Šljaka Karijera

Категорија: Vesti

Vesti iz oblasti zapošljavanja. Kolika je stopa nezaposlenosi? Gde je najlakše naći posao?

  • Gde se u Evropi radi nedeljom i pod kojim uslovima?

    Gde se u Evropi radi nedeljom i pod kojim uslovima?

    Radno vreme je značajna i često prisutna tema kojom se bave radnici širom sveta, ali i stručna javnost. A kod nas se poslednjih meseci posebno govorilo o potrebi i efikasnosti rada nedeljom. I dok sindikati zagovaraju stav da rad nedeljom treba zabraniti, dotle sa drugih instanci, pa i sa vrha države stižu oprečna mišljenja.

    Iskustva drugih evropskih zemalja mogu biti od koristi. No, očigledno je da su i evropske privrede do svojih rešenja dolazile sveobuhvatnim analizama, uzimajući u obzir svoje posebnosti i potrebe, pa su i primenjeni modeli različiti od zemlje do zemlje.

    Postoji li rad nedeljom u susednim zemljama?

    Različita rešenja bi mogla da budu karakteristika i susednih zemalja. Medju njima treba istaći jednu jedinu koja je striktno zabranila rad nedeljom. Reč je o Crnoj Gori. Ako je ovakva odluka predstavljala rasterećenje za radnike, poslodavcima je donela brigu kako povratiti nivo prometa koji su ostvarivali kada se i nedeljom radilo.

    Naš drugi sused, Hrvatska i dalje analizira potrebe svoje privrede i efekte njenih aktivnosti, pa, poput Srbije još uvek traži najbolje rešenje.

    Zanimljivo je da je naš sused, Madjarska jedna od prvih zemalja koja se vrlo temeljno bavila analizom i efektima rada nedeljom, odnosno njegovom neprihvatljivošću. Tako je u periodu od 2015. do 2016.godine u Madjarskoj bio zabranjen rad nedeljom. Oštri protivnici ovakvog pristupa i tumačenja zatražili su raspisivanje referenduma na kojem bi se gradjani izjasnili za ili protiv. Tog trenutka vlasti su procenile da  sve treba da se vrati na staro, odnosno da se ponovo dozvoli rad nedeljom.

    Rad nedeljom u Sloveniji

    I Slovenija je medju zemljama koje nisu zakonom zabranile rad nedeljom. No, nizom mera i ograničenja štite se prava slovenačkih radnika u slučaju prevelikih zahteva poslodavaca za njihovim angažovanjem.

    Tako se poslodavac obavezuje da radniku za rad nedeljom isplati dvostruko veću naknadu od one za redovan rad. Takodje, naknada za rad nedeljom ne sme biti niža od 6,05 evra po času, u bruto iznosu.

    Prema važećim propisima, radnik u Sloveniji može da radi nedeljom ukupno 20 nedelja, odnosno dve nedelje u mesecu. Takodje, radnik ne sme da radi sve praznike u jednoj godini. Kada radnik radi u dane praznika, naknada koju prima je znatno veća od one za rad nedeljom.

    Inače, u Sloveniji nedeljom rade veliki supermarketi, lanci velikih prodavnica, dok su male prodavnice zatvorene ili rade u jednoj smeni, a za praznik nikada.

    Kako je u visoko razvijenim zemljama?

    U Nemačkoj, zemlji najuspešnije ekonomije, rad nedeljom je zabranjen i u praksi se, uglavnom, poštuje. Izuzetak su pekare, trafike, benzinske pumpe koje mogu nedeljom da rade.

    Austrija, poznata po svojoj socijalnoj politici i zaštiti prava radnika, zabranila je rad nedeljom. Izuzetak mogu biti turističke agencije, zbog isplativosti rada nedeljom.

    Da li će se i šta iz zakonodavstava i prakse drugih zemalja iskoristiti za uredjenje i raspodelu radnog vremena u Srbiji, ostaje da se vidi.

    ( izvor: Telegraf )

  • Gde je najduži, a gde najkraći radni vek?

    Gde je najduži, a gde najkraći radni vek?

    Ako na početku radnog veka to nije jedna od najznačajnijih karakteristika rada, zapošljavanja i radnih odnosa, onda dužina radnog veka, svakako, postane vrlo brzo značajna odrednica posla i života ljudi širom sveta.

    Koliko dugo će raditi, pod kakvim uslovima će ostvariti pravo na penziju, kako obezbediti što povoljnije i ravnopravnije uslove života i rada? To su oduvek bila kompleksna i raznim uticajima opterećena pitanja kojima se bave stručnjaci raznih profila širom sveta.

    A podaci kažu sledeće:

    – radnik u Evropi prosečno radi 36 godina;

    – najkraće se radi u Turskoj;

    – najduže se radi u Švajcarskoj

    Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji radnici rade ispod evropskog proseka. Od 2014.godine, po usvajanju zakonskih izmena, radni vek radnika u Srbiji se kontinuirano produžava, posebno kada su u pitanju žene. A podaci govore i o sve višoj stopi zaposlenosti, odnosno nižoj stopi nezaposlenosti, ispod 10%. Odnos radnika i penzionera se povećao, pa sada iznosi preko 1,5 radnika.

    Koliki će biti radni vek u budućnosti?

    Dužina radnog veka neposredno je uslovljena dužinom životnog veka. Demografski trendovi odlikuju se demografskim starenjem, kako u Srbiji, tako i u svetu. Stručnjaci kažu da će se do 2050. godine ljudski vek produžiti za još četiri godine. Da bi penzioni sistem bio održiv, duži životni vek mora da prati i duži radni vek.

    Čitava Evropa stari, pa se sve zemlje bave analizom svojih penzionih sistema, izmenama koje idu ne samo u pravcu produženja radnog veka, već i adekvatnim indeksacijama i, naravno, dodatnim prihodima na javnu penziju.

    Iskustva zemalja poput Madjarske, Poljske, Slovačke, Bugarske koje su pokušale da privatnim fondovima zamene javni penzijski fond, govore o još nižim penzijama. Zapadnoevropske zemlje opredelile su se za reformu i usavršavanje javnog fonda koji dopunjuju dobrovoljni penzioni fondovi.

    Valjda će i Srbija tim putem.

    ( izvor: Srbijadanas )

  • GDE NAĆI POSAO? A GDE NAĆI RADNIKE?

    GDE NAĆI POSAO? A GDE NAĆI RADNIKE?

    To stvarno nije bilo davno. A karakterisalo je  Srbiju, ali i zemlje regiona, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Možda najčešće pitanje i najveća dilema mnogih bila je: ima li posla, kako naći posao? Nedostatak posla obeležio je taj period.

    Brojni faktori, kako na globalnom tako i na regionalnom nivou menjali su prilike sve brže. A promene su imale dva osnovna pravca: dok je radnika bilo sve manje i manje, potrebe i potražnja poslodavaca za angažovanjem radnika postajala je sve veća. Već duže vremena ovakvu situaciju u hrvatskoj, srpskoj i bosanskoj privredi stručnjaci ocenjuju kao dramatičnu.

    Deficit radne snage ugrožava različite prvredne grane i sektore. Čini se da su  gradjevinska industrija i prateće grane ostale bez radnika u svim ovim zemljama. A Hrvatska je dospela u gotovo bezizlaznu situaciju u turističkoj privredi, okosnici njihove ekonomije.

    Kako smo ostali bez radnika?

     

    Podaci nedvosmisleno govore i objašnjavaju situaciju. U Hrvatskoj se u poslednjih deset godina radna snaga smanjila za 500.000 radnika, od toga polovina prirodnim putem, a druga polovina, dakle 250.000 radnika kroz veliku migraciju!

    U Hrvatskoj privrednoj komori  situaciju ocenjuju kao dramu, ogromni izazov kako naći radnike. Izvesno je, nije se reagovalo pravovremeno.

    Kako doći do preko potrebnih radnika?

     

    U Hrvatskoj šansu vide u povećanju dužine radnog veka, zatim u ranijem uključivanju mladih ljudi u radni proces, kao i u većem angažovanju značajnog broja radnika sa invaliditetom. Ovim merama dodaju i sledeće:

    “Sve ostalo Hrvatska će morati kompenzovati na dva načina: ili uvozom radne snage, a pitanje je i odakle jer regija se takođe snažno i brzo prazni, ili će se morati kompenzovati većom nivoom automatizacije, robotizacije i slično” – ističu u komori.

    Uvoz stranih radnika izgleda kao jedan od najefikasnijih načina obezbedjenja potrebne radne snage. Vlada Hrvatske svojim merama utvrdjuje kvote za uvoz stranih radnika. Pre pet godina utvrdjena kvota je bila 400 radnika, ali je zbog nastale situacije dobila eksponencijalni rast. Ove godine kvota dozvoljava uvoz od 65.100 radnika!

    Ali, gde naći radnike?

    Hrvati su prinudjeni da svoju potragu za radnicima usmere ka dalekim destinacijama. Jer, Bosna je već “ispražnjena”, a radnici iz Srbije odlaze velikom brzinom. Visina hrvatskih zarada, koje su dvostruko veće od zarada u Srbiji, nije dovoljno atraktivna, tako da se radnici iz Srbije eventualno opredeljuju za sezonske poslove u poljoprivredi.

    Za vrlo deficitarni gradjevinski sektor poseže se za radnicima iz Indije I Pakistana. Turističkoj privredi pomoć se traži vrlo daleko. Sve je više ugovora sa radnicima sa Filipina. Tu se Hrvati oslanjaju na iskustvo drugih zemalja gde su se Filipinci pokazali kao dobri radnici u ovoj oblasti.

     

    ( izvor: Blic )

  • Kolike su minimalne zarade u Evropi a kolike u Srbiji ?

    Kolike su minimalne zarade u Evropi a kolike u Srbiji ?

    Za sagledavanje položaja naših radnika i odredjivanje njihovog mesta na lestvici evropskih zemalja i zarada koje se tamo ostvaruju, može korisno poslužiti podatak o minimalnoj zaradi. Minimalna zarada u Srbiji je povećana početkom godine, ali je njeno zaostajanje za minimalnim zaradama koje ostvaruju radnici u Evropi sve veće.

    Početak nove poslovne godine u većini zemalja Evropske unije praćen je povećanjem minimalne zarade. Ove godine to povećanje prosečno iznosi 4,8%. A medju evropskim zemljama, ne po prvi put, kao lider po visini minimalne zarade izdvojio se Luksemburg. Tako minimalna zarada koju radnici imaju u Luksemburgu početkom ove godine iznosi 2.346 evra. Računata je za mesečni fond od 196 časova.

    U poredjenju sa minimalnom zaradom u Srbiji od oko 270 evra, može se zaključiti da radnik u Srbiji treba da radi osam meseci kako bi ostvario minimalnu zaradu koju radnik u Luksemburgu ostvaruje za mesec dana.

    Naravno, znamo da je Nemačka uvek u žiži interesovanja naših radnika i onih iz regiona. Zanimljivo je istaći da minimalna zarada u Nemačkoj nije medju najvišim u Evropi i iznosi 9,19 evra po času.

    Na nivou mesečnog fonda od 196 časova minimalna zarada u  Nemačkoj iznosi 1.801 evro, odnosno radnik sa minimalnom zaradom u Srbiji treba da radi šest meseci kako bi zaradio minimalnu zaradu koju ima radnik u Nemačkoj.

    Analizom minimalnih zarada u okviru Evropske unije bavio se Institut za ekonomska i socijalna istraživanja ( WSI ). Podaci do kojih su došli omogućili su da se sve zemlje Evropske unije svrstaju u tri grupe, a prema visini minimalne zarade.

     

    U kojim zemljama su najveće minimalne zarade?

     

    U prvoj grupi bi bile zemlje Zapadne Evrope, izuzev Velike Britanije. Njihove minimalne zarade su iznad 9 evra po radnom času. Najveću minimalnu zaradu ostvaruju radnici u Luksemburgu, sa satnicom od 11,97 evra. Drugu po veličini minimalnu zaradu ostvaruju radnici u Francuskoj i ona premašuje 10 evra.

    Sasvim blizu njima je Holandija sa 9,91 evrom po času, Irska sa 9,80 evra po času i Belgija sa 9,66 evra po radnom času, odnosno sa tendencijom da dodju do granice od 10 evra po času. Ovde samo Velika Britanija ima minimalnu zaradu nižu od 9 evra po času, ali na njenu vrednost značajno utiče paritet funte i evra.

    U drugoj grupi zemalja sa minimalnom zaradom izmedju 4 i 6 evra su Španija koja ima minimalnu zaradu od 5,45 evra, Slovenija sa  5,10 evra i Malta sa 4,40 evra po radnom času.

    Čak 11 evropskih zemalja, svrstanih u treću grupu, ostvaruje minimalnu zaradu od 2 do 4 evra po radnom času. Tu prednjače Portugal sa 3,61evrom i Grčka sa 3,39 evra. Slede istočnoevropske zemlje: Litvanija, Estonija, Češka i Poljska, sa minimalnom zaradom iznad 3 evra po času.

    U Hrvatskoj minimalna zarada iznosi 2,92 evra po času, a najnižu minimalnu zaradu ostvaruju radnici u Bugarskoj i ona iznosi 1,72 evra po času.

     

    A minimalna zarada u Srbiji?

     

    Zanimljivo je, možda i ohrabrujuće, da minimalna zarada u Srbiji premašuje minimalnu zaradu upravo pomenute Bugarske i iznosi 1,77 evra, a viša je i od minimalnih zarada u Makedoniji i Albaniji.

    Najniže minimalne zarade imaju radnici u Moldaviji i Ukrajini, sa 0,78 evra po satu, kao i u Rusiji sa 0.88 evra.

    Inače, najvišom minimalnom zaradom na svetu mogu da se pohvale radnici u Australiji, koji zaradjuju 11,98 evra po radnom času.

     

     

     

    ( izvor: 021/Blic )

  • Gde u Srbiji ima posla i koliko se zarađuje ?

    Gde u Srbiji ima posla i koliko se zarađuje ?

    Stopa nezaposlenosti u Srbiji je dvocifrena, u nekim delovima već jednocifrena, a u svakom slučaju znatno manja nego proteklih godina. Ako je sve i tako, mnogo je onih, posebno u populaciji mladih ljudi, koji ovde, u svojoj zemlji, još uvek traže posao, nadajući se zaradi od koje će nekako moći da žive. Za koja zanimanja u Srbiji ima posla, u kojim delovima zemlje su posebno traženi, koliko može da se zaradi na tim poslovima?

    Ekonomske analize obično polaze od prosečnih vrednosti, pa i ovde treba podsetiti da je prosečna zarada u Srbiji u 2018.godini bila 49.650 dinara. Konkretni podaci za pojedine poslove, delatnosti, za odredjene gradove, okruge znatno odstupaju od proseka, od onih znatno nižih do onih višestruko većih, koje ostvaruju programeri, zaposleni u vazdušnom saobraćaju i stručnjaci koji se bave istraživanjem tržišta.

     

    Gde su zarade najviše?

    Beograd, odnosno Beogradski okrug prednjači u visini zarada. Piloti se mogu pohvaliti zaradama od preko 3.500 evra, a ne zaostaju ni kopiloti i kontrolori letenja. Sa njima drže korak programeri zaradama od više hiljada evra. Stručnjaci u oblasti finansija i bankarstva i dalje su ovde traženi, a njihove zarade prelaze 100.000 dinara.

     

    Koliko se zaradjuje u unutrašnjosti?

     

    Radnici koji žive i rade u unutrašnjosti često ukazuju na svoj podredjeni položaj, ističući da glavni grad u istim delatnostima i na istim poslovima pruža značajne prednosti.

    Tako bankarski službenici u Užicu mogu da zarade od 50.000 do 60.000 dinara, uz obavezu da ostvare tražene rezultate. Kako je privredna aktivnost u unutrašnjosti zemlje veoma smanjena, to i postizanje očekivanih rezultata rada nije lak zadatak.

    Slično svoj položaj ocenjuju i zaposleni komercijalisti u predstavništvima stranih i domaćih kompanija. Iako ovi poslovi oduvek predstavljaju priliku za dobru zaradu, u Užicu i okolnim opštinama skromna privredna aktivnost ne stvara potrebne uslove za uspešno bavljenje, pa se zarade kreću od 50.000 do 80.000 dinara.

    U okolini Užica Zlatibor kao veliki turistički centar ima svoje posebne potrebe. Snažna ekspanzija turizma na ovoj destinaciji povećala je tražnju za kuvarima do neslućenih razmera. Ovaj nivo turističkih usluga traži savremene, stručne pružaoce usluga koji prate aktuelne gastronomske trendove. Hotelijeri ne nalaze lako ovakve radnike, traže ih sa strane i obezbedjuju im zaradu do 800 evra, kao i smeštaj i ishranu na Zlatiboru.

    S obzirom na privrednu strukturu Kragujevca, ovde ima mnogo posla za zavarivače, ali i za mašinske inženjere. Zavarivači zaradjuju do 800 evra mesečno, a mašinski inženjeri i do 2.000 evra.

     

    Ko i koliko zaradjuje u Vojvodini?

     

    Statistički podaci govore da su prosečne zarade u Novom Sadu posle Nove godine premašile 58.000 dinara. Ovom visokom proseku najviše doprinose zarade IT stručnjaka, jer se Novi Sad pozicionirao kao centar IT industrije u Srbiji.

    U zavisnosti od vrste IT aktivnosti i senioriteta, odnosno iskustva koje imaju, ovi stručnjaci zaradjuju od 700 do preko 3.000 evra mesečno.

    U javnim službama i preduzećima u Novom Sadu, na administrativnim mestima zaradjuje se od 70.000 do 100.000 dinara, prosečno 80.000 dinara.

    A gradjevinska delatnost u Novom Sadu ima pune ruke posla, pa su gradjevinski radnici različitih profila veoma traženi, ali i dobro plaćeni. Viljuškaristi zaradjuju od 600 do 800 evra, tesari oko 900 evra, a kranisti oko 1.000 evra. Armirači mogu da zarade do 1.200 evra, a zarade zidara kreću se od 600 do 1.000 evra.

    Relativno visokim zaradama u Novom Sadu doprinose i radnici NIS-a, kao i radnici JP Srbijagas.

    Situaciju na tržištu rada odražava slika iz Severnobačkog okruga. I tu su inženjeri, programeri i pojedine zanatlije veoma tražene, ali ih nema, jer odlaze tamo gde mogu više da zarade. Kako poslodavci kažu, povećavaju zarade, ali će morati i više, kako bi zadržali stručne radnike.

     

    ( izvor: Blic )

     

  • Nastavak programa prekvalifikacije u IT sektoru

    Nastavak programa prekvalifikacije u IT sektoru

    Poslovi u IT sektoru već duže vremena predstavljaju verovatno najsigurniji put za pronalaženje posla i sticanje dobre zarade. To važi za razvijeni svet, ali i u Srbiji. Ideja o prekvalifikaciji u IT sektor činila se kao logičan potez i pomoć mnogima koji su bezuspešno u potrazi za poslom, ali i kao rešenje za obezbedjenje preko potrebnih IT stručnjaka.

    Realizacija programa prekvalifikacija za IT sektor počela je pre otprilike godinu dana. Podsećanja radi, program prekvalifikacije koji treba da ublaži nedostatak kadrova u brzo rastućem IT sektoru  iniciran je sa samog vrha, na predlog Ministarskog saveta za informacione tehnologije i inovaciono preduzetništvo, kojim predsedava predsednica Vlade RS Ana Brnabić.

    U okviru prva dva kruga prekvalifikacija za IT sektor koje je organizovala Kancelarija za IT i eUpravu obučeno je 800 kandidata. I kada se činilo da je sve dobro krenulo, nastavak programa je bio pod znakom pitanja. Posle svih neizvesnosti, u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj u okviru trećeg kruga Prekvalifikacija za IT sector poziv je upućen samo zaposlenim kandidatima, koji nisu na IT pozicijama I nisu završili neki od fakulteta na kojima se obučavaju IT stručnjaci.

    „Na ovaj krug Prekvalifikacija za IT sektor namenjen zaposlenima, prijavilo se 3.850 kandidata, najboljih 2.000 kandidata koji su prošli prvi krug testiranja očekuje i drugi krug u jednoj od deset škola sa kojima smo juče potpisali i ugovore o izvođenju obuka ovog programa”, izjavio je doc. dr Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.

    Odabiranje škola kojima se poverava organizacija obuke sprovodilo se u skladu sa dostignutim kvalitetom obuke i inovativnošću koju su pokazali organizatori.

     

    Ko sprovodi obuku u okviru Programa prekvalifikacije za IT sektor?

     

    Najpre treba reći da se obuka sprovodi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Valjevu i Čačku.

    U Beogradu obuka se sprovodi na Matematičkom fakultetu, Fakultetu organizacionih nauka i na Elektrotehničkom fakultetu, a za ukupno 60 kandidata. U Novom Sadu posao je poveren IKT klasteru koji će obučavati 40 kandidata, koliko će ih biti i u okviru programa JISA (Smartd.o.o.). U Nišu će se obučavati 40 kandidata na Elektronskom fakultetu i 34 kandidata na Matematičkom institutu SANU. Visoka tehnička škola strukovnih studija u Kragujevcu obučiće  17 kandidata, Poslovni inkubator u Valjevu 20 kandidata, a Fakultet tehničkih nauka iz Čačka primiće 40 polaznika.

     

    A koje inovacije nude Programi prekvalifikacije  za IT sektor?

     

    Fakultet organizacionih nauka obezbediće predavače iz industrije, kao i karijerno savetovanje polaznicima, dok će Elektrotehnički fakultet za svoje polaznike organizovati obuku za korišćenje Linux programa.

    Elektronski fakultet u Nišu pokriće oblast za uključivanje agilnih metoda. Matematički institut SANU obučavaće Python, a polaznici će moći da uspostave saradnju sa  predavačima sa Univerziteta „SanDiegoExtension“ kroz onlajn programe i sertifikacije. Neki će imati I dodatne programe mentorisanja, upravljanja projektima I dodatne radionice u Startap centru.

    ( izvor: Danas )

     

     

     

  • Zašto treba skratiti radno vreme?

    Zašto treba skratiti radno vreme?

    Pre dva tri dana mediji  u Srbiji su, gotovo bez izuzetka, posebno isticali vest o inicijativi Pokreta obnove Kraljevine Srbije upućenoj Skuptini Srbije za izmenu Zakona o radu, predlažući skraćenje radnog vremena sa osam na šest sati dnevno! Predlog temelje na iskustvima razvijenih evropskih privreda, gde je kraće radno vreme donelo korist poslodavcima i državi, sa jedne, i radnicima, sa druge strane.

     

    Koje prednosti donosi skraćeno radno vreme?

     

    Mnogo je faktora koji manje ili više utiču na odredjivanje optimalnog radnog vremena. Razumljivo je da su se tokom istorije menjala gledišta, shvatanja i tražila nova rešenja, kao posledica promena koje su donosili novi društveno ekonomski odnosi. Tako su dvadeseti vek i početak ovog našeg veka obeležili stavovi o potrebi skraćenja radnog vremena.

     

    U tekstu magazina Quartz svetski poznati stručnjaci tvrde da bi, u skladu sa fizičkim i mentalnim sposobnostima čoveka, optimalno radno vreme trebalo da traje četiri sata, jer je upravo to period u kojem možemo da očuvamo potpunu koncentraciju! Naravno, stručnjaci su imali i odgovarajuću argumentaciju, pa je ovde prenosimo.

     

    Objašnjavajući to, oni kažu da bi pravilnom organizacijom posla trebalo obezbediti dovoljno pauza, „praznog hoda“, jer su to periodi kada kreativnost čoveka dolazi do izražaja i predstavlja veću korist za poslodavca od dugog, neprekidnog rada.

     

    Da ovo i nije velika novost potvrdjuje esej čuvenog filozofa Bertanda Rasela iz 1932.godine u kojem govori o četvoročasovnom radnom vremenu, kao pravoj meri čoveka i njegovih mogućnosti.

     

    Medju brojnim koristima od kraćeg rada ističe se smanjenje bolovanja i izostanaka sa posla, kao i bolja integracija poslovnog i privatnog života. Zadovoljni radnici su produktivniji, posvećeniji i kreativniji, a uštede koje bi ostvarile kompanije mogu da ulažu u razvoj, obuku i unapredjenje.

     

    U okviru sprovedenog istraživanja mogu da se analiziraju i stavovi koje su radnici, učesnici u istraživanju iskazali. Čak 92% ispitanika izrazilo je uverenje da bi šestočasovno radno vreme bilo korisnije i doprinelo povećanju produktivnosti, a 96% ispitanika veruje da bi radnici bili srećniji.

     

     

     

     

    Koliko traje radna nedelja u pojedinim zemljama?

     

     
     Zemlja                                                    Časova
     
    Rumunija                                                   41
    Velika Britanija                                         40,9
    Nemačka                                                   40,3
    Madžarska                                                39,5
    Francuska                                                  35
    Švedska                                                      35
    Belgija                                                        30
    Holandija                                                   30

     

    Sumirajući sva iskustva i stavove stručnjaka, realno je očekivati da praksa dužeg radnog vremena polako bude zamenjena kraćim, efikasnijim radom, koji bi se više cenio.

     

     

     

  • Kako doći do EU Pasoša ?

    Kako doći do EU Pasoša ?

    Kada bi mladi ljudi u Srbiji sastavljali liste svojih najvećih želja verujemo  da bi se na većini lista želja našao pasoš Evropske unije. I sigurno bi bio vrlo visoko plasiran! Jer, pored čitave armije onih koji su već napustili ovu zemlju, ima mnogo onih koji sanjaju da odu i potraže posao u nekoj od zemalja Evropske unije.

    Prema nedavno objavljenim podacima koje je obelodanila resorna ministarka zadužena za populacionu politiku, čak trećina mladih u Srbiji želi da ode i potraži bolji život, posao u Evropskoj uniji. Koliko mladih će to još poželeti, videćemo.

    A svi koji žele da odu znaju veoma dobro da se sa pasošem Evropske unije brže i lakše može doći do posla u Evropskoj uniji, dobiti bolja pozicija i veća zarada, ostati duže ili trajno.

     

    Kako stići do pasoša Evropske unije?

     

    I za državljanstvo Evropske unije važi ono što prati popularnost stvari, dogadjaja, ljudi. Poželjnost, atraktivnost pasoša Evropske unije ili neograničenih boravišnih dozvola bila je dobra prilika za nastanak ilegalnog tržišta državljanstvima zemalja unije.

     

    Iako se već godinama slutilo da postoji trgovina državljanstvima „na crno“, tek je skorašnja afera u Bugarskoj i hapšenje državnih službenika to potvrdilo. Oni su već godinama falsifikovali dokaze o bugarskom poreklu gradjanima Makedonije, Moldavije i Ukrajine, a za uzvrat zaradjivali hiljade evra. Gradjani, uglavnom iz Istočne Evrope, kupovali su ove dokaze u uredu za Bugare u inostranstvu i tako sticali bugarsko državljanstvo, odnosno Evropske unije.

    Kako navodi Dojče vele, i u mnogim drugim evropskim državama korumpirani službenici falsifikuju dokumenta i tako zaradjuju značajne svote novca. Neka istraživanja govore o tome da se i u Rumuniji i u Madjarskoj godinama trguje lažnim dokumentima o poreklu. Tako je čak dve trećine Moldavaca rumunskog porekla. U Ukrajini živi značajan broj pripadnika rumunske i madjarske nacionalne manjine.

    Nasuprot „trgovini na crno“ državljanstvima, u gotovo polovini zemalja Evropske unije postoji već više godina put legalnog sticanja državljanstva, poznat kao sistem „Zlatne vize“. Tako je u Bugarskoj, Grčkoj, Velikoj Britaniji, Letoniji, Litvaniji, Malti, Austriji, Portugaliji, Španiji, Madjarskoj i Kipru, u poslednjih nekoliko godina, izdato najmanje 6.000 državljnstava i preko 100.000 boravišnih dozvola, tako što su za to plaćene značajne sume novca, ili su gradjani odredjena sredstva investirali u te zemlje.

    Primera radi, kada žitelji Rusije, Kine ili iz drugih delova sveta kupe u Portugaliji nekretninu vrednu bar 500.000 evra, oni stiču pravo neograničenog kretanja prostorom Šengena, koji čini 26 evropskih zemalja. Grčka je utvrdila dvostruko niži limit, pa za nekretninu od 250.000 evra stranac dobija boravišnu vizu, a Malta odnedavno strancu koji uloži 650.000 evra nudi svoje državljanstvo.

    ( izvor: BIZlife portal )

  • I putovanje do posla treba da ulazi u radno vreme

    I putovanje do posla treba da ulazi u radno vreme

    Da, zvuči primamljivo, ali ima li smisla? Dolazak i odlazak sa posla, duži ili kraći, sa ili bez korišćenja javnog prevoza, samo je neophodan uslov da bi se na radnom mestu, u utvrdjeno radno vreme obavili predvidjeni radni zadaci. I to utvrdjeno radno vreme i obavljeni radni zadaci su ono za šta primamo platu.

    Otkud sada ideja da i put do posla bude deo radnog vremena?

    Verovatno nije jednostavno u trenutku sagledati u kojoj su se meri život, odnosno profesionalne aktivnosti ljudi promenile u poslednjih deset ili dvadeset godina. Sveobuhvatnost tih promena zahtevala je prilagodjavanja, neka ad hoc, ali večinom sistemska i temeljna.

    Tehničko tehnološka revolucija i informacione tehnologije verovatno su najveći “krivci” za promene koje smo doživeli. Tako su poslovne aktivnosti neverovatno dobile na svojoj dinamičnosti, efikasnosti, fleksibilnosti, postale pristupačne gde god da se nalazimo.

    Istraživači Univerziteta zapadne Engleske sačinili su zanimljivu studiju čije je rezultate BBC preneo. Istraživanje je obuhvatilo oko 5.000 putnika na linijama gradskog prevoza u Londonu, u vreme dostupnosti bežičnog interneta. A studija je pokazala da je čak 54% putnika koristilo mrežu u gradskom prevozu da uputi poslovne mejlove. Naravno, bilo je i onih koji su za slanje poslovnih mejlova koristili mrežu na svom telefonu.

    I odlazak i povratak sa posla je, prema studiji, bio praćen slanjem mejlova, kako onih u vezi sa radnim danom pred njima, tako i onih kojima se završavao neobavljeni deo posla već proteklog radnog dana.

    Dobra internet veza omogućavala je, praktično, produženje radnog dana, odnosno radnih sati. Laptopovi, mobilni telefoni omogućavali su izvršenje radnih zadataka tokom vožnje u gradskom prevozu, prilikom odlaska i povratka sa posla.

    Uvažavajući nepobitne činjenice da je poslovanje postalo efikasnije i dinamičnije, istraživači su ukazali i na drugu stranu ovog fenomena: narušavanje ravnoteže izmedju profesionalne karijere i privatnog života. Odgovaranjem na mejlove van radnog vremena produžava se radni dan, a skraćuje vreme koje treba posvetiti ličnim, porodičnim i društvenim aktivnostima.

    Ukazujući na ovo, engleski istraživači upućuju ono ključno pitanje:

    Ako je put do posla postao deo izvršenja tog posla, onda ga treba priznati u radno vreme?! I, naravno, platiti kao poslovne aktivnosti obavljene u kancelariji!

    ( izvor: BBC )

  • OVO SU NAJTRAŽENIJA ZANIMANJA U SRBIJI OVE GODINE

    OVO SU NAJTRAŽENIJA ZANIMANJA U SRBIJI OVE GODINE

    Iako je tržište rada u Srbiji vrlo skromno, i tu postoje deficitarni poslovi, odnosno zanimanja koja poslodavci najčešće traže. A za sve one koji još uvek strpljivo čekaju svoju šansu da ovde pronadju mogućnost za rad i zaradu, svakako, mogu biti od koristi najnoviji podaci o tome koja su zanimanja najtraženija.

    Upravo u tu svrhu istraživači su, koristeći podatke sa platformi za pronalaženje posla, došli do zaključka da su zanatski poslovi, poput frizera, mesara, kuvara i sličnih poslova i ove, kao i prošle godine, najtraženiji, odnosno da najmanji broj ovih radnika čeka na posao.

    Istraživanje je pokazalo i da najviše kandidata koji traže privremen, povremen ili honorarni posao čini to u okviru poslova maloprodaje, ugostiteljstva i održavanja higijene prostora.

    Šta pokazuju podaci iz prve polovine 2018.godine?

    Ovaj period karakteriše nedovoljna zainteresovanost potencijalnih kandidata za poslove u okviru delatnosti nege lepote, a veće interesovanje nije bilo ni za ponude poslodavaca za poslove pripreme hrane, kao ni za raznovrsne gradjevinske poslove.

    Najveće interesovanje kandidati su pokazivali za ponude konobarskih poslova. Posebno privlačni mladjoj populaciji bili su poslovi promocije proizvoda i usluga. A kao i prošle godine, poslovi održavanje higijene bili su zanimljivi niže kvalifikovanoj radnoj snazi.

    U istraživanju je sa jedne od platformi za zapošljavanje prenet podatak da je za prvih šest meseci ove godine bilo objavljeno ukupno 380 oglasa za razne poslove u delatnosti nege lepote. Na te konkurse stigle su 343 prijave, odnosno samo 0,9 prijava po konkursu. Tu treba napomenuti da potreba za radnicima koji pružaju usluge nege lepote ima sezonski karakter, leti je znatno izraženija. Medjutim, podaci govore da ni u maju i junu interesovanje za ove poslove nije bilo veće.

    U rezultatima istraživanja može se zapaziti i prilično skromno interesovanje za obavljanje gradjevinskih poslova. Poslodavci su u prvom polugodju ponudili 260 poslova, a stiglo je ukupno 405 prijava, odnosno 1,4 prijave po oglasu.

    Kada su u pitanju poslovi na pripremi hrane – pica majstori, roštilj majstori, pekari, poslastičari – evidentna je stalna potražnja za ovim radnicima. A slično je i sa poslovima kurira i vozača, za koje je objavljeno izuzetno mnogo oglasa, sa skromnim odzivom.

    Koliko interesovanje postoji za poslove konobara ilustruje podatak da je otvoreno 915 slobodnih pozicija na koje se javilo 7.100 kandidata, što je 6,5 kandidata po poziciji.

    Još veći stepen zainteresovanosti postoji za poslove promocije proizvoda i usluga: tu je na oko 170 raspisanih oglasa konkurisalo preko 1.100 kandidata.

    ( izvor: Mondo )