Potražiti posao u Nemačkoj i živeti u toj zemlji je opredeljenje mnogih naših sunarodnika koje ne zahteva nikakvu posebnu argumentaciju. Najmoćnija evropska privreda ostvaruje razne rekorde – najnižu stopu nezaposlenosti ikada zabeleženu, najveći izvoz svojih proizvoda na pojedina tržišta, nikad veći prihodi od naplaćenih poreza…
No, temeljne, kontinuirane analize koje sprovode nemački instituti pokazuju da mnogi trendovi zahtevaju korekcije i nove mere. Jer, medalja i ovde ima i drugu stranu !
Tako je komisija stručnjaka, formirana po nalogu vlade utvrdila da je stanje saobraćajne infrastrukture u Nemačkoj loše – putevi sa mnogo oštećenja, dotrajali mostovi, železnica koja zahteva rekonstrukciju, usled kašnjenja i ukidanja kompozicija, jednom rečju neprihvatljivo.
Oceni da je loše stanje infrastrukture “glavna slabost Nemačke” treba dodati i podatke o nedopustivo lošem stanju digitalne infrastrukture. Internet brzog protoka putem optičkog kabla u Nemačkoj ima 4% korisnika ! Skandinavske zemlje i zemlje Baltika su daleko odmakle, o Japanu i Koreji ne treba ni govoriti ! A Nemačka tako značajno pada na listi privredne konkurentnosti.
Čak i neki nemački penzioneri su u visokom riziku od siromaštva (slika: Local.de)
Analize pokazuju i brojne slabosti u obrazovanju. Mesto u obdaništu za dete nije svugde jednostavno obezbediti, a školski objekti su dotrajali, nekima preti i zatvaranje. Da je ovo objektivno stanje, pokazuju i statistički podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ( OECD). Prema visini izdataka za obrazovanje, Nemačka se sa 4,3% bruto društvenog proizvoda nalazi pri dnu lestvice od 35 razvijenih zemalja !
Mere štednje u dužem periodu donele su smanjenje javnih izdataka, a to, opet, vodilo je smanjenju kvaliteta i obima javnih usluga. Privatizacija i viša cena koštanja čini ig još nepristupačnijim širokim slojevima.
Ono što, i bez praćenja ekonomskih analiza, svaki gradjanin zapaža je količina novca koja preostaje u džepu. Tokom poslednjih 15 godina, uzimajući u obzir inflaciju, Nemci imaju za 1,8% manje novca nego na početku tog perioda. A Danci, Francuzi, Britanci i Amerikanci, u istom periodu imaju 10 do 16% više novca !
Prizor iz javne kuhinje u Nemačkoj (Izvor: zimbio.com)
I, kako to često bude, ova kretanja najviše pogadjaju takozvani srednji sloj na društvenoj lestvici. Dok prihodi veoma imućnih postaju još veći, raste broj onih sa malim prihodima, tako da čak 23% gradjana Nemačke zaradjuje manje od dve trećine prosečne zarade, za razliku od ostalih razvijenih zemalja Evrope, gde je to učešće od 5 do 10%.
A šta tek reći kada rekordno nisku nezaposlenost prati podatak da preko 6.000.000 Nemaca ne može da živi od svoje zarade, već je neophodna socijalna pomoć !
Mnogo je još neizvesnosti i opterećenja. Tu su stotine hiljada izbeglica, okretanje ekološkoj energiji, teret evropskih obveznica, i ko zna šta još ?!
Odgovorna i organizovana država kao Nemačka sigurno traži pravu strategiju i priprema mere kojima bi se Nemačka vratila na pozicije kojima teži. No, oni koji svoju budućnost žele da grade tako što će raditi u Nemačkoj, svakako, treba da znaju i sve ovo.
