KOLIKO JE RADNIKA SA BALKANA PRONAŠLO POSAO U NEMAČKOJ?

Gotovo svakodnevno čitamo i slušamo o sve brojnijim odlascima iz Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana u potrazi za poslom u Nemačkoj. Naravno, i u svom neposrednom okruženju svako od nas zna za one kojima je rad u Nemačkoj bio najprihvatljivija solucija. A kakve su, zapravo, prave razmere ovih migracija?

 

Nemačka Savezna agencija za rad pedantno je sumirala i obelodanila da je u prvih osam meseci 2017.godine izdala preko 63.000 radnih dozvola radnicima iz zemalja Zapadnog Balkana, što u poredjenju sa istim periodom prošle godine predstavlja povećanje od 70%!

 

Ova najezda radnika sa Zapadnog Balkana ima brojne uzroke. Pored migranata sa Kosova, iz Srbje, Bosne i Makedonije, ovu godinu su obeležile izbeglice iz Sirije, Iraka i Avganistana, koje su najčešće kretale put Nemačke. S obzirom da stižu iz ratom zahvaćenih područja, migranti iz Sirije i Iraka imaju daleko veće šanse za dobijanje azila.

 

Prema pisanju Welta, Namačka je za Zapadni Balkan uvela početkom 2016.godine specijalnu regulativu koja je donela brojne olakšice. Radnik sa Zapadnog Balkana koji ima dokaz da mu je u Nemačkoj ponudjen konkretan posao, dobija radnu dozvolu, bez podnošenja dokaza o kvalifikaciji.

 

Savezna agencija za rad proverava da li medju domaćim, nemačkim radnicima postoji kandidat za konkretno radno mesto. To praktično znači da od pet podnetih zahteva za izdavanje radne dozvole četiri bude povoljno rešeno.

 

Institut za istraživanje tržišta rada i zapošljavanja (IAB) izneo je kvalifikacionu strukturu migranata sa Zapadnog Balkana. Iz ovog regiona u Nemačku najčešće dolaze nekvalifikovani radnici (47%) i polukvalifikovani radnici (49,6%).Kada su u pitanju visokoobrazovani kadrovi, njihovo učešće je vrlo malo – iznosi svega 3,4%.

 

Ako je, pak, reč o profesijama i delatnostima u kojima rade migranti sa Zapadnog Balkana, gotovo polovina njih je angažovana u gradjevinarstvu. Značajan broj radnika radi u ugostiteljstvu, a tražnja postoji i za poslovima higijeničara, negovatelja, baštovana.

 

Treba podsetiti da, pored radne dozvele, radnici iz nekih zemalja Zapadnog Balkana treba da obezbede i vizu za ulazak u Nemačku. Inače, radna dozvola važi za sve vreme dok radnik radi. Radnici koji na radu u Nemačkoj provedu više od 12 meseci ostvaruju pravo na socijalna davanja. Tako oni ostaju u Nemačkoj i posle okončanja radnog odnosa.

 

Specijalna regulativa za Zapadni Balkan, uvedena kao posledica izbegličke krize,  ostaje na snazi do 2020.godine.

 

 

 

( izvor: BIZlife, Blic )

Dodaj komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.