka propadne, i to u iznosu do 100 000 EUR. Taj najveći iznos se odnosi na jednu osobu i jednu banku. Više informacija o ovome možete videti na sajtu Evropske Komisije.
Posao u Austriji je našlo
mnogo naših sunarodnika. Ne zna se tačno koliko njih, ali je sasvim izvesno da
se još mnogo njih priprema za traženje posla u Austriji. Jer, ova zemlja ima
brojne prednosti zahvaljujući kojima pruža mogućnost nalaženja dobrih poslova i
uslova za kvalitetan život.
Tako su od značaja za naše radnike, kao i za one iz okruženja,
podaci o poslovima za kojima postoji posebna potražnja u Austriji. Za
objavljivanje podataka o deficitarnim zanimanjima i ove, kao i prethodnih
godina, postaralo se Udruženje gradjana Privileg, a u saradnji sa zvaničnim
institucijama u Austriji.
Koja su zanimanja
najtraženija?
Zanimljivo je da se na listi
deficitarnih zanimanja u Austriji u 2019.godini našlo čak 45 zanimanja. To je
za 20 zanimanja više u odnosu na listu deficitarnih zanimanja u prethodnoj
godini.
Na ovogodišnjoj listi se zapaža veliki broj deficitarnih zanimanja
za kvalifikovane radnike. Tako su vrlo traženi zavarivači, bravari, tesari,
izolateri, metaloglodači, limari, keramičari, tehničari za obradu drveta i
drugi.
Posla ima i za mašinske tehničare, elektrotehničare,
elektromehaničare, ekonomiste i zdravstvene radnike.
Koje uslove treba da
ispune radnici iz Srbije?
Za radnike iz zemalja koje nisu članice Evropske unije neophodno je
da obezbede crveno- belu-crvenu kartu, koja je zasnovana na sistemu bodovanja.
Da bi ovo učinili radnici iz Srbije neophodno je da ispunjavaju sledeće uslove:
Imaju stručno obrazovanje iz jednog od tih
deficitarnih zanimanja (mora se priložiti dokaz o stručnosti).
Imaju obavezujuću ponudu za posao u Austriji za
koji će dobiti barem minimalnu platu koja je propisana zakonom ili kolektivnim
ugovorom i eventualno uobičajeni dodatak koji isplaćuje dotično preduzece.
Imaju potreban minimalan broj bodova u sistemu
bodovanja za stručnjake u deficitarnim zanimanjima (55 od mogucih 90).
Evo I liste
deficitarnih zanimanja u Austriji za 2019.godinu
Savremeni svet svakodnevno doživrljava promene, ponajviše prouzrokovane tehničko tehnološkim razvojem. A ta činjenica zahteva od svih delova sistema uskladjivanje i traženje najboljih rešenja. Nova rešenja raspodele i korišćenja radnog vremena, takozvano fleksibilno radno vreme koristiće radnici u Austriji, prema najnovijim zakonskim rešenjima.
Austrija, posebno Beč, svakako su destinacije vrlo zanimljive za radnike iz Srbije koji traže posao u inostranstvu. To je sasvim razumljivo, jer osim prostorne blizine, istorijskih veza, velikog broja naših radnika koji već dugo tamo rade, Austrija ima moćne institucije koje kontinuirano prate i brinu o položaju radnika, uslovima rada, unapredjenju zdravstvene i socijalne zaštite.
Globalizam, nova, velika svetska tržišta, konkurentnost, uz tehničko tehnološke inovacije, traže prilagodjavanja i nalaženje novih mogućnosti.
Fleksibilno radno vreme kao novi model
Ovih dana austrijska vlada dogovorila je uvodjenje fleksibilnog radnog vremena. Najkraće rečeno, radni dan radnika moći će da traje do 12 sati, a time i radna nedelja može trajati 4 radna dana.
Vlada Austrije naglašava da i dalje, prema važećim propisima radni dan radnika uobičajeno traje 8 sati, dok radna nedelja traje 40 sati. Dogovoreno fleksibilno radno vreme utvrdjuje da prosečno nedeljno radno vreme, kao i do sada, traje 48 sati, dok se gornja granica trajanja radne nedelje utvrdjuje na nivou od 60 sati. Istovremeno, omogućava se radni dan od 12 sati, odnosno radna nedelja od 4 dana.
Vlada štiti prava radnika, pa tako utvrdjuje mogućnost da zahtev poslodavca za povećanim brojem radnih sati radnik može odbiti, ukoliko ima druge obaveze, recimo brigu o deci.
Ranije utvrdjeni dodaci i naknade za prekovremeni rad i dalje će se primenjivati.
Zanimljivo rešenje u okviru novog modela fleksibilnog radnog vremena utvrdjeno je i kada su u pitanju radni vikendi. Prema izmenama zakona, maksimalno četiri puta u godini, pri tom ne u četiri uzastopna vikenda, moguće je narediti radniku rad u dane vikenda i praznika.
Zaposlenim radnicima i dalje ostaje pravo da odaberu način naknadjivanja produženog rada – korišćenjem slobodnih dana ili isplatom odgovarajuće novčane naknade.
Obrazlažući donete izmene propisa, Vlada ističe da su proistekle kao posledica prilagodjavanja novim, modernim uslovima života i rada. Preduzetnicima bi trebalo da obezbede potrebnu efikasnost, skrate rokove, a time pruže komparativnu prednost na sve zahtevnijem tržištu.
Sa druge strane, ovakvim preraspodelama radnog vremena radnici imaju mogućnost korišćenja produženih vikenda, odnosno bolju organizaciju ličnog i porodičnog života.
Ovo, sigurno, nije vest koja će obradovati strane radnike koji rade u Austriji, kao ni one koji nameravaju da žive i potraže posao u Austriji. Austrijska vlada je odlučila da promeni svoju socijalnu politiku, tako što se smanjuju socijalna davanja mnogočlanim porodicama i stranim radnicima u Austriji.
Brojni su razlozi zbog kojih strani radnici, posebno oni iz zemalja bivše SFR Jugoslavije, traže posao u Austriji. Visoko razvijena zemlja, sigurno i prijatno okruženje, pristojne zarade, Beč koji je već godinama lider na listi najjpoželjnijih gradova za život na svetu, blizina, istorijske veze i tradicija… Možda, ponajviše, strance je privlačio izuzetno dobro uredjen sistem socijalne i zdravstvene zaštite, obezbedujući zaštitu prava stranih radnika i članova njihovih porodica.
Šta se to menja u Austriji?
U ponedeljak, 28.maja, 2018.godine, na zatvorenoj sednici Vlada Austrije je donela odluku o reformi sistema socijalne zaštite. Suštinu reformi definisao je kancelar Austrije Sebastian Kurc:
„Mi moramo hitno doneti mere koje bi naš socijalni sistem učinile pravednijim i to tako da se ponovo više isplati raditi nego primati pomoć a pre svega moramo zaustaviti useljavanje u naš socijalni sistem“, rekao je na konferenciji za štampu nakon sastanka desno-konzervativnog kabineta austrijski kancelar Sabastian Kurz (Narodna stranka Austrije ÖVP).
Odlukom Vlade Austrije utvrdjeno je da će ubuduće gradjani Evropske unije tek nakon pet godina boravka u Austriji steći pravo na socijalnu pomoć. Do sada su pravo na socijanu pomoć imali svi čija su primanja niža od 863 evra. Odluku kancelar Sebastian Kurc obrazlaže podacima:
„Od 2012. broj primatelja socijalne pomoći se povećao za 60 posto. Posebno je zastrašujuće ako analiziramo kako su po Austriji raspoređeni primatelji pomoći: njih preko 50 posto živi u Beču. A od toga su preko 50 posto strani državljani“, rekao je Kurz.
Prema ovoj odluci, za primanje socijalne pomoći koja sadrži i subvenciju stanarine, treba ispuniti i odredjene uslove. Za primanje dela pomoći od 300 evra potrebno je da primalac ima završenu austrijsku osnovnu školu ili znanje nemačkog jezika, nivoa B1 ili engleskog jezika C1 nivoa. Uslov važi i za one koji već primaju socijalnu pomoć.
Kakve su promene za porodice sa decom?
Kada je u pitanju pomoć koju višečlane porodice dobijaju za decu, njen nivo ostaje isti za prvo dete, ali se znatno smanjuje za kasnije rodjenu decu.
Odluka Vlade Austrije naišla je na oštre kritike nekih medija koji ukazuju da se ovom odlukom krše neki temeljni zakoni Evropske unije, kao što je diskriminacija tražilaca azila. Odgovor na ovo dao je austrijski vicekancelar navodeći da su eksplodirajući troškovi socijalnog sistema zahtevali temeljnu reformu.
Podsećamo da je ova Vlada, kada je prošle godine stupila na vlast, najavila ograničenja pri useljavanju, kao i mere koje bi Austriju učinile manje atraktivnom za strance.
Pored Nemačke, za gradjane Srbije je dugo vremena posao u Austriji predmet ozbiljnog interesovanja. Kako do posla u Austriji i koji su to deficitarna zanimanja u Austriji za ovu godinu. koja Vam garantuju zaposlenje u ovoj zemlji?
Za sagledavanje mogućnosti i šansi dobro je znati koja su deficitarna zanimanja u Austriji. Upravo zato svake godine se, prema utvrdjenoj metodologiji, sastavlja lista deficitarnih zanimanja u Austriji. Taj zadatak se poverava saveznom ministru rada i saveznom ministru ekonomije, pa su tako oni sačinili listu poslova koji će biti najtraženiji na austrijskom tržištu rada u 2018.godini.
Kolike su plate za deficitarna zanimanja u Austriji?
U sledećoj tabeli su prikazana deficitarna zanimanja, a prati ih podatak koji se odnosi na plate u Austriji koje se mogu očekivati na tim poslovima:
DEFICITARNA ZANIMANJA
OČEKIVANA PLATA – mesečno
1. Gradjevinski radnik
3.000 evra
2. Mašinski radnik
3.000 evra
3. Tehničar za mašinstvo sa višom školom
3.000 evra
4. Tehničar za tehnologiju i energetiku-viša škola
4.400 evra
5. Metalostrugar, tehničar za obradu metala
3.000 evra
6. Specijalistički inženjer elektrotehnike
3.000 evra
7. Programeri, tehničari mreže, tehnička podrška
3.000 evra
8. Inženjer poljoprivrede, gradjevinskih mašina
2.500-2.800 evra
9. Diplomirani inženjer mašinstva
2.800 evra
10. Diplomirani inženjer elektrotehnike
3.000 evra
11. Tehničar za precizno brušenje
2.000 evra
12. Diplomirani IT inženjer
3.000 evra
13. Šef gradilišta
2.700 evra
14. Diplomirani gradjevinski inženjer
3.500 evra
15. Zavarivač
1.500 evra
16. Inženjer instalacija
3.500 evra
17. Električar, elektroinstalater
2.500 evra
18. Radnik na konstrukciji
2.700 evra
19. Diplomirani inženjer elektronike
3.500 evra
20. Monteri i serviseri
2.500 evra
21. Konstruktori betona, radnici na popravci
1.500-1.800 evra
22. Stolari, montažni gradjevinski radnici
1.600 evra
23. Limari
1.800 evra
24. Radnici za podne i zidne obloge
2.700 evra
25. Automehaničar
2.000-2.500 evra
26. Tehničar za instalacije, montažu, usluge
2.500 evra
27. Diplomirane medicinske sestre
1.600 evra
Sve one koji za sebe i zanimanje kojim se bave vide šansu i nameravaju da potraže posao u Austriji, treba podsetiti na neophodnu proveru da li je za posao kojim žele da se bave obavezno uraditi nostrifikaciju diplome u Austriji. Tu proveru moguće je izvršiti na sajtu Berufsanerkennung.
Zahtev za nostrifikaciju univerzitetske diplome podnosi se na odgovarajućem austrijskom univerzitetu, odnosno visokoj stručnoj školi ili u centralnoj službi za informisanje Ministarstva nauke.
Iako je već dva meseca u primeni, Zakon o integraciji i Zakon o radu stranih državljana u Austriji izaziva brojne nejasnoće, različita tumačenja i nedoumice.
Ako se ima u vidu da posao u Austriji ima preko pola miliona radnika iz bivših republika SFR Jugoslavije – Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije – onda su izmene ovih zakonskih propisa od velikog značaja za njihov status.
Usvojene izmene propisa proistekle su iz namere zakonodavca da se boravak i rad radnika sa ovih prostora u što većem broju uvede u legalne tokove, a prevare svedu na minimum. To je, praktično, značilo nove procedure, strožije kontrole i veće kazne, sa jedne strane, ali i beneficije i pogodnosti, sa druge strane.
„Na adresu udruženja najveći broj zahteva stigao je usled nerazumevanja novina iz oblasti spajanja porodica, sticanja trajnog boravka i državljanstva, radne dozvole, polaganja kurseva nemačkog jezika i poznavanja osnovnih društvenih vrednosti i pravno-društvenog poretka Austrije“, navodi predsednik Udruženja gradjana Privileg u Beču Zoran Kalabić.
REKLAMA
Tako se potvrdilo da neznanje ili nedovoljno poznavanje nemačkog jezika, kao i specifičnosti društveno pravnog sistema Austrije, otežavaju i usporavaju integraciju naših radnika, a pogoduju prevarantima.
U tom smislu Udruženje Privileg angažovalo je ugledne profesore, bankare, poreske savetnike, advokatske kancelarije i kompanije za finansitranje sudskih procesa da u okviru seminara besplatno, na maternjem jeziku pojasne i približe pravni sistem i zakone Austrije našim radnicima i studentima.
„Promene u postojećem Zakonu o strancima uglavnom su napravljene da bi se sankcionisali oni koji ilegalno borave u našoj državi ili nemaju neophodne vize ili su prekoračili dozvoljeno vreme boravka u Austriji. Tako onima koji dolaze iz država koje nisu članice EU, zakon propisuje da na teritoriji Republike Austrije imaju pravo zadržavanja do 90 dana godišnje. U slučaju prekoračenja tog uslova, mogu da očekuju ozbiljne konsekvence poput deportacije i zabrane ulaska u zemlju“, objašnjava dr König, bečki advokat, jedan od predavača.
Članstvo u Udruženju gradjana Privileg je besplatno, kao što je besplatna i pravna, finansijska i savetodavna pomoć na maternjem jeziku za radnike sa prostora bivše Jugoslavije. Pomoć obuhvata domen bankarstva, advokature, osiguranja, regulaciju viza i povraćaj izgubljenog novca i stanovanja. Ističu i čest problem preplate stanarina u starogradnji, pa u tom smislu proveravaju ugovore, preporučuju advokatski tim i firme koje finansiraju sudski proces u kojem će se obeštetiti obespravljeni radnik.
Povezanost Austrije sa zemljama bivše Jugoslavije postoji dugo vremena, a zasniva se na istorijskim, socio-ekonomskim, privrednim, kulturnim i drugim vezama. Ekonomske migracije obeležavaju ovu deceniju, a posao u Austriji je jedan od najpoželjnijih. Austrijski privredni centri, posebno Beč znače sigurnost, kvalitet života, materijalno blagostanje.
Privreda Austrije, tradicionalno, neguje odredjene privredne grane koje ovoj zemlji donose veliki bruto prihod. Turizam i ugostiteljstvo obezbedjuje ovoj lepoj i uredjenoj zemlji izuzetno velike prihode, i to, kako poslednji pokazatelji govore, podjednako u letnjoj, kao i u zimskoj sezoni.
Pred početak zimske sezone Austrijanci procenjuju da gotovo 30.000 radnika može naći posao u Austriji, sezonski ili stalni! Naravno, ovde svoju šansu mogu naći radnici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske.
Na skijalištima i u zimskim, turističkim centrima traže profesionalce, kao što su kuvari, maseri, fizioterapeuti, kozmetičari. Za poslove konobara i održavanja higijene i nema posebnih zahteva kada je u pitanju stručna sprema. Jedini je uslov znanje nemačkog jezika.
Kada su u pitanju regioni sa najvećom tražnjom radnika, onda je to Salczburg, Tirol i Vorarlberg. U Štajerskoj i Koruškoj potražnja za radnicima je sada manja, jer oblasti jezera predstavljaju centre letnjeg turizma.
Šta zainteresovani radnici mogu očekivati od ovakvih poslova?
Za rad u šestodnevnoj radnoj nedelji, sa 54 radna časa, na ovim poslovima se može zaraditi od 1.600 do 2.000 evra mesečno. Tu treba dodati i obezbedjen smeštaj i ishranu.
Visina zarade zavisna je od mnogih faktora. Turističko ugostiteljski objekti više kategorisani obezbedjuju više zarade. Naravno, radnici sa većim profesionalnim iskustvom mogu biti bolje plaćeni, kao i oni na boljim pozicijama, koji rade odgovornije i samostalnije poslove. Angažman sezonskih radnika treba da počne početkom novembra i traje do kraja aprila, naredne godine.
Zahtevani nivo znanja nemačkog jezika zavisi od vrste posla. Za poslove konobara treba posedovati znanje nemačkog jezika, nivoa B1, a za ostale poslove dovoljno je imati sposobnost neophodne komunikacije.
S obzirom da je reč o deficitarnoj radnoj snazi u Austriji, to znatno olakšava proceduru obezbedjenja radne dozvole. Praktično, čim poslodavac pokaže interes za radnika iz inostranstva, do potrebnih dokumenata se može brzo doći.
Iako to, verovatno, nije neophodno, navešćemo samo neke činjenice zbog kojih je posao u Austriji i život u toj lepoj zemlji izuzetno zanimljiv za nezaposlene u Srbiji.
Tradicionalne istorijske i socio-ekonomske veze postoje vekovima izmedju Austrije i Srbije, uz prostornu blizinu. U Beču i drugim velikim austriskim gradovima srpska emigracija zastupljena je u velikom broju. A Beč i Austrija već godinama zauzimaju čelnu poziciju na listi najpoželjnijih gradova, odnosno država za život.
Naravno, visok kvalitet života temelji se na ekonomskim pretpostavkama, koje se obezbedjuju dobrim poslovnim prilikama i privlačnim zaradama. Austrija već duže vremena ima velike potrebe za radnicima, posebno u odredjenim privrednim oblastima.
Austrijski Servis za zapošljavanje (AMS) saopštio je da trenutno Austriji nedostaje 29.000 radnika u oblasti ugostiteljstva i turizma. Posebno deficitarnim zanimanjima smatraju se poslovi konobara, barmena, kuvara, pomoćnih radnika u ugostiteljstvu Takodje se ističe da su deficitarni i radnici koji rade na manipulaciji robom poslove kao što je pakovanje, slanje, utovar i slični.
Zašto tražnja za radnicima ovih profila koju je Austrija uputila ima u Srbiji posebno snažan odjek? Razumljivo, uz dobre uslove rada, posebno privlačna za naše radnike je zarada koja se može ostvariti. Naime, minimalna zarada za ove poslove je nešto veća od 1500 evra, u bruto iznosu!
I kako god ovakvi poslovi i dobra zarada bili privlačni, ne treba zaboraviti da se u postupku nalaženja ovih poslova treba kloniti sumnjivih posrednika. U ambasadi Austrije u Beogradu, poverenica za integraciju Srba u austrijsko društvo Belma Cokić ističe da se do ovakvih poslova dolazi u nekoliko koraka.
Tako poverenica ističe kao neophodno pronaći u Austriji poslodavca koji je spreman da vas zaposli. Brojne su mogućnosti, ali se čini najjednostavnije to učiniti putem aktivnih internet portala, koji nude ažurne liste slobodnih radnih mesta i poslodavaca. Ne treba zanemariti ni lične kontakte, jer i oni mogu pružiti potrebno usmerenje.
Svakako, najlakši put sa velikom verovatnoćom da se posao dobije imaju oni koji se fokusiraju na deficitarne poslove, koje smo napred naveli. Za te poslove najlakše je dobiti radnu dozvolu.
