U vreme velike krize treba reagovati brzo i adekvatnim merama što pre umanjiti posledice. Tako upravo čine oni koji vode uspešne privrede. Nemačka, najmoćnija medju njima, koristi svoja iskustva iz nekih ranijih kriznih perioda.
Da, COVID 19 se svojski „pobrinuo“ da nam život iz temelja preokrene i suoči nas sa izazovima o kojima nismo ni sanjali. Iako u većini evropskih zemalja pandemija slabi, a mere kojima je trebalo sprečiti širenje pandemije se postepeno ukidaju, borba traje i dalje, a povratak uobičajenom životu je još daleko.
Veoma je širok spektar problema koje treba brzo rešavati, ali je oživljavanje privrednih aktivnosti, nesumnjivo, uslov funkcionisanja i opstanka države i njenih gradjana. I to svake države, kako onih najrazvijenijih, tako i onih manje razvijenih. Kao da svakim danom sve više uvidjamo veličinu posledica koje će pandemija korona virusa ostaviti na svetsku ekonomiju.
Kojim merama se boriti sa ekonomskim problemima?
Odmah po izbijanju pandemije privredne aktivnosti su prestajale ili su smanjene, pa je talas gubitka posla nezadrživo krenuo. Koliko je ljudi ostalo bez posla širom sveta, teško je reći precizno. Milioni radnika kojima je ugrožena egzistencija nagnali su i Medjunarodnu organizaciju rada ( ILO ) da zatraži što hitnije donošenje mera kojima će se olakšati težak položaj u koji radnici dospevaju.
U tom smislu kao dobar primer rešenja ističe se mera nemačke vlade poznata kao program „Kurzarbeit“ ili „kraće radno vreme“.
Pristup Nemačke očuvanju radnih mesta u korona-krizi je primer ostatku sveta kako da se nose s ekonomskim padom uzrokovanim pandemijom, rekao je šef Međunarodne organizacije rada.
Kako funkcioniše program „kraće radno vreme“?
Nemački program „Kurzarbeit“ ili „kraće radno vreme“ uveden je tokom aktuelne pandemije, a na sličan način kako je to u Nemačkoj učinjeno u vreme svetske ekonomske krize 2008. I 2009.godine, dajući primer kako se nositi s ovom ekonomskom krizom.
U okviru ovog nemačkog programa radnici se šalju kući ili rade kraće, odnosno ostvaruju manji fond radnih sati. Za to vreme radnici dobijaju naknadu u visini od oko dve trećine njihove redovne zarade, a koju im isplaćuje država.
Gaj Rajder, generalni direktor ILO-a, rekao je za CNBC da su zemlje poput Nemačke, primenjujući ovaj model tokom globalne finansijske krize 2008. I 2009.godine, uspele da održe zaposlenost i „omoguće kontinuitet procesa i institucija“. Zahvaljujući takvom pristupu znatno brže su izašle iz te krize.
Tokom ekonomske krize 2008. I 2009.godine u Nemačkoj je čak 1.100.000 radnika bilo direktno pogodjeno smanjenom privrednom aktivnošću. Primenom modela “kraće radno vreme”, za isplatu naknada radnicima država je utrošila oko 10 milijardi evra, ali je nezaposlenost smanjena za 7,6% u odnosu na 2008.godinu.
„Nemačka je iz krize izašla puno bolje i mislim da su to lekcije koje se mogu direktno primeniti na ono što sada živimo“, rekao je generalni direktor ILO-a.
( izvor: Blic BIZNIS )
