SOCIJALNA POMOĆ ZA NEZAPOSLENE U NEMAČKOJ

Značajni nemački političari ispred uticajnih partija kojima pripadaju razmatraju status socijalne pomoći za nezaposlene u Nemačkoj. Da li će socijalna pomoć biti ukinuta? Da li je nemačka vlada spremna za uvodjenje novog davanja nezaposlenima, u kojem obliku, pod kojim uslovima?

Nemački ministar rada Hubertus Hajl govori o spremnosti za uvodjenje takozvanog solidarnog mesečnog prihoda. O čemu je, zapravo, reč?

“Solidarni mesečni prihod” zamišljen je kao naknada za osobe koje se bave slobodnim društveno korisnim radom. On treba da doprinese koheziji društva, odnosno učešću svakog člana i njegovoj kontribuciji. Za razliku od bezuslovnog mesečnog prihoda, solidarni mesečni prihod nezaposleni bi dobijali, ali i imali obavezu da rade za državu.

 

Koji su poslovi u pitanju?

Ove poslove bi obezbedjivale opštine i oni ne bi bili konkurencija poslovima na redovnom tržištu rada. Pripadaju delatnostima kao što je staranje o deci u privatnim stanovima, kućama, staranje o starim  i nemoćnim licima, pomoć izbeglicama, savetovanje o ishrani, organizacija manifestacija i slično.

Ovakav koncept medju poslodavcima nije naišao na posebno razumevanje, već izaziva bojazan da će se mnogostruko povećati broj veštački stvorenih poslova. Ingo Kramer, predsednik Nemačkog udruženja poslodavaca kaže da je to „pogrešan put u vremenu rekordne zaposlenosti i privrednog rasta“. Dodaje da kompanije trenutno grozničavo traže radnike, pa je ovo dobra prilika da se osobe koje su dugo bile bez zaposlenja osposobe za tržište rada.

Na sasvim drugačiji prijem ovaj koncept je naišao kod nemačkih sindikata. Oni sa mnogo simpatija gledaju na uvodjenje solidarnog mesečnog prihoda. Savez nemačkih sindikata uzima u obzir sva obeležja aktuelnog privrednog trenutka u Nemačkoj, snažnu ekspanziju nemačke privrede,digitalizaciju i sve ono što stvara stabilnu osnovu daljeg razvoja. U skladu sa takvim stremljenjima predsednik Saveza nemačkih sindikata Rajner Hofman ovaj koncept vidi kao kretanje u pravom smeru.

Sindikati  smatraju da bi se primenom ovog koncepta ostvario krupan korak ka formiranju takozvanog socijalnog tržišta rada. Procenjuje se da bi oko 150.000 dugoročno nezaposlenih u Nemačkoj našlo takozvano socijalno tržište rada.

Rajner Hofman je iskoristio ovu raspravu da ukaže na čestu pojavu da se nedopustivo niske naknade isplaćuju onima koji su dugo bili nezaposleni, pa predlaže njihovo uskladjivanje sa najnižim zaradama u javnom sektoru.

Visina postojeće socijalne pomoći iznosi u osnovi 416 evra za odraslu osobu koja živi sama. Za utvrdjivanje svakog pojedinačnog iznosa socijalne pomoći uzimaju se u obzir i drugi kriterijumi, kao što su bračno i imovinsko stanje, broj dece, kao i drugi faktori.

Kada je u pitanju “solidarni mesečni prihod”, još uvek se ne iznose podaci o tome kolika bi bila visina ovih prihoda.

 

( izvor: Dojče vele )

Dodaj komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.