Ako na početku radnog veka to nije jedna od najznačajnijih karakteristika rada, zapošljavanja i radnih odnosa, onda dužina radnog veka, svakako, postane vrlo brzo značajna odrednica posla i života ljudi širom sveta.
Koliko dugo će raditi, pod kakvim uslovima će ostvariti pravo na penziju, kako obezbediti što povoljnije i ravnopravnije uslove života i rada? To su oduvek bila kompleksna i raznim uticajima opterećena pitanja kojima se bave stručnjaci raznih profila širom sveta.
A podaci kažu sledeće:
– radnik u Evropi prosečno radi 36 godina;
– najkraće se radi u Turskoj;
– najduže se radi u Švajcarskoj
Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji radnici rade ispod evropskog proseka. Od 2014.godine, po usvajanju zakonskih izmena, radni vek radnika u Srbiji se kontinuirano produžava, posebno kada su u pitanju žene. A podaci govore i o sve višoj stopi zaposlenosti, odnosno nižoj stopi nezaposlenosti, ispod 10%. Odnos radnika i penzionera se povećao, pa sada iznosi preko 1,5 radnika.
Koliki će biti radni vek u budućnosti?
Dužina radnog veka neposredno je uslovljena dužinom životnog veka. Demografski trendovi odlikuju se demografskim starenjem, kako u Srbiji, tako i u svetu. Stručnjaci kažu da će se do 2050. godine ljudski vek produžiti za još četiri godine. Da bi penzioni sistem bio održiv, duži životni vek mora da prati i duži radni vek.
Čitava Evropa stari, pa se sve zemlje bave analizom svojih penzionih sistema, izmenama koje idu ne samo u pravcu produženja radnog veka, već i adekvatnim indeksacijama i, naravno, dodatnim prihodima na javnu penziju.
Iskustva zemalja poput Madjarske, Poljske, Slovačke, Bugarske koje su pokušale da privatnim fondovima zamene javni penzijski fond, govore o još nižim penzijama. Zapadnoevropske zemlje opredelile su se za reformu i usavršavanje javnog fonda koji dopunjuju dobrovoljni penzioni fondovi.
Valjda će i Srbija tim putem.
( izvor: Srbijadanas )
