Jedan od temeljnih principa na kojima počiva Evropska unija kao zajednica zemalja sa dostignutim najvišim nivoom demokratije, svakako je slobodno kretanje radne snage u okviru Evropske unije. Zamišljena kao jednaka šansa svakog pojedinca da radi i živi što bolje od svog rada, izazvala je neslućene poremećaje na tržištu radne snege.
Tako se u zemljama poput Češke, Madjarske, Hrvatske intenzivnim razvojem privrednih aktivnosti otvorilo mnogo novih poslova, novih radnih mesta, čime se stopa nezaposlenosti u ovim zemljama svela na najniži nivo ikada dostignut. Umesto zadovoljstva, ova činjenica donosi mnogo glavobolja poslodavcima, menadžerima, jer je u medjuvremenu mnogo stručnih radnika, posebno mladih, krenulo put onih zemalja Unije gde se zaradjuje znatno više.
I sada treba naći rešenje! Poučena iskustvom Irske i Islanda, Hrvatska, u kojoj je svaki osmi penzioner mladji od 60 godina, sa penzijon od 300 evra, najavila je spremnost da se privremenim ugovorima angažuju penzioneri, koji ne bi radili svakodnevno, a mogli bi da ostvare do 600 evra. Trebalo bi da bude zadovoljavajuće i za gazde i za penzionere.
A kakva je situacija u Srbiji? Visoka stopa nezaposlenosti i oskudna ponuda poslova nudi minimalne mogućnosti penzionerima da nadju dodatni posao. Prema podacima, 35000 penzionera radi po ugovoru i još toliko bez ugovora, i to na poslovima u gradjevinarstvu, obezbedjenju objekata i nekim poljoprivrednim poslovima.
Penzioneri koji rade na obezbedjenju poslovnih objekata i parkinga mogu da zarade od 20.000 do 30.000 dinara, mesečno. A dok u gradjevinarstvu postoju deficit dobrih zanatlija, poput keramičara, armirača, fasadera, penzionisani majstori, dobrog zdravlja odlaze u inistranstvo, gde zarade i više hiljada evra.
Neki penzioneri nalaze angažman oko pomoći u kući, ili se druže sa starima i bolesnima, pa tako zarade od 100 do 300 evra, mesečno. Neki čuvaju pse, kućne ljubimce, za 15 evra.
Motiv za dodatni rad penzionera i ne treba isticati, ako se zna da u Srbiji više od milion penzionera ima penziju manju od 25.000 dinara. Ovde samo podsećamo da dodatni posao penzionera treba da bude u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima u Srbiji. Tako starosni penzioneri mogu da rade i zaradjuju i istovremeno primaju penziju, porodični penzioneri mogu to da čine samo do odredjenog novčanog iznosa, dok uživaoci invalidske penzoje nemaju prava na dodatni rad.
Da li će i kako novonastale okolnosti i promene na globalnom tržištu rada uticati na izmene statusa penzionera i poboljšane mogućnosti njihovog angažovanja u cilju sveukupnog privrednog razvoja u zemlji, ostaje da se vidi.
Izvor: Dnevnik
