Posle recesije Evropa i svet su ušli u period ekonomske ekspanzije koju, takodje, prate problemi, kao što je nedostatak radne snage, kako u najmoćnijim privredama, tako i u manje razvijenim, poput Hrvatske. Već duže privrednici vapiju jer problem postaje sve veći. I onda se neko seti: indijski radnici mogu da popune slobodna radna mesta u Hrvatskoj, posebno u gradjevinarstvu.
Hrvatska kompanija Inflow uspešno radi, ali je radnike sve teže pronalazila. Radnici koje su pronalazili preko Hrvatske službe za zapošljavanje zadržavali su se vrlo kratko, pa je poštovanje ugovorenih rokova ozbiljno dolazilo u pitanje. Saznavši da Indija izvozi radnu snagu već više decenija i da mnogo radnika radi u Dubaiju i Saudijskoj Arabiji, uspostavili su kontakt sa indijskim agencijama i prvi gradjevinski radnici iz Indije su stigli u Hrvatsku.
Armirači, tesari, knauferi, električari – baš oni profili radnika koje nikako nisu pronalazili medju hrvatskim radnicima.
„Niko ne može reći da nekome uzimaju radna mesta jer se ta radna mesta naprosto ne mogu popuniti. Ponuda je veća od potražnje. Oni su prezadovoljni, plate su im dobre, radni uslovi su im dobri, smeštaj im je dobar, u Evropi su, imaju priliku da rade i prehranjuju svoje porodice. Naši radnici su sada više rasterećeni, mogu se prebaciti na poslove upravljanja. Mi, pak, imamo dovoljno radnika za nove projekte, sve možemo stići na vreme, ugovarati više poslova“, govori Jasna Staraj, suvlasnica kompanije Inflow.
Kada su se pojavili na gradilištu, indijski radnici izazivali su opštu pažnju, znatiželju, iznenadjenje. Posvetili su se poslu, pa je uskoro poslovodja imao samo reči hvale za marljivost i preciznost koju pokazuju slažući konstrukcije za beton.
A šta kažu indijski radnici?
Jedan od radnika koji su iz Indije došli u Hrvatsku da rade, nije krio svoje oduševljenje već prvih dana.
“Ovo je bio moj san, užitak je biti ovde. Predobro je. I hladno je, nije kao u Dubaiju“, rekao je.
Zadovoljni su smeštajem i hranom, dobili su i telefone kako bi bili u kontaktu sa porodicama, a organizovana im je dostava vegetarijanskog ručka na gradilište. Iako oni o tome ne govore, uslovi rada u Dubaiju, Kataru ili Saudijskoj Arabiji bili su daleko nepovoljniji. Smešteni su u barakama, a rade na ekstremno visokim temperaturama.
U kompaniji dodaju da indijski radnici imaju uobičajeno radno vreme od osam časova dnevno. Navode i da zaradjuju u rangu prosečnih zarada koje ostvaruju radnici u oblasti gradjevinarstva.
„Presrećni su. Rekli su mi da su im se snovi ostvarili. Kažu: „Ovo je moja kompanija, radiću za svoju kompaniju. To im je filozofija. Daju sve od sebe“, govori Jasna Staraj.
( izvor: Jutarnji list )
