Radno vreme je značajna i često prisutna tema kojom se bave radnici širom sveta, ali i stručna javnost. A kod nas se poslednjih meseci posebno govorilo o potrebi i efikasnosti rada nedeljom. I dok sindikati zagovaraju stav da rad nedeljom treba zabraniti, dotle sa drugih instanci, pa i sa vrha države stižu oprečna mišljenja.
Iskustva drugih evropskih zemalja mogu biti od koristi. No, očigledno je da su i evropske privrede do svojih rešenja dolazile sveobuhvatnim analizama, uzimajući u obzir svoje posebnosti i potrebe, pa su i primenjeni modeli različiti od zemlje do zemlje.
Postoji li rad nedeljom u susednim zemljama?
Različita rešenja bi mogla da budu karakteristika i susednih zemalja. Medju njima treba istaći jednu jedinu koja je striktno zabranila rad nedeljom. Reč je o Crnoj Gori. Ako je ovakva odluka predstavljala rasterećenje za radnike, poslodavcima je donela brigu kako povratiti nivo prometa koji su ostvarivali kada se i nedeljom radilo.
Naš drugi sused, Hrvatska i dalje analizira potrebe svoje privrede i efekte njenih aktivnosti, pa, poput Srbije još uvek traži najbolje rešenje.
Zanimljivo je da je naš sused, Madjarska jedna od prvih zemalja koja se vrlo temeljno bavila analizom i efektima rada nedeljom, odnosno njegovom neprihvatljivošću. Tako je u periodu od 2015. do 2016.godine u Madjarskoj bio zabranjen rad nedeljom. Oštri protivnici ovakvog pristupa i tumačenja zatražili su raspisivanje referenduma na kojem bi se gradjani izjasnili za ili protiv. Tog trenutka vlasti su procenile da sve treba da se vrati na staro, odnosno da se ponovo dozvoli rad nedeljom.
Rad nedeljom u Sloveniji
I Slovenija je medju zemljama koje nisu zakonom zabranile rad nedeljom. No, nizom mera i ograničenja štite se prava slovenačkih radnika u slučaju prevelikih zahteva poslodavaca za njihovim angažovanjem.
Tako se poslodavac obavezuje da radniku za rad nedeljom isplati dvostruko veću naknadu od one za redovan rad. Takodje, naknada za rad nedeljom ne sme biti niža od 6,05 evra po času, u bruto iznosu.
Prema važećim propisima, radnik u Sloveniji može da radi nedeljom ukupno 20 nedelja, odnosno dve nedelje u mesecu. Takodje, radnik ne sme da radi sve praznike u jednoj godini. Kada radnik radi u dane praznika, naknada koju prima je znatno veća od one za rad nedeljom.
Inače, u Sloveniji nedeljom rade veliki supermarketi, lanci velikih prodavnica, dok su male prodavnice zatvorene ili rade u jednoj smeni, a za praznik nikada.
Kako je u visoko razvijenim zemljama?
U Nemačkoj, zemlji najuspešnije ekonomije, rad nedeljom je zabranjen i u praksi se, uglavnom, poštuje. Izuzetak su pekare, trafike, benzinske pumpe koje mogu nedeljom da rade.
Austrija, poznata po svojoj socijalnoj politici i zaštiti prava radnika, zabranila je rad nedeljom. Izuzetak mogu biti turističke agencije, zbog isplativosti rada nedeljom.
Da li će se i šta iz zakonodavstava i prakse drugih zemalja iskoristiti za uredjenje i raspodelu radnog vremena u Srbiji, ostaje da se vidi.
( izvor: Telegraf )
