Ako ovo zvuči kao davno zaboravljeni slogan, parola iz vremena samoupravnog socijalizma, onda je odgovor da to nije ostatak prošlosti, već zakonom definisano pravo radnika, na snazi već više od godinu dana, u Francuskoj, kapitalističkoj zemlji Zapadne Evrope.Radnici koji rade u Francuskoj, pored posla, imaju i zakon koji štiti njihovo radno vreme.
Naime, reč je o Zakonu o isključivanju iz službenih korespondencija, koji štiti radnike u Francuskoj već godinu i po dana. Prema njegovim odredbama, službeni pozivi, elektronska pošta i poruke nisu dozvoljeni van radnog vremena. Ako rukovodioci ne poštuju to pravo, radnici mogu da ih tuže!
Ako se sve ovo učini potpuno neočekivanim i neprimerenim savremenom trenutku, onda to i nije tako, imajući u vidu posebnu kulturu, način života i rada, mentalitet, navike i odnos prema životu koji odlikuje ovaj narod. Slobodno vreme je svetinja za Francuze.
Oni koji su posetili Pariz ili neki drugi grad u Francuskoj mogli su zapaziti da radnici svoje pauze tokom radnog dana ili pauzu za ručak, kao i vreme po završetku radnog dana provode u opuštanju, druženju, razonodi, daleko od posla. Jer poslu je mesto isključivo u kancelariji!
Naravno, i bilo koji posao u Francuskoj nije poštedjen promena koje je doneo tehničko tehnološki razvoj, nova tržišta i uslovi privredjivanja. Preopterećenost poslom postajala je i ovde imperativ, a za odmor će biti vremena samo onda kada se sve završi.
Francuski sindikati su i tada, kao mnogo puta ranije, ustali u borbu za zaštitu prava radnika na slobodno vreme. Doneti zakon definiše jasna pravila da zaposleni radnik van kancelarije ne mora da čita prispelu poštu ili odgovara na prepisku. A kako se kult slobodnog vremena suprotstavlja kulturi preopterećenosti poslom, iskustva ovako govore:
– Što se Francuske tiče, vidi se da poslovna sfera prelazi malo i u privatni život. Ali i ovde kao i u drugim zemljama pretpostavljam da to zavisi od nivoa i funkcije. Što je viša pozicija, veća je i odgovornost što znači da će češće morati da odgovara na pozive i mejlove i van radnog vremena, nekad i vikendom ili dok je na odmoru. Ali što se tiče nekih poslova koji ne nose veliku odgovornost, vrlo dobro se zna kada se završava radno vreme – navodi Olivije Andro iz Udruženja potrošača.
Takodje dodaje da je i sam posao postao složeniji, pa svi sada imaju više obaveza i ovlašćenja.
Ovde treba podsetiti da su se Francuski sindikati davno izborili za radnu nedelju koja traje 35 časova. Takodje je zanimljivo da je Pošta Francuske još pre donošenja zakona oslobodila svoje zaposlene obaveze javljanja van radnog vremena, osim u hitnim slučajevima.
Zbog svega toga, u Francuskoj je slobodno vreme i dalje svetinja.
( izvor: RTS )
