Za radnike u Srbiji dodatni poslovi su izuzetno traženi i značajni. Neko će reći i izuzetna privilegija, jer je i redovni posao teško naći. Ali, činjenica da milioni Nemaca, umesto izleta, šetnje i odmora, vikende provode radeći dodatne poslove, svaako, nije baš očekivana.Objavljeni podaci o visini prosečne zarade u Nemačkoj, naknadama, uslovima života i rada, nama zvuče kao obećanje lagodnog života.
Koliko Nemaca obavlja, pored redovnog, i dodatne poslove?
Stranka levice se u nemačkom parlamentu obratila Vladi Nemačke sa upitom koliko gradjana Nemačke, pored redovnog, obavlja i dodatne poslove. Vlada je objavila poslednje podatke kojima raspolaže i obelodanila da preko 3,4 miliona Nemaca obavlja dodatne poslove. Poredjenja radi, treba reći da je to daleko više nego ranije, jer je 2003.godine svega 1,4 miliona Nemaca radilo i neke dodatne poslove.
Taj dodatni posao, takozvani „minidžob“ omogućava Nemcima koji rade na ovakvim poslovima dodatnu prosečnu zaradu od oko 450 evra.
Zašto Nemci rade dodatne poslove?
Analizom ovih podataka pozabavio se i Institut za istraživanje tržišta rada IAB. Tom prilikom došlo se do zanimljivih rezultata, koji pokazuju da su motivi zbog kojih Nemci prihvataju da deo slobodnog vremena, po završetku redovnog rada, provedu radeći dodatne poslove, veoma različiti.
Istraživači instituta ističu kao najznačajniji razlog činjenicu da u Nemačkoj dodatni rad nije oporezovan, pa je to, kako kažu„tako jaka subvencija da mnogi žele da je iskoriste.“
Objašnjavajući motiv poboljšanja finansijskog položaja, kao jedan od značajnih, oni kažu:
„Ali, u prosjeku vidimo da oni koji rade dva posla u svom glavnom poslu zarađuju mnogo manje od ljudi koji rade samo taj jedan posao; to je prema našoj računici razlika od oko 570 eura mjesečno, i znači da je relativno mnogo ljudi upućeno na taj dodatni novac“. U Njemačkoj više od četiri miliona ljudi radi za manje od 2.200 eura bruto u mesecu“.
Čime je još motivisan dodatni rad u Nemačkoj?
Medju onima koji, pored redovnog posla, rade još neki dodatni posao su oni Nemci koji tako obezbedjuju sredstva za neke posebne potrebe: kvalitetniji godišnji odmor, posete restoranima, bavljenje raznim hobijima I slično. Tako, kako kažu, mogu opuštenije I lakše raspolagati novcem I ostvariti finansijsku stabilnost.
Vrlo su zanimljivi motivi poput onih da se radnik, obavljajući jedan posao u dužem periodu, brže premara I ima osećaj zasićenosti. Tako se neki od njih odlučuju da odredjene teže poslove rade sa polovinom radnog vremena, a ostatak provedu na lakšem, zanimljivijem ili potpuno različitom poslu od prvog. To je njihov beg od jednoličnosti.
Naravno, sve ovo govori u prilog tome da je zarada osnovni motiv bavljenja odredjenim poslom, ali ga I niz drugih faktora bitno odredjuje.
( izvor: Dojče vele )
