Nemački obrazovni sistem, pored mnogih prednosti, može da se pohvali i dualnim obrazovanjem. U dugogodišnjoj praksi pokazao se korisnim za mlade koji se na ovaj način obrazuju, stiču praktična znanja i zaradjuju, ali i za poslodavce koji kroz ovaj sistem lakše dolaze do već obučenih kandidata.
U Nemačkoj se sistem dualnog obrazovanja kontinuirano usavršava i usaglašava sa potrebama privrede, ali i sa interesovanjima mladih ljudi. I nije nimalo jednostavno slediti trendove i tokove privrednih kretanja, a pri tom uvažavati zanimanja i afinitete mladih.
Početak septembra ove godine označava za preko pola miliona mladih Nemaca početak njihoog dualnog obrazovanja. Karakteriše ga nešto manje interesovanje mladih, njih je 501.878, a privrednici su prijavili 531.426 slobodnih mesta. U Saveznom zavodu za zapošljavanje kažu da će ovaj nedostatak interesenata nadomestiti izbeglice. Zabrinutost pokazuje zanatski sektor jer podaci kažu da učenici izmedju nastavka studija i dolaska u ove škole sve češće biraju studiranje.
U Industrijskoj i trgovinskoj komori Nemačke ističu da tržište slobodnih mesta u dualnom sistemu nije nikad bilo veće, čime se mladima mogućnost izbora znatno povećala. A oni se najradije opredeljuju za mesta u trgovinskim školama, kancelarijskom menadžmentu, kao i za pozive industrijskog komercijaliste i mehatroničara.
Ipak, da raskorak izmedju ponude slobodnih mesta i tražnje postoji, ilustruju i prošlogodišnji zvanični podaci. Prema njima, 24.000 devojaka i mladića ostalo je bez željenog mesta, dok je 49.000 raspisanih slobodnih mesta ostalo nepopunjeno. Inače, tek svaka peta firma u Nemačkoj uzima učešće u sistemu dualnog obrazovanja. A svaki četvrti polaznik odustane i potraži mesto u drugoj branši, ili, pak, definitivno odustane.
Važno je reći da u velikom procentu, preko 72% polaznika izražava zadovoljstvo svojim postignućima u sistemu dualnog obrazovanja. Ipak, Ministarstvo prosvete želi da ojača, unapredi i modernizuje dualno obrazovanje. Planira se posebna pomoć malim preduzećima, kako bi se i ona značajnije uključila u ovaj sistem.
Potpredsednica Nemačkog saveza sindikata ovako definiše pravac razvoja dualnog obrazovanja:
„Osnova modernog stručnog obrazovanja jesu dobri i angažovani instruktori u preduzećima“. Dodaje da njih treba ojačati na osnovu prava na dalje obrazovanje, jer rastu i zahtevi zbog digitalizacije i potrebe za povećanjem interkulturne kompetentnosti. Ona traži za polaznike najmanje 635 evra mesečno. U sledećoj godini sindikati računaju sa minimalno 696 evra, treća godina bi bila u kategoriji od 768 evra, a četvrta 796 evra.
Zvanične statistike kažu da učenik koji je odlučio da postane mehatroničar mesečno zaradjuje čak 1.027 evra.
( izvor: Dojče vele )
