One koji čvrsto odluče da dovoljno zarade i život usmere putem želja i snova, granice i daljine sigurno ne brinu mnogo. Pa, ako treba na kraj sveta, i tamo će krenuti!
Kada je izbor posao u Rusiji, pravu veličinu izazova spoznaćeš tek kada se uputiš beskrajnim prostranstvima te čudesne zemlje. A dotle, iskustvo našeg sunarodnika biće zaista dragoceno.
Ovaj rodjeni Užičanin obezbedjivao je svoju egzistenciju višegodišnjim radom u ugostiteljstvu i uslugama taksi vožnje. U potrazi za većom zaradom otisnuo se ruskim prostranstvima, predelima za koje znamo samo da su izuzetno hladni i daleki.
Prvi posao u surovom Sibiru
Na jednom velikom gradilištu u Sibiru naš sunarodnik je započeo svoju rusku avanturu. Ovako ju je opisao:
– Radio sam u Bratsku, za ruske prilike relativno blizu Irkutska. Na jednom gradilištu bio sam zaposlen kao točilac goriva. Osetio sam ćudljive sibirske tajge i na minus 50, mrznuo se na neopisivoj hladnoći, i na plus 40, kuvao se u saharskim vrućinama. Hodao sam po zaleđenoj reci Leni, gledao kako preko nje prelaze automobili, prvi put probao usoljenu, živu ribu. Pitao se kako ljudi ovde uopšte žive u ovoj divljini. Nije dugo prošlo, shvatio sam – priča on.
Uveren da ne postoje suroviji uslovi života i rada od ovih u Sibiru, zatvaranje ovog gradilišta i upućivanje na novo radno mesto budilo je nove nade. No, prava iskušenja su tek stizala.
Sahalin – kako tamo stići?
Koliko ovo pitanje ima smisla, naš zemljak potvrdjuje opisom maršute, potrebnim vremenom i saobraćajnim sredstvima pomoću kojih je stigao na novo radno mesto.
Udaljeno preko 11.100 km i devet vremenskih zona od naše zemlje, ostrvo Sahalin je na Dalekom istoku, oivičeno Ohotskim i Japanskim morem.
Maršuta kojom se od Moskve stiže do Sahalina izgleda ovako:
- Osam ipo sati leta avionom do Južnosahalinska, najvećeg grada ostrva;
- Četrnaest sati vožnje vozom do grada Nogliki;
- Tri sata vožnje autobusom do gradilišta.
Uslovi života na Sahalinu
Da i od Sibira postoji surovije, naš sunarodnik se uverio ubrzo po dolasku na Sahalin. O tome priča:
-Temperature se spuštaju i do minus 40, a zbog jakih vetrova koji duvaju i preko 30 metara u sekundi stvara se subjektivan osećaj da je 60 ispod nule. Vlažnost vazduha je ogromna zbog blizine Pacifika na koji se iz Sahalina izlazi između Kurilskih ostrva. Ostrvo liči na nepreglednu pustoš, donekle podseća na Pešter, s tim što je brdovitije i ima dosta četinara.
Inače, na ostrvu postoji dobra saobraćajna povezanost mesta, ali kraj puteva nema ljudi. Veća verovatnoća je sresti divlje zveri.
O poslu na Sahalinu
Na gradilištu na kojem sada radi naš sunarodnik ima oko 2.000 radnika, medju kojima i oko 200 radnika iz Srbije. Pord njih, tu su i Rusi, Hrvati, Belorusi, Kirgizi, Uzbeci, Indijci, Pakistanci.
Disciplinu poredi sa onom u vojsci. Svoj radni dan ovako opisuje:
-Spavamo u krugu gradilišta. Moj dnevni raspored je ovakav: ustajanje u šest, doručak, na poslu sam u sedam. Pauza za ručak i odmor je od 12 do 14 sati. Onda nastavljam s radom do 19. Kad kroz kosti prosviraju snažni vetrovi, i kad se temperatura spusti daleko ispod nule, u glavi mi je samo jedna pomisao – da se smena što pre završi i da uđem u toplo. Izlazak van gradilišta nije zabranjen, ali nije ni preporučljiv, jer lako možeš da zalutaš i da te pojedu životinje.
Slobodno vreme i društveni život svode se na internet i prostoriju u kojoj je dozvoljeno pušenje. Inače, alcohol je strogo zabranjen. Neophodnu kupovinu moguće je obaviti u prodavnici u okviru gradilišta.
Sasvim je izvesno da samo poneki mogu da izdrže i izbore se sa surovošću gotovo neljudskih uslova života i rada na ruskom Dalekom istoku. Naš sunarodnik svoj recept ovako izražava:
-Što pre utuviš da si tu gde jesi, da bolje plaćen posao od ovoga ne možeš da nađeš, i prestaneš da razmišljaš koliko si daleko od kuće, toliko pre se i navikneš na ovaj bestrag.
( izvor: Blic )
