Danska je jedno od omiljenih odredista za imigrante sa nasih prostora, imajući u vidu jako nisku stopu nezaposlenosti i odličnu zaradu. Npr. U 2012. godini stopa neyaposlenosti je bila svega 6%, dok u aprilu godine je porasla svega za 0,3%, na 6,3%. Dansko tržište je veoma otvoreno za strance pa se dešava da u toku godine posao tamo nadje čak oko 10.000 radnika iz siromašnijih delova Evropske Unije.
Upravo to je bio povod da nacionalno Ministarstvo za zapošljavanje angažuje Centar za sociologiju Univerziteta Kopenhagen da sprovede istraživanje na temu zašto danske kompanije zapošljavaju strance kad je je po njihovim standardima relativno veliki broj Danaca bez posla.
Ono što je najzanimljivije, je da je kao rezultat istraživanja utvrđeno da skoro 900 danskih kompanija radije zapošljava strane nego domaće radnike. Ćak osam od deset preduzeća je reklo da je zapošljavanje stranaca postala redovna praksa, s tim što sada radnici iz Istočne Evrope dobijaju stalni posao a ne kao nekad privremeni, samo da bi se premostio jaz u manjku sezonske radne snage. Iz Centra za sociologiju misle da je to posledica posvećenosti stranih radnika, koji su spremni da rade prekovremeno, a malo odsustvuju sa radnog mesta. Ovo odgovara poslodavcima jer doprinosi stabilnosti poslu. Drugi razlog je ušteda na troškovima radne snage, budući da su stranci spremni da rade za manje plate od Danaca.
Ipak nisu svi strani radnici jednako plaćeni.. Tako na primer Ukrajicni rade za platu od 1.900 EUR, Rumuni za 1.800 EUR, a Bugari za nešto manje od 1.300 EUR. Istovremeno Danci zaradjuju u proseku čak 4.000 EUR.
Na danskom tržištu radne snage trenutno najviše nedostaju zanatlije i nekvalifikovana radna snaga. Budući da su socijalna davanja za nezaposlena lica relativno visoka, Danci koji nemaju posao jednostavno ne pristaju da rade slabo plaćene poslove. Tako nije retko da se desi na se na poslove u ugostiteljstvu ne prijavi ni jedan Danac, pošto su plate na ovim poslovima relativno male. Slično je i u drugim uslužnim delatnostima, poljoprivredi, gradjevinarstvu. U komunalnim preduzećima čak trećinu zaposlenih čine stranci.
Оставите одговор