Nemačka vlada kreće u realizaciju predizbornog obećanja da se pojednostavi i ubrza put do sticanja nemačkog državljanstva, kao i da se omogući dvojno državljanstvo migrantima. Ali, među značajnim političkim subjektima u Nemačkoj još uvek ima onih koji se protive tome.
Već za nekoliko dana Kabinet nemačke vlade će raspravljati o nacrtu izmena zakona, iako još uvek i u okviru vladajuće koalicije ne postoji potpuna saglasnost oko predloženih izmena. Potom će raspravljati i poslanici u Bundestagu – donjem domu nemačkog parlamenta.
Kada do nemačkog državljanstva?
Predlog vladajuće Socijaldemokratske partije iznela je ministarka unutrašnjih poslova. Njime se predviđa da:
- Došljaci mogu zatražiti nemačko državljanstvo posle pet godina boravka u zemlji, umesto posle osam godina kao što je trenutno. Šta više, predlog predviđa da u „slučaju posebno uspešne integracije“ pasoš može da se dobije posle tri godine boravka;
- Dvojno državljanstvo bi postalo pravilo, a ne izuzetak kao sada. Prema važećim propisima dvojno državljanstvo mogu dobiti samo državljani neke druge članice Evropske unije i još nekih zemalja. Građani Srbije, recimo, moraju da se odreknu srpskog državljanstva kada zatraže nemačko.
Motivi i ciljevi ovih reformi
Poverenica Vlade za integracije, u želji da podrži predložene reforme, kaže:
„Želimo da postanemo moderna useljenička zemlja. U to spada da brže, bolje i više uvodimo ljude u državljanstvo“, rekla je ona.
Svakako treba naglasiti da aktuelne političke, ekonomske, socijalne prilike traže hitne i odlučne korake. Posledice pandemije još uvek značajno utiču na ekonomske pokazatelje uspešnosti nemačke privrede. Potražnja za stručnim radnicima je velika i bez stranih radnika nije moguće obezbediti potrebne kadrove. Ali, pored preko potrebnih stručnih radnika, zabrinjava veliki priliv ilegalnih migranata.
Demografska slika Nemačke takođe zabrinjava Vladu. Učešće starije populacije u ukupnom broju državljana Nemačke iz godine u godinu je sve veće, pa je javni penzioni sistem sve opterećeniji.
Nemački kancelar Olaf Šolc teži ovakvom društvu:
“Svako ko ovde živi i radi na stalnoj osnovi, takođe bi trebalo da bude u mogućnosti da glasa i bude biran, trebalo bi da bude deo naše zemlje sa svim pravima i obavezama koje to prate. I to bi trebalo da bude potpuno nezavisno od porekla, boje kože ili verske pripadnosti“, kazao je on.
Kancelar je rekao da će Nemačka uvesti „transparentan, nebirokratski“ sistem imigracionih bodova kako bi omogućila strancima koji imaju odgovarajuće kvalifikacije da se prijave za posao.
Znanje nemačkog jezika kao uslov za dobijanje državljanstva predloženim reformama bi bio ublažen u određenoj meri. To se prvenstveno odnosi na takozvane “gastarbajterske” generacije, među kojima je najviše turskih radnika koji su u Nemačku stigli tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka kao migranti.
A šta kažu protivnici reformi?
Opozicione partije doživljavaju predložene mera kao “obezvređivanje” nemačkog pasoša.
“Sada nije trenutak za pojednostavljivanje dobijanja državljanstva. Za sada nema napredaka u deportacijama i borbi protiv ilegalne migracije“, smatraju opozicioni demohrišćani. Nemački pasoš je, prema njihovom mišljenju, vrednost sama po sebi.
Lider CDU stranke podseća da je prethodnih godina već olakšano doseljavanje radne snage u Nemačku. Ističe da je Nemačkoj potreban veliki broj stručnih radnika, ali da se moraju sprečiti svi koji u Nemačku dolaze zbog tamošnjeg socijalnog sistema.
Sasvim izvesno, potrajaće rasprava i sučeljavanje argumenata predlagača i protivnika predloženih reformi. Približavanje stavova je neophodno, jer predlog izmena posle Vlade, treba da razmotri i potvrdi saglasnost i Veće pokrajina.
( izvor: Dojče vele )
