I Nemci štrajkuju zbog malih plata

Za mnoge radnike u Srbiji naći posao u Nemačkoj predstavlja privilegiju, rešenje problema i potpuno zadovoljstvo. A kako nemački radnici vide svoj položaj, da li se i kako bore za bolji status, kakva očekivanja i zahteve iznose pred poslodavce i kreatore ekonomske politike?

 

Tokom 2017.godine, preciznije, već po okončanju prvog kvartala prošle godine, iz Nemačke su iz zvaničnih državnih institucija stizale informacije o snažnoj ekspanziji zahuktale nemačke privrede. To je rezultiralo najvišim nivoom brojnih ekonomskih pokazatelja u poslednjih deset godina, ili još od 2000.godine.

 

Bruto društveni proizvod raste brže od planiranog, suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni postoji sa gotovo svim značajnijim zemljama, a finansijske institucije beleže enormni rast kapitala, odnosno potencijala.

 

Podatak koji je često istican odnosio se na rekordno nisku stopu nezaposlenosti. Iz nje je proisticao jedini ozbiljniji problem, a ticao s deficita stručne radne snage, posebno u odredjenim delatnostima. Projekcije razvoja nagoveštavale su da problem u narednim godinama može postati još veći, do milionskog nivoa.

 

Kako nemački industrijski radnici ocenjuju svoj položaj u ovakvoj konstelaciji snaga?

 

U nekim nemačkim pokrajinama radnici su izrazili nezadovoljstvo nivoom svojih zarada i uslovima rada. Značajnu ulogu u organizovanju štrajkova uzeo je najveći nemački radnički sindikat  “IG Metal”, koji zastupa metalske radnike.

 

Posebno pogodjena štrajkovima je jugozapadna pokrajina Baden Virtemberg, u kojoj je i kompanija “Porše”, a štrajkova ima i u gradovima Severne Rajne- Vestfalije i na istoku Nemačke.

 

Štrajkuju i radnici u kompanijama kao što su “Bombardijer” u Brandenburgu, “Folksvagen” u Hemnicu i “Otis” u Berlinu.

 

Kakvi su konkretni zahtevi?

 

Sindikat “IG Metal” traži povećanje zarada za 6% , za nešto manje od četiri miliona metalskih radnika – članova ovog sindikata. Zahtevaju da se radnicima pruži mogućnost da rade 28 časova nedeljno, a radnici u smenama, roditelji male dece i oni koji brinu o članu porodice treba da primaju delimično uskladjene zarade.

 

Tvrde da su temeljno sagledali ostvarene ekonomske rezultate na nivou čitave zemlje i pojedinih privrednih grana, kao i sklopljene ugovore za naredni period, pa zaključili da zaslužuju bolji položaj i pravednije učešće u raspodeli.

 

“Naši zahtevi su ekonomski razumni, mogu se priuštiti i predstavljaju pravi odgovor na moderni svet rada”, rekao je šef lajpciškog odjeljenja sindikata Bern Krupa listu “Lajpciger folkscajtung”.

 

Usledio je odgovor poslodavaca. Oni su izrazili spremnost da se zarade povećaju za 2%.. Sindikati ostaju pri svojim zahtevima, pa se pregovarački timovi pripremaju za nove runde pregovora.

 

Tako u Nemačkoj izgleda borba za bolji položaj radnika u proizvodnji.

 

 

 

( izvor: SEEbiz/BIZlife portal )

 

 

Dodaj komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.