Kolike su plate u zemljama regiona? Koliko prosečno zaradjuju radnici u razvijenim zemljama Evropske unije? I najvažnije – a gde smo mi? Šta kaže zvanična statistika? Kolike su plate u Srbiji?
Dok su u nekim zemljama plate u dužem periodu u evropskom vrhu, u nekim drugim, prema poslednjim podacima, zarade brže rastu, pa se bolje pozicioniraju na listi zarada u Evropi. Kada su u pitanju zarade u Srbiji, moglo bi se reći da se i tu mesto na lestvici duže već ne menja.
Prema poslednjim istraživanjima Demostata, sa prosečnom zaradom od 422 evra, Srbija je i dalje u regionu medju zemljama sa najnižim zaradama. Niže zarade u regionu od Srbije imaju samo u Makedoniji, sa 376 evra, i u Albaniji, sa 378 evra. U Bosni i Hercegovini prosečno zaradjuju 440 evra, u Crnoj Gori 512 evra, u Hrvatskoj 832 evra, a Slovenci su davno premašili magičnu granicu od hiljadu evra – zaradjuju 1.077 evra.
I u zenljana regiona koje su članice Evropske unije zaradjuju više: u Madjarskoj 703 evra, u Rumuniji 535 evra, a u Bugarskoj 457 evra.
Još više obeshrabruje poredjenje plata u Srbiji sa poslednjim podacima za razvijene zemlje u Evropskoj uniji. Ilustracije radi, prosečna neto plata u Francuskoj je 2.157 evra, u Nemačkoj 3.771 evro, u Italiji 1.758 evra, Austriji 2.324 evra, u Danskoj 3.270 evra. Samo da napomenemo da je analiza uradjena na bazi podataka o prosečnim neto platama za treći i četvrti kvartal 2.017. i prvi kvartal 2.018.godine.
Šta govori primer Grčke?
Iako je već dugo u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji i primenjuje rigorozne mere štednje, Grčka i sada ima prosečnu zaradu od 917 evra i medju zemljama u najbližem okruženju nama, odmah je iza Austrije i Italije.
Kako stručnjaci kažu, uz značajne prihode od turizma koji utiču na nivo primanja, kod Grka postoji još jedna veoma važna činjenica. Kod radnika u toj zemlji postoji visoka klasna svest i čvrsta rešenost da se svaki put kada se zarade smanjuju ili ugroze druga prava radnika, pokrene generalni štrajk, uvek masovan i istrajan, bez obzira na konačni ishod. Tako se zarade u Grčkoj ne smanjuju ispod odredjenog nivoa.
Kako će Srbija dalje u traženju rešenja?
Ekonomski stručnjaci vide nivo zarada u Srbiji kao izraz sveukupne loše situacije u zemlji. I procenjuju da će, do god se privreda temelji na ulaganju stranih investitora koji, uz subvencije, angažuju niskokvalifikovanu radnu snagu, zarade ostati ovako niske.
Zato profesor Ljubodrag Savić kaže da, bez obzira da li će opredeljenje biti za industrijalizaciju ili usluge, napredak može doneti samo razvoj visokih tehnologija. Samo one obezbedjuju veću kupovnu moć, viši standard i bolje zarade.
( izvor: Blic )
