Migracije su obeležile poslednju deceniju, obuhvatile gotovo čitav svet, a Srbiju svrstale među zemlje iz koje je otišlo najviše stručnih radnika. I dok su se tražila sistemska rešenja i spremale strategije kako smanjiti „odliv mozgova“, tržište je u poslednje dve godine značajno izmenilo taj trend.
Procene kažu da se od oktobra, 2020.godine do istog meseca 2022.godine u Srbiju vratilo 15.000 radnika više nego što ih je napustilo zemlju. Tako Srbija postaje zemlja povratka, kako kažu u neprofitnoj organizaciji „Tačka povratka“.
„I ovde ima života“
Promene u svim segmentima života i rada, tehničko tehnološki napredak, krize i izazovi – sve je doprinosilo drastičnim promenama na tržištu rada, globalnom i u pojedinim zemljama.
Jedan od povratnika, naš radnik koji je godinama radio u Švedskoj, odlučio je da se vrati u Srbiju, ovako to obrazlažući:
„Uvideo sam da i ovde zemlja napreduje, može da se radi, osnovao sam porodicu ovde i onda sam shvatio da i ovde `ima života`, što se kaže. Kada sam otišao bila je velika razlika u mesečnoj plati, ali sada u protekle dve-tri godine ta se razlika polako smanjuje”.
Odnos ponude i tražnje i visina zarade
Visoka stopa nezaposlenosti u dužem periodu motivisala je hiljade radnika da potraže posao izvan granica Srbije. A onda su migracije poremetile odnose ponude i tražnje na tržištu radne snage širom sveta, pa se i Srbija suočila sa ozbiljnim problemom nedostatka posebno stručne radne snage.
Povećanje zarada bila je neophodna mera kojom treba privući radnike. U kompaniji “Ekspres inženjering”, koja pruža usluge u oblasti građevinarstva, o tome kažu:
„Sada je majstorska dnevnica od 60 do 70 evra, a dnevnica fizikalca od 30 do 35 evra. Tako se može reći da su to ozbiljne pare ako neko radi ceo mesec. Da ne pričam o nekim vrstama zanata, recimo keramičari i slični. Dobar keramičar nije ispod 100 evra dnevno“, ističe Veselin Ražnatović iz „Ekspres inženjeringa“.
Razvijene zemlje suočene sa problemom nedostatka radne snage
Najčešće do nas stižu podaci da najjača evropska ekonomija otežano funkcioniše, jer gotovo sve privredne grane ne mogu da obezbede stručnu radnu snagu. Samo u oblasti građevinarstva Nemačkoj nedostaje oko 850.000 radnika. Problem će biti i veći, jer gotovo 150.000 radnika uskoro odlazi u penziju.
Svemu tome treba dodati i podatak da su u Nemačkoj poslednje dve godine plate u ovoj privrednoj grani minimalno porasle, a troškovi života značajno povećani.
„Naime, cene stanovanja i hrane su za dve godine bezmalo udvostručene, uprkos tome što zvanična statistika govori o tome da je inflacija u prošloj godini bila manja od deset odsto. Troškovi života su toliko porasli da je ušteda većine radnika u Nemačkoj svedena na minimum“, ističe dopisnik RTS-a.
U Srbiju se vraćaju i visokoobrazovani
Među povratnicima u Srbiju su i mašinski inženjeri, IT stručnjaci i drugi univerzitetski obrazovani radnici. Brojni su i svršeni studenti koji u Srbiju dolaze zbog brze nostrifikacije diploma.
Šta su motivi za povratak?
Jedan od čestih motiva za povratak je velika ekspanzija rada na daljinu, posebno posle pandemije korona virusa.Velike svetske kompanije u oblasti IT industrije opredeljuju se za rad na daljinu.
Proširenje porodice i briga o deci imaju u Srbiji brojne prednosti. Tu je baka servis, a usluge vrtića i bejbi siterki su znatno pristupačnije od onih u razvijenom svetu.
O značaju povratka stručnjaka u Srbiju ne treba posebno govoriti. Njihovo znanje i iskustvo od nemerljivog je značaja.
( izvor: Espreso/RTS )
