Dostavljanje hrane i naručivanje vožnje preko platforme doživelo je u doba pandemije pravu ekspanziju, nove platforme niču gotovo svakodnevno, pa je neophodno što pre pronaći za njih pravi poslovni model i pravno regulisati status dostavljača.
Pandemija korona virusa izmenila je iz temelja život ljudi širom sveta. Zdravstvenu ugroženost i borbu sa pandemijom prati ekonomska kriza, nedostatak posla, zarade. I samo nekima pružila je mogućnost da rade više i bolje zarade, kao, recimo, dostavljačima hrane.
Usluge dostavljača hrane i prevoznika preko platformi Glovo, Donesi, Wolt i CarGo koristi preko 360.000 ljudi u Srbiji. Dostavljači se tretiraju kao nezavisni pružaoci usluga, nisu zaposleni i nemaju prava na socijalnu zaštitu.
Kako, zapravo, izgleda rad dostavljača?
Glavna motivacija radnika da rade ovaj posao leži u mogućnosti dobre zarade. Ovde treba znati da se za obavljanje ovog posla ne zahteva nikakva stručnost, a prosečna zarada koju dostavljači u Beogradu ostvaruju je oko 100.000 dinara mesečno. Neki za angažman od 300 sati zarade i 200.000 dinara. U gradovima u unutrašnjosti Srbije zaradi se manje ali znatno više nego na drugim poslovima u istom rangu.
U ovom poslu radnici sami snose sve troškove, pa u želji da više zarade izbegavaju plaćanje poreza i doprinosa. Trenutni rad na platformama pruža mogućnost da radnici koriste sopstvena prevozna sredstva, a na njima najprihvatljiviji način.
Koji radnici rade kao dostavljači i po kojem modelu?
Podaci kažu da su dostavljači u starosnoj grupi izmedju 25 I 40 godina. Mladji najčešće koriste bicikl ili idu pešice, a stariji radnici obavljaju usluge sopstvenim automobilima. Uglavnom muškarci sa srednjom stručnom spremom rade ovaj posao. S obzirom na primamljivu zaradu, dostavu rade i studenti i visokoobrazovani radnici raznh stručnih profila.
U ovom času poslovni odnos dostavljača i platformi za koje rade je prilično maglovit, nedefinisan. Platformske kompanije ne sklapaju ugovore sa dostavljačima direktno, već to čine putem trećih lica koje isplaćuju zarade. To mogu biti posredničke agencije ili sami radnici, ako su registrovani kao preduzetnici.
Tako je sva odgovornost na radnicima i posredničkim agencijama, a platformske kompanije se predstavljaju kao IT firme koje pružaju konsultantske i marketinške usluge.
Status dostavljača treba što pre regulisati
Dostavljači spadaju u grupu radnika kojima trenutno ne odgovara nijedan oblik ugovora u potpunosti – izmedju preduzetnika i zaposlenih, nešto kao frilenseri. A naručivanje hrane i usluga vožnje postaju sve traženije, dostavljača i platform sve više. Bez obzira na to, radnici na ovim poslovima imaju samo dobru zaradu, ali su i dalje bez ikakvih prava koja proizilaze iz radnog angažmana.
Upravo zbog toga, Centar za istraživanje javnih politika sproveo je istraživanje i utvrdio da rad po pozivu preko aplikacija treba što pre da dobije obeležja dostojanstvenog rada. Kroz javnu debatu što pre treba utvrditi poslovni model koji će platformama obezbediti dugoročno održivu delatnost, a dostavljačima pravni status i socijalnu sigurnost koju zaslužuju.
( izvor: Startit )
