Koja je cena odlaska u inostranstvo ?

Migracije radnika su jedno od glavnih obeležja savremenog trenutka većine evropskih ekonomija. Posao u inostranstvu kao dobru šansu kao da vide svi. Radnici iz zemalja bivše SFR Jugoslavije, iz ostalih zemalja van Evropske unije, iz slabije razvijenih zemalja Evropske unije, traže posao u inostranstvu i sanjaju svoje lepše sutra.

A bolje sutra zna ponekad da ima vrlo visoku cenu. Tako donošenje odluke i priprema za posao i život u inostranstvu zahteva sagledavanje svih aspekata i posledica koje ovakav veliki korak može da ima. Tu u velikoj meri mogu pomoći iskustva drugih radnika, kako naših, tako i onih iz drugih zemalja. Jer, svi su oni najpre ljudi sa svojim privatnim životima, sudbinama.

Mnogo takvih iskustava, zahvaljujući internetu, moguće je saznati, pa povući paralele i sagledati pravu cenu odvajanja od porodice, dugog odsustvovanja. Tako je veliki broj Poljaka, posebno zdravstvenih radnika i zanatlija, otišao u inostranstvo, radi bolje zarade. Njihova deca u Poljskoj rastu bez svojih roditelja, nekad kraće, nekad i duže vremena. Jer, u želji za ostvarenjem što više ciljeva, rad u inostranstvu i odsustvovanje iz porodice protegne se na mnogo godina.

Sigurno da ne treba posebno podsećati na nemerljiv značaj koji ima prisustvo roditelja i praćenje odrastanja i sazrevanja dece. Zato se neki radnici opredele da na posao u inostranstvu odu  sa svojom decom. No, i tada prilagodjavanje ne ide uvek lako. Nostalgija za domovinom, prijateljima, rodjacima, različite životne navike, mogu destabilizovati mlade ljude, porodicu.

Nisu retki slučajevi kada supružnici, tražeći bolje plaćen posao, odu da rade u različitim zemljama. Decu obično poveravaju dekama i bakama, a taj generacijski jaz može biti sam po sebi veliki problem. Ali, ni razdvojeni život supružnika ne prija uvek. Naprotiv, brojni su primeri brakovA koji zbog ovakvih okolnosti nisu očuvani.

Inače, medju stranim radnicima u Nemačkoj, samo je Turaka više nego Poljaka. Posebno su brojni zdravstveni radnici, tako da je preko 20.000 medicinskih sestara otišlo u inostranstvo, gde najčešće rade kao negovatelji. U isto vreme, zdravstveni sistem u Poljskoj funkcioniše sa mnogo problema.

Koliko god je razumljiva tražnja za poslom u inostranstvu kao izvorom dobre zarade, toliko je sasvim jasno da sve to ima visoku socijalnu cenu. Danas se u Poljskoj govori o gotovo 100.000 „evro-siročadi“, za koje se nalazi smeštaj u domu ili drugoj porodici. I mnogo je onih koji uvidjaju da je ovakav način života nepovratno poremetio dobre porodične odnose, oduzevši im učešće u najznačajnijoj relaciji – roditeljstvu.

Naravno, i socijalni život trpi. Kontakti sa prijateljima su veoma retki, druženja, izlasci zaboravljeni. Možda reči medicinske sestre iz Poljske to najbolje izražavaju:

 

„To nije nikakav dobar život. Život prolazi pored mene“.

 

 

( izvor: Dojče vele )

 

Dodaj komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.