Ovo bi zaista bila potvrda one poznate izreke da je nekada manje zapravo više. A potvrda stiže od ekonomskih stručnjaka, ali i od menadžera koji ističu da primeri iz prakse napuštanja konvencionalne radne sedmice rezultiraju obostanom koristi – i poslodavaca i zaposlenih.
Izuzetno brz tehničko tehnološki razvoj u poslednjoj deceniji izmenio je gotovo sve aspekte posla, ubrzavao i olakšavao postupke i procedure, otvarao nove, neslućene mogućnosti. Ali, uz sve to na globalnom nivou registruje se značajni pad produktivnosti.
Pandemija i njene posledice
Čini se da smo svi očekivali brži i efikasniji oporavak privrednih aktivnosti slabljenjem pandemije. Takozvana postpandemijska depresija smanjila je produktivnost u brojnim privrednim granama.
U nekim kompanijama lek su tražili u pooštravanju stava i povećanju zahteva koji se postavljaju pred radnike, ali su te zastarele mere donele samo povećanu stopu bolovanja, greške u radu i još više ugrozile produktivnost. Visoka inflacija dodatno je otežala situaciju.
Zadovoljni radnik – ključ uspeha
Ekonomska nauka nudi rešenja u sasvim drugom pravcu. Primeri dobre prakse su firme koje su uvele kraće, fleksibilno radno vreme i modele rada od kuće.
Posebno se ukazuje na izuzetne rezultate četvorodnevne radne nedelje koje su ekonomisti izrazili rečenicom:
Srećno dete je ključ za uspešan biznis.
Drugim rečima, sredine u kojima radnici mogu da ostvare ravnotežu privatnog i poslovnog života, dovoljno vremena posvete deci i pristojno žive, garantovano donose uspešan rad.
Pilot projekat „četvorodnevna radna nedelja“
Ovaj najveć pilot projekat sprovođen je širom sveta u koordinaciji sa neprofitnom organizacijom „4 day week global“, uz učešće poslodavaca iz Sjedinjenih Američkoh Država, Australije, Irske, Španije, Velsa, Škotske i čak 3.300 uposlenih u Velikoj Britaniji.
Posle šestomesečnog testiranja rezultati su bili sledeći:
- Samo pet firmi vratilo se na stari petodnevni sistem rada;
- Smanjena je praksa odlaska na bolovanja;
- Zabeležen je skok profita i zarada;
- Poboljšala se motivacija i fokusiranost na poslu.
Možda se rezultati novog koncepta rada najsažetije izražavaju u rečenici:
Ljudi su radili više za manje radnog vremena.
Japan je to već iskusio i potvrdio da je četvorodnevnom radnom nedeljom, uz petodnevnu platu, produktivnost povećana za 40%!
Kakva je zapravo budućnost poslova?
Zanimljivo je da su po sprovedenom pilot projektu u Sjedinjenim Američkim Državama i radnici i supervizori izrazili želju da nastave sa testiranim konceptom rada.
Svetski ekonomski forum nedvosmisleno podržava ovaj novi koncept rada i u tom smislu tvrdi da poslodavci širom sveta ponavljaju sledeću misao:
Radite pametnije, a ne teže!
Čini se da time i poslodavci i zaposleni postaju zadovoljniji i uspešniji, odnosno da je odustajanje od konvencionalne radne sedmice obostrano korisno.
U izveštaju Svetsog ekonomskog foruma za 2020.godinu, sagledavajući budućnost poslova, izneta je procena da će uz pomoć digitalizacije bar dve petine ukupne svetske radne populacije raditi na daljinu.
( izvor: Politika )
