Moja priča o traženju posla u Nemačkoj

Mnogo smo puta čuli, pročitali, uočili sličnosti, a na kraju zaključili: svaki je slučaj priča za sebe. Traženje posla u Nemačkoj, determinisano strogim pravilima uredjene zemlje, iziskuje upornost, strpljenje i čvrstu odluku, ali i svest da će svako naći posaao u Nemačkoj na sebi svojstven načim. Nekad lakši, nekad teži.

Tako iskustva onih koji su taj cilj ostvarili mogu biti od izuzetne koristi. Neke će podstaći, ohrabriti, ubrzati, a neke suočiti sa realnošću da ih čekaju brojne prepreke i izazovi na putu do postavljenog cilja.

Naš sunarodnik, inženjer hemije iz Novog Sada, ohrabren informacijama da u Nemačkoj postoji deficit stručnjaka iz takozvanih MINT oblasti (matematika, IT, prirodne nauke i tehnika), krenuo je u potragu za poslom.

I kao što je obećano, kao visokoobrazovani stručnjak dobio je plavu kartu da šest meseci traži posao, a uz nju i subvencije za integracioni kurs, prevoz u gradu, a plaćena mu je i nostrifikacija diplome, koju je dobio za manje od mesec dana. U Agenciji za zapošljavanje pomogli su u sastavljanju CV dokumenta, koji je poslat poslodavcinma.

Izvor: migazin.de

Tada počinje period čekanja, nadanja, nedoumica. U privatnim agencijama za zapošljavanje nisu bili od velike pomoći u definisanju zanimanja, veština i znanja, pa su i pripreme za intervju neadekvatne.

A konkursi za posao liče jedan na drugi, neprecizni:

„Oglasi su uopšteni tako da onaj ko konkuriše ne zna šta mu je posao za koji se javlja i dokle traje, a svaka fabrika ima ustaljenu patentnu proizvodnju i ja ne mogu na ulici da dobijem informacije o tome šta oni tamo rade“.

Zanimljivo je kako naš sunarodnik opisuje kontakte sa kompanijama:

„Ni tamo niste u mogućnosti da stupite u kontakt s nekim ko zna šta se traži u oglasu, već sa menadžerima ljudskih resursa, koji su više upućeni u to kako da testiraju, nego u znanje kandidata. Firme nisu voljne da vas prime, iako ste deficitarno zanimanje, jer nemaju strpljenja. Oni traže jako dobar jezik, čak i dijelakat, i bez toga ne primaju ni na probni rad, a vi ako ste motivisani, naučićete brzo taj fond reči koji se vrti. Hemija je hemija, a formule su za sve jezike iste. Ja neću držati predavanja, radim s pritiskom i temperaturama, video sam reaktore, mi smo tehnički ljudi i jako se dobro razumemo.“

Uz ove probleme naš sunarodnik je vrlo teško obezbedio smeštaj. Ponuda slobodnih stanova je skromna, pa stanodavci traže na uvid ugovor o zaposlenju i sigurnim mesečnim prihodima. Nije ih lako zadovoljiti, pa je i rodjak našeg sunarodnika morao da pomogne.

Naravno, podseća i na značajne troškove koje je imao tokom tih šest meseci traženja posla: stanarina i komunalni troškovi od 400 do 500 evra, osiguranje od 70 evra, doplata za prevoz od 56 evra, pa za hranu bar 250 evra mesečno…

banner2

Rezimirajući sve to, priznaje da Nemačka pruža odredjenu podršku zapošljavanju visokoobrazovanih kadrova, ali još mnogo truda, strpljenja i finansijske potpore mora da pruži sam kandidat.

Posle šest meseci pronašao je oglas u pivarskoj industriji, pa svoju priču završava sa umerenim optimizmom:

„Rekli su da primaju strance i nije neophodno znanje nemačkog jezika. Idem posle praznika, pa ću videti šta će biti.“

( izvor: Dojče vele )

Dodaj komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.