Presuda Saveznog suda za radne sporove u Nemačkoj kojom i sati dok su na raspolaganju, odnosno na dežurstvu negovateljima treba da budu plaćeni minimalnom satninom, obezbedili bi znatno povoljniji status ovih radnika. No, praktična primena ove odluke otvara i niz novih nedoumica, pa se obostrano prihvatljiva i primenjiva rešenja i dalje traže.
Već dugo vremena Nemačka, uz veliku tražnju za industrijskim radnicima iskazuje i rastuću tražnju za negovateljima. Poslednje procene kažu da preko 3,3 miliona starih i bolesnih Nemaca živi kod svojih kuća i ima potrebu za stalnom tudjom negom i pomoći.
Nemački sindikati procenjuju da posredstvom agencija u Nemačkoj radi preko sto hiljada negovatelja iz drugih zemalja članica Evropske unije. Tu je bar još dve stotine hiljada negovatelja koji rade bez ikakvog ugovora. Ovakav model dovodjenja negovatelja koji se staraju i pomažu nemačkim gradjanima kojima je pomoć potrebna i žive u njihovim kućama, bio je privlačan za mnoge nezaposlene iz zemalja Istočne Evrope, pa i iz Srbije.
Kako odluka suda menja položaj negovatelja?
U odluci Saveznog suda za radne sporove u Nemačkoj stoji da se i za dežurstva plaća puna minimalna satnina negovateljima. Sud je time udovoljio žalbi negovateljice iz Bugarske, koja je, preko bugarske agencije za zapošljavanje, negovala 96-godišnju pacijentkinju u njenom stanu u Berlinu, gde je i živela.
Iako je u stanu boravila 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, uvek spremna na pomoć klijentkinji, u ugovoru je navedeno samo 30 plaćenih radnih sati nedeljno.
Prema navodima negovateljice, ona je primala mesečnu platu od 950 evra neto. Na ime odštete potražuje 43.000 evra bruto. I upravo to utvrfjivanje konačne odštete otvorilo je niz novih nedoumica.
Obračun radnog vremena negovatelja
Berlinske sudije su odlučile da bugarskoj negovateljici bude plaćen 21 sat dnevno njenog rada. Sudije u Erfurtu sada traže da se ta odluka preispita, jer nije utemeljena na potpunom obrazloženju.
Za sada, kao da obe strane imaju razloga za zadovoljstvo. „To je upravo ono što smo hteli da postignemo“, kaže Mihael Vendler, advokat tužene bugarske agencije.
“Preispitivanje odluke je neophodno. Mora biti uzeto u obzir da je negovateljica prihvatila ugovor o radu 30 sati nedeljno”. Posrednička agencija iz Bugarske ne želi ni da čuje za prekovremene sate.
Sindikati pozdravljaju presudu
Nemački Savez sindikata ocenjuje presudu kao dobar putokaz, smer koji treba slediti ubuduće.
„Ako polazimo od toga da te žene rade do 24 sata na dan, onda to znači da 24 sata na dan moraju da budu i plaćene“, kažu oni. „Nije sve u onom što stoji u ugovoru. Presudno je koliko osoba stvarno radi. Kao i činjenica da su članovi porodice ove starice u popunjenom upitniku naveli da je očekivani angažman – nega 24 sata na dan“.
I dok posredničke agencije ne veruju da je klasično zaposlenje sa plaćanjem doprinosa kod negovatelja moguće, odluka suda nedvosmisleno je potvrdila da kompleksnost položaja negovatelja zahteva angažovanje svih činilaca, pa i nemačke vlade. Samo tako moguće je adekvatno vrednovanje rada negovatelja.
( izvor: Dojče vele )
