NEMCI NUDE OVE POSLOVE NAŠIM RADNICIMA

Mogućnost nalaženja posla u Nemačkoj je predmet interesovanja mnogih, ali je za radnike      iz zemalja Zapadnog Balkana, pa i Srbije, od izuzetnog značaja. Sa velikom pažnjom i nestrpljenjem očekuje se najavljivani Zakon o useljavanju u Nemačku, a svi koji traže posao u Nemačkoj nadaju se olakšicama i pojednostavljenim procedurama.

Socjaldemokratska partija i Demohrišćanska unija su približile svoje stavove, a sve sa ciljem da se što pre udovolji zahtevima poslodavaca koji problem nedostatka stručne radne snage ne uspevaju da reše.

Evo, koja nova rešenja nudi zakonodavac:

Ko može da dodje i radi u Nemačkoj?

Zakonodavci, prvenstveno žele da otvore vrata radnicima koji imaju stručne kvalifikacije. Radnik koji nadje poslodavca i ima stručnu kvalifikaciju, bez obzira odakle dolazi, može da dobije posao i boravak u Nemačkoj. To više neće morati da bude posao sa liste deficitarnih zanimanja, niti će Savezna agencija za rad vršiti proveru ima li domaćih radnika koji bi imali prednost pri zapošljavanju.

Koji su poslovi najtraženiji?

I dalje se šezdesetak zanimanja smatra najtraženijima, a medju njima  posebno  radnici u zdravstvu, odnosno oni koji se brinu i pružaju negu starim licima. Vrlo traženi su i stručni radnici u oblasti mašinstva, elektrotehnike, instalacija i, naravno, u oblasti informacionih tehnologija. Procena je da Nemačkoj nedostaje preko 55.000 IT stručnjaka, pa za njihovo zapošljavanje čak i nedostattak formalnog obrazovanja nije prepreka.

Kako tragati za poslom?

Preporuka je tražiti posao preko legalnih posredničkih agencija, direktno u kontaktu sa poslodavcem ili na sajtu Agencije za rad. Tu treba istaći i novu mogućnost koju ima svako ko poseduje stručnu kvalifikaciju da dodje u Nemačku i traži posao u periodu od šest meseci Neophodno je da ima garantno pismo ili nekoliko hiljada evra na računu, kao pokriće za troškove u periodu traženja posla.

Da li je potrebno znanje nemačkog jezika?

Kada je u pitanju znanje nemačkog jezika, stavovi nisu do kraja usaglašeni. Preovladava stav da kandidati treba da znaju nemački jezik, bar na nivou potrebnom za „imigracioni test“, odnosno B1. No, odmah se dodaje da ulazak u Nemačku treba dozvoliti i onima sa slabijim znanjem jezika, koji bi u narednim mesecima poboljšali svoje znanje. I Gete instituti dobijaju novu, važnu ulogu pri vrbovanju radne snage.

Naravno, poseban problem je postojao oko statusa izbeglica. Istaknuto je da i dalje neće biti moguće da neko dodje bez papira i zatraži azil, a onda se zaposli i dobije radnu vizu. One izbeglice koje imaju takozvani „trpljeni status“  imaju olakšicu u smislu da ne mogu biti deportovani. Bolji status ostvaruju zapošljavanjem u struci.