KAKO JE ŽIVETI i RADITI U LUKSEMBURGU?

Velika većina onih koji su, sledeći sva uputstva bezuspešno tragali za dobrim poslom u svojoj zemlji, usmerila je traganje ka razvijenom svetu. Iz mnogo razloga, većina njih svoja nadanja i očekivanja vezuje za Nemačku, Austriju. Posao u Luksemburgu i život u toj zemlji, uglavnom, je nepoznanica, ali to nikako ne znači da je nezanimljiva za naše radnike.

Iako je Luksemburg vrlo mala zemlja sa oko 600.000 stanovnika, visoko je pozicionirana na listi najrazvijenijih zemalja Evrope. Sasvim razumljivo, ako se zna da Luksemburg ostvaruje bruto društveni proizvod od 14 milijardi dolara godišnje, odnosno  oko 40.000 dolara po glavi stanovnikaa, a što je svrstava medju najbogatije zemlje na svetu.

Ko, zaptavo, čini stanovništvo  ove zemlje, odnosno radnu snagu?

Zvanični podaci kažu da gotovo 30% ukupnog stanovništva Luksemburga čine stranci, pripadnici 180 različitih nacija. Zanimljivo je da čak 43% stanovnika nisu državljani  Luksemburga, a samo 15% stanovnika ima pretke Luksemburžane.

Ovde treba istaći da svako jutro na posao u Luksemburg stiže gotovo 100.000 radnika iz Belgije, Nemačke i Francuske. Zahvaljujući odredbama radnog zakonodavstva Luksemburga, useljenici  su radno- pravno i socijalno potpuno izjednačeni sa domaćim radnicima. Poreska politika i relativno visoke prosečne zarade privlačne su i za radnike razvijenih zemalja.

Precizne podatke o broju radnika  sa prostora bivše Jugoslavije koji rade u Luksemburgu nije lako dobiti.Zna se da su migracije u tom pravcu počele još pedesetih godina  prošlog veka, kada su u Luksemburg odlazili najčešće pomoćni radnici  u gradjevinarstvu.  Podaci iz 1989.godine govore da je bilo oko 2000 radnika iz SFRJ koji su radili u Luksemburgu.

Ratna previranja sa početka devedesetih podstakla su nove izbeglice. Najpre su izbegli mladi iz Hrvatske i Srbije, a ubrzo su njihovim stopama krenule izbeglice iz Bosne i Hercegovine. U Ministarstvu spoljnih poslova Luksemburga kažu da je tada ušlo u Luksemburg oko 3.000 izbeglica. Krajem devedesetih njima se priključilo oko 5.000 izbeglica sa Kosova. A medju sada prispelim zahtevima za traženje azila u Luksemburgu, ima i onih koje upućuju Romi iz Srbije.

Treba napomenuti da, za razliku od prvih migracija u Luksemburg kada su odlazili niže obrazovani radnici, kasnije su se na taj korak odlučivali inženjeri, arhitekte, profesori i drugi visokoobrazovani kadrovi.

U kojoj je meri posao u Luksemburgu atraktivan i koliko se može zaraditi, dovoljno rečito govori podatak da je minimalna zarada u Luksemburgu 2.000 evra. Svako poredjenje sa minimalnom zaradom u Srbiji teško da ima smisla.

Izvor: Kurir.rs