Savremeni svet svakodnevno doživrljava promene, ponajviše prouzrokovane tehničko tehnološkim razvojem. A ta činjenica zahteva od svih delova sistema uskladjivanje i traženje najboljih rešenja. Nova rešenja raspodele i korišćenja radnog vremena, takozvano fleksibilno radno vreme koristiće radnici u Austriji, prema najnovijim zakonskim rešenjima.
Austrija, posebno Beč, svakako su destinacije vrlo zanimljive za radnike iz Srbije koji traže posao u inostranstvu. To je sasvim razumljivo, jer osim prostorne blizine, istorijskih veza, velikog broja naših radnika koji već dugo tamo rade, Austrija ima moćne institucije koje kontinuirano prate i brinu o položaju radnika, uslovima rada, unapredjenju zdravstvene i socijalne zaštite.
Globalizam, nova, velika svetska tržišta, konkurentnost, uz tehničko tehnološke inovacije, traže prilagodjavanja i nalaženje novih mogućnosti.
Fleksibilno radno vreme kao novi model
Ovih dana austrijska vlada dogovorila je uvodjenje fleksibilnog radnog vremena. Najkraće rečeno, radni dan radnika moći će da traje do 12 sati, a time i radna nedelja može trajati 4 radna dana.
Vlada Austrije naglašava da i dalje, prema važećim propisima radni dan radnika uobičajeno traje 8 sati, dok radna nedelja traje 40 sati. Dogovoreno fleksibilno radno vreme utvrdjuje da prosečno nedeljno radno vreme, kao i do sada, traje 48 sati, dok se gornja granica trajanja radne nedelje utvrdjuje na nivou od 60 sati. Istovremeno, omogućava se radni dan od 12 sati, odnosno radna nedelja od 4 dana.
Vlada štiti prava radnika, pa tako utvrdjuje mogućnost da zahtev poslodavca za povećanim brojem radnih sati radnik može odbiti, ukoliko ima druge obaveze, recimo brigu o deci.
Ranije utvrdjeni dodaci i naknade za prekovremeni rad i dalje će se primenjivati.
Zanimljivo rešenje u okviru novog modela fleksibilnog radnog vremena utvrdjeno je i kada su u pitanju radni vikendi. Prema izmenama zakona, maksimalno četiri puta u godini, pri tom ne u četiri uzastopna vikenda, moguće je narediti radniku rad u dane vikenda i praznika.
Zaposlenim radnicima i dalje ostaje pravo da odaberu način naknadjivanja produženog rada – korišćenjem slobodnih dana ili isplatom odgovarajuće novčane naknade.
Obrazlažući donete izmene propisa, Vlada ističe da su proistekle kao posledica prilagodjavanja novim, modernim uslovima života i rada. Preduzetnicima bi trebalo da obezbede potrebnu efikasnost, skrate rokove, a time pruže komparativnu prednost na sve zahtevnijem tržištu.
Sa druge strane, ovakvim preraspodelama radnog vremena radnici imaju mogućnost korišćenja produženih vikenda, odnosno bolju organizaciju ličnog i porodičnog života.
( izvor: Tanjug )
