Nedavno smo pisali o čitavom setu javnih poziva koje je uputila Nacionalna služba za zapošljavanje, a odnose se na raznovrsne podsticajne mere za smanjenje nezaposlenosti u 2017.godini. Po svojoj suštini, ove mere su nastavak sprovodjenja ekonomske politike, koju Vlada Republike Srbije vodi poslednjih godina.
Za 2017. godinu iz budžeta države biće izdvojeno 2,8 milijardi dinara, namenjene različitim subvencijama koje treba da pomognu privatnim poslodavcima, kao i 550 miliona dinara, namenjenih zapošljavanju invalidnih lica. Očekuje se otvaranje preko dvadeset hiljada novih radnih mesta.
S obzirom da kreatori državne politike ostaju verni ovakvim modelima stvaranja boljeg ambijenta za uspešniji privredni razvoj, pa i bolju uposlenost, moglo bi se zaključiti da su efekti postignuti prethodnih godina sprovodjenjem ovakvih mera evidentni, pa u tom pravcu treba nastaviti. Medjutim, stručna javnost i sindikat imaju sasvim oprečan stav, potkrepljen tvrdnjom da veoma mali broj radnika nastavlja da radi kada istekne period subvencionisanja.
Medju pozivima objavljenim za 2017. godinu najznačajniji su oni upućeni privatnim poslodavcima za podsticanje privatne inicijative, kroz samozapošljavanje, javne radove, stručnu praksu i obuke. A to su, upravo, oni programi koji ne garantuju da će uposleni radnik nastaviti da radi i kada subvencionisanje prestane.
U razgovoru sa novinarima lista “Danas” predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata argumentovala je negativan stav sindikata prema ovim programima subvencija podatkom da je u prethodnom periodu tek svaki dvadeseti uposleni radnik nastavio da radi i po prestanku subvencionisanja. Tako ova asocijacija ove mere ocenjuju kao neracionalno trošenje budžetskih sredstava, od kojeg korist imaju samo privatni poslodavci koji radnike zadržavaju samo dok država pokriva troškove njihovih zarada. Slične efekte imaju i stimulacije koje se daju stranim poslodavcima, jer to, u krajnjoj meri, samo povećava njihov profit.
Po mišljenju sindikata, pravi efekti mogu se ostvariti kada bi se ova sredstva usmerila u razvoj malih i srednjih preduzeća, kroz čiju unapredjenu delatnost i povećan obim rada bi se zapošljavali radnici i otvarala nova radna mesta.
Primenom podsticajnih mera, kako se one sprovode poslednjih godina u Srbiji, postiže se sniženje stope nezposlenosti u kraćem vremenskom periodu. Ali, potpuna neizvesnost održivosti posla za koji se angažuju radnici u okviru ovh programa, čini njihov položaj krajnje nesigurnim, a strah od gubitka posla dominantnim osećanjem.
Izvor: Danas
