Pandemija je mnoge životne tokove promenila, donela nove modele života i rada, stvorila nove pravce kojima se teži, ali su neka opredeljenja i dalje aktuelna. Jedno takvo potvrdjuju i poslednja sprovedena istraživanja, a odnosi se na spremnost više od 83% ispitanika da napusti Srbiju i započne život i rad u inostranstvu.
Ovo istraživanje je organizovala Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a u Srbiji u partnerstvu sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA), uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ). Rezultate istraživanja finalizirao je tim InfostudData, koji je naveo da je sproveo devetomesečno istraživanje kako bi na osnovu podataka u oglasima za posao pružio podršku efikasnijem donošenju mera za suzbijanje odliva radno sposobnog stanovništva iz Srbije.
Dodatni podaci dobijeni su i na osnovu ankete na reprezentativnom uzorku od 4.173 ispitanika i analize tekstova oglasa.
Na pitanje da li razmišljaju o odlasku iz Srbije preko 83% ispitanika izjasnilo se da razmišljaju da odu, dok manje od 17% punoletnih gradjana Srbije želi da ostane u Srbiji.
Koliko god izneti podatak jasno odredjuje ozbiljnost situacije, verujemo da sledeći podatak stvarno zabrinjava i ugrožava budućnost ove zemlje:
Medju ispitanicima koji žele da odu iz Srbije čak 84% njih to želi da učini dugoročno, odnosno ne želi da se vrati u Srbiju. Samo 16% ispitanih želi da ode iz Srbije na period od godinu dana, dok zarade nešto novca ili steknu željeno iskustvo.
Zašto ljudi odlaze iz Srbije?
Iako su navedeni brojevi, odnosno procenti sasvim dobro ilustrovali situaciju, precizno definisani motivi odlaska iz Srbije treba da budu glavni pravac, put nalaženja rešenja.
Na pitanje zašto žele da odu najviše ispitanika, čak 44% navelo je ekonomske razloge:
- Loša ekonomska situacija
Preko 16% ispitanika svoj motiv definiše ovako:
- Zakoni u Srbiji ne važe za sve jednako
Sledeći najčešće pominjani motiv, preko 13% ispitanika ga navodi, je:
- Loša politička situacija
A 11% ispitanika navodi kao motiv:
- Negativnu društvenu selekciju.
Ispitanici koji rade ili su nezaposleni odlaskom iz Srbije žele da nastave život u uredjenom sistemu ( 44% ), da bolje zaradjuju ( 30% ) i da borave u zdravijem društvenom okruženju ( 15% ).
Obrazovna struktura onih koji žele da odu iz Srbije
Možda baš podaci o stepenu obrazovanja onih koji su izrazili želju da odu iz zemlje čini situaciju potpuno poražavajućom za Srbiju i njenu budućnost.
Visokoobrazovani gradjani, sa završenim fakultetom ili master studijama, su najbrojniji medju onima koji planiraju odlazak iz Srbije. Na drugom mestu su osobe sa završenom srednjom školom.
Kada je u pitanju starosna struktura, najviše je onih u životnoj dobi izmedju 25 i 40 godina starosti.
Kuda odlaze oni koji napuštaju Srbiju?
Podaci do kojih je došlo istraživanje samo je potvrdilo već dugo izražen trend. Zapadna Evropa je najatraktivnije područje za gotovo dve trećine onih koji razmišljaju o odlasku iz zemlje. Za Severnu Ameriku zainteresovano je 17% ispitanika, a u daleku Australiju i Novi Zeland spremno je da ode 6% ispitanika. Približno toliko bi otišlo i u zemlje regiona.
Analizirano po zemljama, najpoželjnija destinacija kod naših gradjana je Nemačka, a slede je Austrija i Velika Britanija. Izvan evropskog kontinenta privlačne su SAD i Kanada, Australija i Novi Zeland. Medju zemljama regiona naši gradjani su zainteresovani za Sloveniju, Madjarsku i Hrvatsku.
Nema sumnje, svi podaci jasno govore o procesu depopulacije u Srbiji. Da li je i dovoljno za donošenje efikasnijih mera za suzbijanje odliva radne snage, videćemo.
( izvor: Bizlife Portal )
