Ekonomski položaj radno sposobnog stanovništva Srbije u dužem vremenskom periodu je nezadovoljavajući za veliku većinu. Tu i tamo pojave se skromne mogućnosti za neke od njih, a velika većina čeka i nada se boljim danima, ili odluči da krene nekud, izvan granica zemlje.
S vremena na vreme, iz neke institucije, sa ponekog nivoa stignu podaci koji potkrepe dugo znanu činjenicu da su žene, učesnice u ekonomskom i društvenom životu u Srbiji, u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce.
Tako se pre dve godine krenulo sa pripremom i izradom najvišeg pravnog akta – novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nailazeći na brojne prepreke, pa i povlačenje iz procedure, za desetak dana će se naći pred Vladom, a potom biti podnet poslanicima Skupštine na usvajanje.
Ovom prilikom želimo da istaknemo one odredbe novog zakona koje značajno treba da doprinesu boljem položaju žena, odnosno da im obezbede ravnopravan položaj sa muškarcima. Inače, saglasnost na nacrt zakona izrazile su gotovo sve relevantne instance – od ministarstava, preko agencija do nezavisnih tela.
Jedna od značajnih novina je da će zakon zabranjivati da se uz radnu biografiju prilaže fotografija potencijalnih kandidata. Time bi se u postupku selekcije kandidata izbeglo da se to čini prema izgledu.
Zakon, takodje, potencijalnim poslodavcima zabranjuje da kandidatkinjama upućuje pitanje da li će se udati, kada će se udati, ili, pak, da li će radjati decu.
Bitne odredbe zakona odnose se na pojačane mere prevencije nasilja nad ženama, kao i mere poboljšanja njihovog ekonomskog položaja. U tom smislu neophodno je izjednačiti zarade muškaraca i žena, ako rade na istim poslovima. Samo da podsetimo da je usvajanje ovakvog zakona neophodno u procesu uskladjivanja propisa sa zakonodavstvom Evropske unije.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti utvrdjuje kvotu od 40% za učešće žena u državnim organima upravljanja.i rukovodjenja. Ova i ostale mere novog zakona u svojoj primeni biće pod stalnim inspekcijckim nadzorom.
Za nepoštovanje mera novog zakona predvidjene su sankcije. Novčane kazne za pojedince i privredne subjekte utvrdjene su u intervalu od 500.000 do 1.500.000 dinara. Pomenute odredbe novog zakona obavezuju, kako državni, tako i privatni sektor.
Izvor: kurir.rs / Beta
