Luksemburg je evropski raj za život i rad

Ako raj zamišljamo kao blagostanje, sigurnost i mesto gde ostvarujemo prihode dovoljne da zadovoljimo svoje male i velike želje, onda se čini da tako nešto postoji i na ovom našem starom kontinentu. Luksemburg – mala zemlja velikih mogućnosti! A kako se živi i radi u Luksemburgu?

Složićemo se da su Nemačka i Austrija, iz svakakvih razloga, tako snažno u fokusu interesovanja naših sanjara boljeg života, da smo svakodnevno bombardovani hrpom informacija o tome kako do posla u Nemačkoj, koja su deficitarna zanimanja u Nemačkoj, kakve su procedure u Nemačkoj za radnike iz Srbije… i ko zna šta?!

A najbogatija zemlja Evropske unije nije Nemačka, već Luksemburg. I jedna od najbogatijih na svetu! Zahvaljujući bruto društvenom proizvodu od preko 110.000 dolara godišnje, sa svega 600.000 stanovnika.

Zemlja koja se bavila proizvodnjom čelika opredelila se u drugoj polovini dvadesetog veka za promenu u pravcu snažnog razvoja sektora finansijskih i usluga osiguranja, utemeljenih na kvalitetnom ob razovanju onih koji te usluge pružaju. Tako je Luksemburg na mapi sveta jedan od najmoćnijih finansijskih centara.

U sektoru finansijskih usluga ostvaruje se više od trećine bruto društvenog proizvoda, zahvaljujući radn stručnjaka koji su medju najobrazovanijim na svetu. Multinacionalnost i multilingvalnost samo doprinose ovakvim rezultatima.

Luksemburg je poznat i kao centar za investicione fondove, odmah iza SAD. U Evropskoj uniji slovi za zemlju sa najviše reosiguravajućih kuća, kao i za zemlju sa ubedljivo najrazvijenijim privatnim bankarstvom.

Naravno, do ovakvih rezulatata moglo se stići u zemlji koja pruža političku stabilnost, uredjen društveni sistem i vrlo povoljan regulatorni i poreski okvir, uskladjen sa potrebama. Sve to Luksemburg, iako ovako mali, čini vrlo uticajnom zemljom.

Veličinu finansijskog sektora ilustruje podatak da tamo radi 140 banaka, sa aktivom od 770 milijardi evra ( podaci PwC iz 2016.godine).

Poput Švajcarske, i Luksemburg je godinama važio za poresku oazu za multinacionalne kompanije, sa snažnom bankarskom tajnom. Tek pod pritiskom OECD i Evropske unije, pristali su pre nekoliko godina da razmenjuju podatke o bankarskim računima sa drugim institucijama i zemljama.

Ono što u Luksemburgu dobro znaju to je da za očuvanje ovakvih pozicija u svetskoj ekonomiji neophodno je stalno praćenje i ulaganje u razvoj nauke i tehnologije. Ovde se mngo ulaže u logistiku, komunikaciono informacione tehnologije, biomedicinska istraživanja, “zelenu” energiju, pa i istraživanje svemira.

Tržište rada u Luksemburgu važi za jedno od najatraktivnijih, Sasvim je jasno i zašto. Tamo nekvalifikovani radnik koji radi 40 časova nedeljno, mesečno minimalno zaradjuje 2.000 evra, a minimalna zarada kvalifikovanog radnika iznosi 2.400 evra.

Prosečna zarada u Luksemburgu premašuje 4.300 evra.

( izvor: Index.hr )

2 Komentara

  1. Zvonmir Simić 24. septembra 2018. Reply
  2. Zvonmir Simić 24. septembra 2018. Reply

Dodaj komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.