Категорија: Saveti za Karijeru

Da, baš tako, razumemo se! U jeku pandemije COVID 19 virusom neke velike kompanije traže i zapošljavaju nove radnike!

Iako je tek pre tri meseca uzdrmao svet, korona virus je temeljno izmenio životne tokove, ozbiljno dovodeći u pitanje egzistenciju velikog broja ljudi širom sveta. Ekonomske aktivnosti su prekinute, značajno smanjene i svedene na delatnosti koje treba da obezbede minimum funkcionisanja sistema, odnosno očuvanja zdravlja i života ljudi.

Vesti o gubitku posla kao sudbini miliona radnika stižu sa svih strana. Tako američki New York Times piše da je samo prošle nedelje 3,3 miliona Amerikanaca zatražilo naknadu za nezaposlene, što je najviše u poslednjih trideset godina. Tome treba dodati da mnogi nezaposleni ne mogu tražiti naknadu, neki ne znaju kako to učiniti, a neki zbog zagušenih servera i mreža to nisu mogli da učine.

U isto vreme borba sa korona virusom, socijalna izolacija i sprečavanje širenja virusa zahtevala je prilagodjavanje i nalaženje novih načina realizacije različitih aktivnosti. Strani mediji pišu o znatnom porastu online trgovine, zbog čega kompanije koje se bave ovakvim delatnostima traže veliki broj radnika, poput dostavljača, magacionera, pa i radnika u prodaji.

Evo nekih kompanija koje zapošljavaju nove radnike:

C V S

Farmaceutska industrija je i inače bila jedna od najprofitabilnijih privrednih grana sa naglašenim trendom rasta. Pandemija izazvana korona virusom povećala je tražnju za lekovima, lekovitim sredstvima i medicinskom opremom do neslućenih razmera. Tako američki lanac farmaceutske industrije CVS traži gotovo 50.000 radnika u drogerijama, pozivnim centrima i dostavnim službama.

Walmart

Ovo je najveći američki trgovinski lanac sa velikim brojem zaposlenih širom SAD. Kako krizne situacije, poput pandemija, mogu biti praćene poremećajima na tržištu i nestašicama raznih proizvoda, to potrošnja raste, pa i potreba angažovanja novih radnika u prodaji. Walmart planira da zaposli oko 150.000 radnika, sa punim ili polovinom radnog vremena.

Instacart

Moglo bi se reći da je ovo kompanija koja doživljava najsnažniju ekspanziju zahvaljujući pandemiji i borbi sa korona virusom. Reč je o kompaniji koja se bavi dostavom namirnica i različitih kućnih potrepština širom SAD. Porast kupovine putem interneta je takav da u ovoj kompaniji imaju potrebe za zapošljavanjem čak 300.000 novih radnika.

Amazon

I nama dobro poznati internetski div Amazon kao da je dočekao svojih pet minuta! Online trgovina  cveta, pa u svojim dostavnim službama, trgovinskim centrima i lancima Amazon mora da angažuje gotovo 100.000 novih radnika, kako bi odgovorio povećanoj tražnji.

Domino’s Pizza

U doba pandemije korona virusom, pored lanaca online trgovine, značajno povećanim prometom i potrebom za angažovanjem dodatne radne snage mogu se pohvaliti i lanci picerija. Domino’s Pizza, koja i u našem regionu ima svoje picerije, traži oko 10.000 novih radnika, kako u picerijama, tako i na dostavi hrane. Zanimljivo je da su im novi radnici potrebni u svim objektima, širom sveta.

( izvor: Novac.hr  )

Moglo bi se reći: godina je nova, ali je pitanje staro. Šta više, nalaženje posla u Nemačkoj dobija novu dimenziju u 2020.godini, jer u martu ove godine počinje primena dugo očekivanog i najavljivanog Zakona o useljavanju u Nemačku.

Veliki broj radnika iz zemalja Zapadnog Balkana koji žele posao u Nemačkoj nada se lakšem ostvarenju svog cilja, jer Zakon o useljavanju donosi rešenja kojima će se olakšati i ubrzati postupak, odnosno naći posao u Nemačkoj. Istini za volju, radnici sa Balkana, stariji od 45 godina moraće da ispune neke nove uslove, kako bi došli do posla u Nemačkoj.

Ispit prednosti se ukida

Ova olakšica u znatnoj meri izjednačava položaj radnika iz zemalja van Evropske unije sa nemačkim radnicima i onim iz zemalja Evropske unije. Imajući u vidu deficit radne snage u Nemačkoj od preko 1,2 miliona radnika, kvalifikovana migracija će obuhvatiti ne samo visokoobrazovane, već i radnike sa srednjom stručnom spremom.

Prema novom zakonu, za migraciju na tržište rada neophodno je obezbediti priznanje stečene diplome.

Brži postupak dobijanja viza

Dugotrajni postupak dobijanja nemačke vize trebalo bi novim merama u znatnoj meri da postane efikasniji. Upućeni kažu da će se za dobijanje termina za podnošenje zahteva za izdavanje vize, umesto 6 do 7 nedelja kao do sada, čekati najviše do 14 dana.

Donošenje odluke o odobravanju vize skratiće se na period od tri nedelje, a znalo je da potraje i devet nedelja do sada.

Ovde je vrlo važno napomenuti da raznatranju zahteva za izdavanje vize prethodi nostrifikacija diplome ili sertifikata o stručnom obrazovanju u Nemačkoj. Ovo priznavanje diploma, i visokoškolskih i srednjoškolskih, vršiće se u svakom pojedinačnom slučaju, a od strane nadležnih organa za priznavanje u Nemačkoj.

Šta očekuje radnike starije od 45 godina i mladje od 25 godina

Medju brojnim olakšicama koje omogućuju da radnici iz Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana lakše dobiju posao u Nemačkoj primenom novog zakona, kategorija radnika starijih od 45 godina nailazi i na dodatnu, otežavajuću okoklnost.

Ako žele da dobiju posao u Nemačkoj, ovi radnici moraju da obezbede ugovor o radu, na osnovu kojeg će ostvarivati bruto zaradu višu od 3.700 evra mesečno. Time država želi da eliminiše potencijalnu mogućnost da takvi radnici, zbog niskih penzija u nekom času budu na teretu države.

No, zato oni koji su mladji od 25 godina imaju još jednu olakšicu. Posebno je važna onima koji odlaze u Nemačku da bi konkurisali za obrazovanje na nekoj od nemačkih obrazovnih institucija. Umesto da, kao do sada, mogu da borave tri meseca, sada će moći da borave u Nemačkoj do šest meseci, pod uslovom da im diploma koju poseduju omogućava upis na fakultet.

Sertifikat o znanju nemačkog jezika je neophodan uslov

Pored stručnih kvalifikacija, radnici koji žele posao u Nemačkoj moraće da poseduju sertifikat o znanju nemačkog jezika nivoa A2, odnosno nivoa B1.

Razumljivo, zahtevani nivo znanja nemačkog jezika direktno zavisi od vrste posla koji radnik namerava da radi u Nemačkoj, odnosno potrebe za komunikacijom, verbalnom ili pisanom.

( izvor: BlicBIZNIS / 021 )

Poslednjih godina Srbija je suočena sa problemom migracije koji je poprimio dramatične razmere. No,  u Ministarstvu spoljnih poslova kažu da Srbija spada u zemlje sa vrlo brojnom dijasporom, ali i da je duga istorija iseljavanja Srba.

Uzroci ove pojave su raznovrsni – politički, verski, kulturni, porodični, i, naravno, ratovi, nasilje, progon. Ali, najvažniji su svakako ekonomski, ono što se u Srbiji zove odlazak „trbuhom za kruhom“.

Koliko je Srba napustilo svoju zemlju?

Znamo da je mnogo Srba širom sveta, ali je do preciznih podataka teško doći. Ističući probleme oko utvrdjivanja podataka, Ministarstvo spoljnih poslova ukazuje na pojavu asimilacije naših iseljenika, kao i na različite metologije utvrdjivanja zvaničnih podataka u pojedinim zemljama gde Srbi žive.

Imajući u vidu sve to, podaci govore da u dijaspori živi oko dva miliona Srba, a još toliko ih je u susednim zemljama. Broj Srba u rasejanju varira iz godine u godinu, a zavisi i od odlazaka u inostranstvo radi obavljanja privremenih poslova.

U koje zemlje Srbi najčešće odlaze?

Kada se opredeljuju za odlazak u inostranstvo, Srbi to najradije čine u zemlje Evropske unije, Sjedinjene Američke Države i Australiju.

Medju zemljama Evropske unije Nemačka je najprimamljivija, sa čak 450.000 Srba. Drugo mesto suvereno drži Austrija, sa gotovo 300.000 Srba, a sledi Švajcarska sa 200.000 Srba.

Kada su u pitanju zemlje izvan Evropske unije, zanimljivo je da u Velikoj Britaniji živi oko 80.000 naših gradjana, bez obzira na vrlo složene, dugotrajne i stroge procedure koje prate imigraciju u Veliku Britaniju.

Nemali broj naših gradjana živi u Aziji i Okeaniji, oko 120.000 ljudi. Najviše ih je, razumljivo, u Australiji.

Ko su oni koji odlaze iz Srbije?

Kao što nije lako utvrditi tačan broj onih koji su napustili Srbiju, tako se može govoriti i o prilično heterogenoj strukturi migranata – obrazovnoj, socijalnoj, regionalnoj, starosnoj i drugim.

Moglo bi se reći da im je zajedničko to što su u velikoj većini dobro socijalno integrisani i poštovani od domaćeg stanovništva. Najčešće rade na težim poslovima u industriji, ali i u uslužnim delatnostima.

– Pripadnici novije emigracije daleko su bolje obrazovani i lakše nalaze zaposlenje, obično u oblasti informacionih tehnologija, medicine, građevine i sličnog – ističu u Ministarstvu spoljnih poslova.

Ministarstvo podstiče iseljenike na saradnju i obezbedjuje konzularnu zaštitu, pomoć u osnivanju i radu klubova i udruženja i njihovog povezivanja sa poslovnim i drugim subjektima u Srbiji.

Evo i tabele gde sve žive Srbi:

( izvor: Blic )

Gde god nema egzaktnih, zvaničnih podataka, tu ostaju nagadjanja, procene, analize. Tako je i sa brojem mladih koji napuštaju Srbiju u potrazi za poslom u inostranstvu.

No, odlazak i nalaženje posla u Nemačkoj već dugo je sveprisutna pojava u našoj svakodnevici. Svako u svom okruženju zna za mnogo onih koji su otišli odavde, verujući u bolji život i posao u Nemačkoj. To nameće pitanje koliko je do sada mladih našlo posao u Nemačkoj i, možda još važnije, kako svoju budućnost vide mladi u Srbiji.

Jedno takvo zanimljivo istraživanje pod nazivom „Mladi u Srbiji 2018/2019“ sprovela je Fridrih Ebert fondacija u Srbiji. A rezultati, i više od očekivanja, dramatično dovode u pitanje budućnost Srbije.

Koliko mladih u Srbiji želi da napusti zemlju?

Podatak koji ovu pojavu ilustruje na najbolji način kaže da tri četvrtine mladih u Srbiji, izmedju 14. i 29.godina starosti želi da napusti zemlju. Tako je Srbija bez premca na prvom mestu medju zemljama u regionu po broju mladih koji žele emigraciju. U regionu u kojem su i Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Albanija, Makedonija…

Drugi, jednako ilustrativan podatak do kojeg se došlo u pomenutom istraživanju kaže da mladi u Srbiji koji su odlučili ili žele da emigriraju biraju Nemačku kao zemlju sa najboljim mogućnostima.

Medju onima koji žele da odu iz zemlje značajno je učešće onih koji imaju izražene ambicije u daljem obrazovanju i usavršavanju. Želja za odlaskom iz zemlje prisutna je kod oba pola, kao i u različitim regionima Srbije.

Medju učenicima u Srbiji više od jedne trećine jako ili veoma jako želi da ode iz Srbije. Medju mladima koji nisu u sistemu obrazovanja četvrtina njih želi da napusti zemlju.

Kuda mladi iz Srbije žele da odu? Čemu se nadaju?

Kao što istraživanje potvrdjuje, Nemačka je san velike većine mladih u Srbiji. Osim Nemačke, mladi svoju budućnost traže u Austriji, Švajcarskoj i SAD.

Kada govore o motivima svoga odlaska iz Srbije u pravilu navode lošu situaciju i pesimizam da su promene moguće u kratkom periodu, a poboljšanje socijalnih prilika neizvesno.

Očekivanja većine mladih ljudi iz Srbije koji su se odlučili za odlazak iz Srbije idu u pravcu poboljšanja materijalno finansijske situacije, stvaranja bolje osnove za dalje stručno usavršavanje i obrazovanje. San o uredjenom sistemu vrednosti deo je očekivanja svih.

Istraživanje je pokazalo da mladi koji žele ili su već odlučili da odu iz zemlje nemaju uvek dovoljno informacija o uslovima, postupcima i procedurama koje ih očekuju tokom realizacije svoje odluke da nastave život u Nemačkoj. Najčešće se odlučuju za pomoć i sugestije rodjaka i prijatelja koji su već u Nemačkoj.

( izvor: Nova ekonomija )