Teško poverovati, ali je baš tako!
Do nedavno se pisalo i govorilo o problemima armije nezaposlenih radnika u Srbiji i pokušajima da negde pronadju posao. A onda se velikom odlivu radne snage priključila pandemija i doprinela nezamislivoj promeni na tržištu radne snage u Srbiji.
Nedostaju ugostiteljski radnici, zanatlije, IT stručnjaci…
Sa tržišta rada kažu da je najveća tražnja za ugostiteljskim radnicima, kuvarima i konobarima, posebno tokom letnje sezone. Razlog leži u odlasku mnogih ugostitelja u primorska letovališta na Jadranu i na kruzere, gde je mogućnost da se zaradi znatno veća.
Gradjevinske firme i drugi poslodavci teško nalaze rešenje za nedostatak zanatskih radnika, električara, stolara, bravara, tesara. A nema ni automehaničara i vozača C, E i D kategorije.
Kada su u pitanju visokoobrazovani kadrovi, privredi u Srbiji nedostaje preko 15.000 IT stručnjaka, posebno senior i medior programera.
Razlozi nedostatka radnika mnogobrojni
Odlazak velikog broja radnika, posebno stručnih u razvijene zemlje Evrope, a i dalje, bio je motivisan boljom zaradom. Sada deficitarni vozači zaradjuju u inostranstvu pet puta više nego u Srbiji.
Neprilagodjen obrazovni sisitem već godinama ni izbliza ne obezbedjuje dovoljan broj svršenih učenika, spremnih da rade na vrlo traženim pozicijama. Raspoloživi kadrovi na tržištu rada, uglavnom, žele da rade samostalno i rade za sebe, a ne za poslodavca, dok su drugi spremni da promene posao, ukoliko im se ponude bolji uslovi rada.
Ugostitelji uvoze radnu snagu
Nedostatak ugostiteljskih radnika procenjuje se na preko 15.000 radnika. Tu su konobari, kuvari, sobarice i drugi. U Udruženju hotelijera kažu da je uvoz radnika jedino rešenje. Tako se u našim ugostiteljskim objektima našli radnici iz Bangladeša.
A već poremećenom tržitu rada u Srbiji pandemija je pridodala nove probleme. Značajan broj radnika u ugostiteljstvu je tokom korone ostao bez posla.
„Ti ljudi su morali da se snađu, zatvaranje je trajalo i većina ih je uhlebljenje našla u kurirskim službama gde ima posla i može odlično da se zaradi i teško da će se vraćati na konobarski posao“, kažu u jednoj omladinskoj zadruzi za BIZLife portal.
Tako je tržište dostave doživelo snažnu ekspanziju i stvorilo mogućnost da radnici tu angažovani zarade od 150.000 do 200.000 dinara mesečno. Uopšte, deficitarni radnici dobili su mogućnost da značajno povećaju svoje zarade.
Deficit radnika muči i druge
U boljoj situaciji nisu ni naši susedi. Tako se u Hrvatsku vratilo iz inostranstva početkom pandemije dosta radnika, ali ugostiteljstvo, gradjevinarstvo i još neke delatnosti suočene su sa nedostatkom radnika.
“Dajem hiljadu kuna onome ko mi pronađe konobara!” – vapaj je to jednog očajnog pulskog ugostitelja koji, letos još na početku sezone i kada je u gradu bilo sve više turista, tražio školovane konobare koji će odraditi sezonu.
Neuskladjenost ponude i tražnje na tržištu rada je kompleksna pojava i nastaje, očigledno, delovanjem različitih faktora. I rešenja treba da budu takva.
( izvor: BizLife portal )
