Hrvatima nema ko da radi, pa sada vraćaju penzionere na posao

Jedan od temeljnih principa na kojima počiva  Evropska unija kao zajednica zemalja sa dostignutim najvišim nivoom demokratije, svakako je slobodno kretanje radne snage u okviru Evropske unije. Zamišljena kao jednaka šansa svakog pojedinca da radi i živi što bolje od svog rada, izazvala je neslućene poremećaje na tržištu radne snege.

Tako se u zemljama poput Češke, Madjarske, Hrvatske intenzivnim razvojem privrednih aktivnosti otvorilo mnogo novih poslova, novih radnih mesta, čime se stopa nezaposlenosti u ovim zemljama svela na najniži nivo ikada dostignut. Umesto zadovoljstva, ova činjenica donosi mnogo glavobolja poslodavcima, menadžerima, jer je u medjuvremenu mnogo stručnih radnika, posebno mladih, krenulo put onih zemalja Unije gde se zaradjuje znatno više.

I sada treba naći rešenje! Poučena iskustvom Irske i Islanda, Hrvatska, u kojoj je svaki osmi penzioner mladji od 60 godina, sa penzijon od 300 evra, najavila je spremnost da se privremenim ugovorima angažuju penzioneri, koji ne bi radili svakodnevno, a mogli bi da ostvare do 600 evra. Trebalo bi da bude zadovoljavajuće i za gazde i za penzionere.

A kakva  je situacija u Srbiji? Visoka stopa nezaposlenosti i oskudna ponuda poslova nudi minimalne mogućnosti penzionerima da nadju  dodatni posao. Prema podacima, 35000 penzionera radi po ugovoru i još toliko bez  ugovora, i to na poslovima u gradjevinarstvu, obezbedjenju objekata i nekim poljoprivrednim poslovima.

Penzioneri koji rade na obezbedjenju poslovnih objekata i parkinga mogu da zarade od 20.000 do 30.000 dinara, mesečno. A dok u gradjevinarstvu postoju deficit dobrih zanatlija, poput keramičara, armirača, fasadera, penzionisani majstori, dobrog zdravlja odlaze u inistranstvo, gde zarade i više hiljada evra.

Neki penzioneri nalaze angažman oko pomoći u kući, ili se druže sa starima i bolesnima, pa tako zarade od 100 do 300 evra, mesečno. Neki čuvaju pse, kućne ljubimce, za 15 evra.

Motiv za dodatni rad penzionera i ne treba isticati, ako se zna da u Srbiji više od milion penzionera ima penziju manju od 25.000 dinara. Ovde samo podsećamo da dodatni posao penzionera treba da bude u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima u Srbiji. Tako starosni penzioneri mogu da rade i zaradjuju i istovremeno primaju penziju, porodični penzioneri mogu to da čine samo do odredjenog novčanog iznosa, dok uživaoci invalidske penzoje nemaju prava na dodatni rad.

Da li će i kako novonastale okolnosti i promene na globalnom tržištu rada uticati na  izmene statusa penzionera i poboljšane mogućnosti njihovog angažovanja u cilju sveukupnog privrednog razvoja u zemlji, ostaje da se vidi.

 

Izvor: Dnevnik

Dodaj komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.