Категорија: Emigracija

pingvin-migrira Kako emigrirati? Kako naći posao u inostranstvu? Posao u Austriji. Posao u Norveškoj. Posao u Švajcarskoj. Posao u Rusiji.

Najnovije vesti i trendovi u vezi sa zapošaljavanjem u inostranstvu.

KO SADA MOŽE DA UDJE U NEMAČKU?
Ograničenja za ulazak u Nemačku i ostale zemlje Evropske unije biće na snazi do 15.juna.
Iako se tačan broj ne zna, sigurno je mnogo onih koji sa nestrpljenjem očekuju relaksaciju mera i otvaranje granica, kako bi otišli ili se vratili u Nemačku.
COVID 19 je poremetio planove mnogih, i više od toga, doneo neizvesnost i nesigurnost. Već izvesno vreme pandemija jenjava u čitavoj Evropi, ali ukidanje mera za suzbijanje širenja korona virusa ne ide podjednako u svim zemljama.
Nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib u pismenom saopštenju pojasnio je odluku nemačke vlade o ulasku stranih državljana u Nemačku, naglasivši da ograničenje ostaje na snazi do polovine juna. Ovakav stav proizilazi iz činjenice da još uvek ima žarišta korona virusa zbog kojih je opreznost neophodna, ali i nastavak privrednih aktivnosti i života zahteva fleksibilniji pristup.
„Pratimo epidemiološku situaciju na svakodnevnom nivou i nastojimo da nađemo pravi balans. O tome se u nemačkoj javnosti vodi žustra rasprava“, napisao je Šib.
Pod kojim uslovima srpski državljani imaju prava na ulazak u Nemačku?
Brojni srpski državljani koji rade u Nemačkoj očekivali su informacije o mogućnostima i uslovima povratka u tu zemlju. Upravo o tome ambasador Šib piše u saopštenju:
„Često me pitaju šta je sad sa državljanima Srbije koji rade u Nemačkoj? Da li oni mogu da putuju za Nemačku? Trenutno pravo na ulazak u Nemačku imaju srpski državljani koji već imaju boravišnu dozvolu ili vizu za Nemačku i koji tamo imaju i prijavljeno prebivalište. Dakle, svi koji su samo došli u posetu u Srbiju i koji su zbog krize korona virusa bili primorani da ostanu duže nego što su planirali, mogu se vratiti kad god žele. Trenutno su dužni 14 dana da budu u kućnoj samoizolaciji, isto kao i nemački državljani koji žele da se vrate, npr. iz Srbije“.
Posebno pojašnjenje zahteva i status koji imaju naši državljani koji su dobili nemačku nacionalnu vizu, ali trenutno ne žive tamo, već treba po prvi put da udju u Nemačku. To trenutno nije moguće, ali ambasador Šib dodaje:
„Izuzetak je ako se radi o državljaninu Nemačke koji je u braku sa državljaninom Srbije ili ukoliko im dete ima nemačko državljanstvo. Dakle, mešana srpsko-nemačka porodica ima pravo kad god želi da uđe u Nemačku, bez obzira na trenutnu situaciju, ali samo svi zajedno, i to čak i u slučaju da supružnik dosada nije živeo u Nemačkoj. Pored toga, omogućavaju se putovanja iz ličnih razlog zbog hitnog slučaja, npr. zbog smrti člana porodice. Odluku o tome donosi službenik pogranične policije na granici prilikom pasoške kontrole. Ambasada tu ne može dati pouzdane informacije“.
Za kraj, ambasador Šib podseća da su nadalje isključena sva putovanja radi šopinga, posete prijateljima, poznanicima i rodjacima, kao I turistička putovanja.
( izvor: Danas/B92 )
4. јун 2020.
Šta doživljavaju sezonski radnici u Nemačkoj zbog epidemije COVID-19 ?
Pandemja COVID 19 polako slabi, mere zaštite od pandemije se postepeno ukidaju, pa gradjani osećaju olakšanje i veruju u skori povratak životu koji su živeli. No, suočavanje sa posledicama tek sledi. A razmere štete, izgleda, premašuju sva očekivanja!
I dok će se gubici na nivou država i vlada tek analizirati, sabirati i procenjivati, mnogo je onih koji surovo i bolno već trpe posledice pandemije. Čini se da, kao i mnogo puta, oni sa najmanjim primanjima prvi ostanu i bez tih skromnih prihoda.
Šta doživljavaju sezonski radnici u Nemačkoj?
Godinama u sezoni poljoprivrednih radova više stotina hiljada sezonskih radnika iz Istočne Evrope i zemalja Zapadnog Balkana dolazi u Nemačku i tu obavlja raznovrsne poslove. Ove godine, medju njima je i 240 sezonskih radnika iz Rumunije koji su radili na gazdinstvu koje je bankrotiralo.
Mnogi od njih dolaze više godina na ovo gazdinstvo blizu Bona i tu beru špargle i jagode. Ove godine ostali su bez nadnica i za pomoć se obratili konzulatu u Bonu. Skromnu pomoć u hrani i novcu su dobili, kao i obećanje da će države to rešiti.
Sezonci iz Rumunije su prošli teške dane
Propast gazdinstva, nesigurnost, protesti u kojima su ih podržali anarhisti iz Bona i druge levičarske grupice, novinari koji traže atraktivne teme – sve su to prošli ovi radnici. A stigli su u Nemačku u uverenju da će, kao i ranije, uspešno raditi, da će žetva dobro proći, gazdinstvo ostvariti dobar prihod, a oni pristojno zaraditi i vratiti se u svoju zemlju.
Pandemija je sve poremetila. Ugostiteljski objekti su dugo bili zatvoreni, pa je berba špargli obustavljena, a jagode je bralo znatno manje radnika.
Neki radnici kažu da su za svoj rad do sada dobili 5 evra, neki 150 evra, neki se žale da im gazdinstvo duguje 1.200 evra. Teško je proveriti koliko vlasnik gazdinstva duguje radnicima. Žale se i da im je za smeštaj i hranu ove godine naplaćeno znatno više nego ranije.
U kakvim uslovima sezonci rade i žive?
Ovi sezonci iz Rumunije bili su smešteni u kontejneru, kraj postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. O uslovima kažu:
„Pirinač je bio još polusmrznut, a salama za doručak je ponekad bila pokvarena. Ništa drugo iz kuhinje nije smelo da se dira, svako je dobijao samo po porciju“.
Da li se uvek poštuje minimalna zarada u Nemačkoj?
Nemački sindikalci, oni iz Industrijskog sindikata koji pokrivaju i oblast poljoprivrede, kažu da slučaj ovog gazdinstva nije usamljen. „Često se susrećemo sa različitim metodama kako se zaobilazi zakonski propisana minimalna cena rada“, kažu sindikalaci.
Neki poslodavci plate radnike po učinku, a potom im tu zaradu umanje za smeštaj i hranu znatno iznad iznosa koji je dogovoren. Nekada se I jezička barijera, odnosno nedovoljno poznavanje jezika koristi za manipulaciju sezonskim radnicima.
Kakav je, zapravo, položaj ovih sezonaca?
Možda na to pitanje najbolji odgovor daje radnica koja, iako ne zna kako će se sve ovo završiti, planira da i sledećeg proleća dodje u Nemačku, samo na neko drugo gazdinstvo.
( izvor: Dojče vele )
25. мај 2020.
Kako se Nemačka bori protiv posledica pandemije
U vreme velike krize treba reagovati brzo i adekvatnim merama što pre umanjiti posledice. Tako upravo čine oni koji vode uspešne privrede. Nemačka, najmoćnija medju njima, koristi svoja iskustva iz nekih ranijih kriznih perioda.
Da, COVID 19 se svojski „pobrinuo“ da nam život iz temelja preokrene i suoči nas sa izazovima o kojima nismo ni sanjali. Iako u većini evropskih zemalja pandemija slabi, a mere kojima je trebalo sprečiti širenje pandemije se postepeno ukidaju, borba traje i dalje, a povratak uobičajenom životu je još daleko.
Veoma je širok spektar problema koje treba brzo rešavati, ali je oživljavanje privrednih aktivnosti, nesumnjivo, uslov funkcionisanja i opstanka države i njenih gradjana. I to svake države, kako onih najrazvijenijih, tako i onih manje razvijenih. Kao da svakim danom sve više uvidjamo veličinu posledica koje će pandemija korona virusa ostaviti na svetsku ekonomiju.
Kojim merama se boriti sa ekonomskim problemima?
Odmah po izbijanju pandemije privredne aktivnosti su prestajale ili su smanjene, pa je talas gubitka posla nezadrživo krenuo. Koliko je ljudi ostalo bez posla širom sveta, teško je reći precizno. Milioni radnika kojima je ugrožena egzistencija nagnali su i Medjunarodnu organizaciju rada ( ILO ) da zatraži što hitnije donošenje mera kojima će se olakšati težak položaj u koji radnici dospevaju.
U tom smislu kao dobar primer rešenja ističe se mera nemačke vlade poznata kao program „Kurzarbeit“ ili „kraće radno vreme“.
Pristup Nemačke očuvanju radnih mesta u korona-krizi je primer ostatku sveta kako da se nose s ekonomskim padom uzrokovanim pandemijom, rekao je šef Međunarodne organizacije rada.
Kako funkcioniše program „kraće radno vreme“?
Nemački program „Kurzarbeit“ ili „kraće radno vreme“ uveden je tokom aktuelne pandemije, a na sličan način kako je to u Nemačkoj učinjeno u vreme svetske ekonomske krize 2008. I 2009.godine, dajući primer kako se nositi s ovom ekonomskom krizom.
U okviru ovog nemačkog programa radnici se šalju kući ili rade kraće, odnosno ostvaruju manji fond radnih sati. Za to vreme radnici dobijaju naknadu u visini od oko dve trećine njihove redovne zarade, a koju im isplaćuje država.
Gaj Rajder, generalni direktor ILO-a, rekao je za CNBC da su zemlje poput Nemačke, primenjujući ovaj model tokom globalne finansijske krize 2008. I 2009.godine, uspele da održe zaposlenost i „omoguće kontinuitet procesa i institucija“. Zahvaljujući takvom pristupu znatno brže su izašle iz te krize.
Tokom ekonomske krize 2008. I 2009.godine u Nemačkoj je čak 1.100.000 radnika bilo direktno pogodjeno smanjenom privrednom aktivnošću. Primenom modela “kraće radno vreme”, za isplatu naknada radnicima država je utrošila oko 10 milijardi evra, ali je nezaposlenost smanjena za 7,6% u odnosu na 2008.godinu.
„Nemačka je iz krize izašla puno bolje i mislim da su to lekcije koje se mogu direktno primeniti na ono što sada živimo“, rekao je generalni direktor ILO-a.
( izvor: Blic BIZNIS )
4. мај 2020.
ŠTA ČEKA SRBE U INOSTRANSTVU KOJIMA ISTIČE BORAVIŠNA DOZVOLA?
COVID 19 i pandemija koju je izazvao ovaj virus poremetila je društveno ekonomska, socijalna, kulturna i sva životna kretanja potpuno nenadano i u pravom smislu reči preko noći. Tako su se svi našli u potpuno neočekivanim situacijama za koje nije ni malo lako uvek naći rešenje.
Medju najugroženijima su oni daleko od kuće i domovine. Takvih je medju srpskim državljanima mnogo. Neki već duže borave i rade u inostranstvu, a neki su tamo u potrazi za poslom, sa dokumentima ograničenog trajanja.
Značajan broj naših sunarodnika zatekao se u nekoj od zemalja Evropske unije u momentu uvodjenja zabrane kretanja, a u cilju sprečavanja širenja korona virusa. Tokom trajanja ove zabrane mnogima od njih istekla je boravišna dozvola, a saobraćajne veze nisu obezbedjivale povratak u domicilnu zemlju. Njihova zabrinutost za eventualne sankcije koje mogu da snose veoma je velika.
Nemačka neće kažnjavati vlasnike isteklih boravišnih viza
Najviše naših sunarodnika sa isteklom šengenskom vizom je, naravno, u Nemačkoj. I upravo je ta zemlja brzo reagovala i odlučila kako će postupati u ovom slučaju.
Donet je Pravilnik o privremenom oslobadjanju krivične odgovornosti gradjana zbog isteklih šengenskih viza zbog aktuelne pandemije COVID 19. Federalna ministarstva spoljnih poslova, gradjevinarstva i unutrašnjih poslova Nemačke donela su uredbu kojom se vlasnici isteklih šengenskih dozvola oslobadjaju deportacije do 30,juna, 2020.godine.
Uredba je objavljena u Federalnom listu, a stupila je na snagu 10.aprila, ove godine. Ministarstva će ovu odluku preispitati nakon 30.juna, a u skladu sa aktuelnom situacijom u vezi sa korona virusom. Do 30.juna radnici pogodjeni ovom odlukom mogu nastaviti da rade. No, odluka nemačke vlade o nekažnjavanju odnosi se na strance koji su se zatekli u Nemačkoj, bez obzira na to da li rade u Nemačkoj ili turistički borave.
I Evropska unija automatski produžava vize
Naravno, naših sunarodnika ima i u drugim zemljama Evropske unije koje su uvele zabranu kretanja radi sprečavanja širenja pandemije, a šengenska viza je u medjuvremenu istekla.
Evropska unija je saopštila da se istekla viza automatski produžava na vizu namenjenu za dugotrajni boravak ili boravišnu dozvolu koja bi pokrila produženi boravak u zemljama Šengena. Tu mogućnost predvidjaju vizni propisi, a apliciranje za slučajeve nastale dejstvom više sile se ne naplaćuje.
Važno je istaći da svi gradjani, pa i oni iz zemalja izvan Evropske unije, u kojoj god zemlji Evropske unije da se nadju, ne treba da brinu za svoj ostanak nakon isteka vize.
Za izdavanje nacionalnih viza i boravišnih dozvola zadužene su države u kojima su se državljani trećih zemalja zatekli. U nemačkom ministarstvu objasnili su proceduru:
-Trebalo bi da se pre isteka 90 dana obrate Uredu za strance u njihovom mestu boravka – u slučaju nužde i putem imejla – i da uz svoje podatke zamole da se njihov boravak legalizuje. Već i sam zahtev za sebe čini da je boravak dozvoljen sve do odluke Ureda za strance -navodi nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.
( izvor: Srbija Danas )
16. април 2020.
DA LI SRPSKI RADNICI U NEMAČKOJ MOGU RAČUNATI NA POMOĆ IZ KORONA FONDOVA?
COVID 19 je svojom pojavom i neverovatnom brzinom bukvalno osvojio svet, prodrmao ga tako da je život dobio potpuno nove tokove. Poslovne aktivnosti ljudi širom sveta svedene su na neophodne poslove, a gubitak posla i izostanak prihoda zabrinuli su sve relevantne činioce, ponajviše milione radnika širom sveta.
Teško da u ovim novonastalim okolnostima ima poštedjenih, no, kao i uvek, postoje oni koji su se prvi našli na udaru i koji su odmah morali da se okrenu traženju nekih novih mogućnosti u cilju očuvanja sopstvene egzistencije.
Takvu sudbinu imaju strani radnici koji su u potrazi za boljim životom napustili domovinu i pronašli posao u inostranstvu. Iz Srbije potiče mnogo takvih, rasutih po celom svetu, a najviše u Nemačkoj. Iako se većina njih koji rade u Nemačkoj dobro snašla i uspešno gradila svoju poslovnu karijeru, pojava pandemije izazavane korona virusom dovela ih je u delikatan položaj.
Smanjeni obim posla prvo je njih doveo do gubitka radnog mesta. To, naravno, za posledicu ima smanjenje ili izostanak prihoda, nemogućnost pokrivanja troškova života, a zatim i obavezu da napuste Nemačku i vrate se u svoju zemlju.
Šta nemačka vlada čini da pomogne u kriznoj situaciji nastaloj kao posledica pandemije?
I nemačka vlada suočila se sa brojnim problemima nastalim širenjem Covid 19 virusa, pa je uveliko krenula sa odobravanjem pomoći, kako poslodavcima, tako i zaposlenim. Posebna pomoć namenjena je malim preduzećima, preduzetnicima, umetnicima, zanatlijama.
No, situacija u kojoj su se našli radnici sa Balkana, čak i kada legalno rade u Nemačkoj, nije jednostavna. Da bi mogli da računaju na pomoć nemačke vlade iz sredstava namenjenih za rešenje krize izazvane širenjem korona virusa, radnici iz zemalja van Evropske unije moraju da poseduju stalnu dozvolu boravka i rada u Nemačkoj.
Jedna od mera koju nemačka vlada nudi radnicima jeste prijava na status takozvanog „skraćenog radnog vremena“. Kada usled nepredvidivih okolnosti dodje do smanjenog obima posla i umanjenih prihoda, ovim instrumentom nemačka vlada pomaže radnicima obezbedjujući im 60 do 67% zarade. Već na samom početku krize za ovu vrtsu pomoći obratilo se preko pola miliona firmi sa preko milion ipo radnika.
Iako je ova mera u svakom slučaju bolja od gubitka posla, ona značajno umanjuje prihode radnika i mogućnost pokrivanja svih troškova. A to je od izuzetnog značaja kada su u pitanju radna i boravišna dozvola.
Radnici koji dobiju otkaz, a nisu ostvarili pravo na neograničenu radnu i boravišnu dozvolu, nemaju prava na sredstva pomoći iz držaavnih korona fondova u Nemačkoj.
Ovim radnicima Savezno ministarstvo za rad i socijalna pitanja nudi mogućnost prijave za pomoć za teške socijalne slučajeve.
Radnici sa Zapadnog Balkana koji su u radnom odnosu duže od godinu dana, a nemaju neograničenu dozvolu boravka, imaju prava na naknadu za nezaposlene u trajanju od najviše dvanaest meseci.
( izvor: Dojče vele )
15. април 2020.
Sezonski poslovi u doba COVID-19 (Korona) virusa
Korona virus ili COVID-19, tek poslednjih nedelja sve počinje i završava time. Iako nas je okovao, zarobio, socijalno distancirao, život ide dalje i zahteva delovanje. O poslu i privredjivanju govorimo tek pošto čujemo nove podatke o virusu i merama protiv njega. No, posledice svega biće enormnih razmera, pa će poslovno angažovanje biti uslov opstanka.
I najjača evropska ekonomija čini sve da ublaži negativne posledice koje borba protiv korona virusa ostavlja na privredne tokove u Nemačkoj.
Zabrana ulaska sezonskih radnika iz Istočne Evrope u Nemačku
Mnoge zemlje su u cilju sprečavanja širenja pandemije korona virusom pribegle zatvaranju svojih granica. Nemačka godinama traži stručne radnike, ali i više stotina hiljada sezonskih radnika, posebno u sezoni poljoprivrednih radova. Sada je nemačka vlada bila prinudjena da zabrani ulazak sezonskim radnicima i onima koji pomažu tokom berbe.
U Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova Nemačke potvrdjuju da od srede u Nemačku ne mogu da udju sezonski radnici iz Istočne Evrope, a sa ciljem sprečavanja širenja zaraze.
U sezoni poljoprivrednih radova većina od gotovo 300.000 sezonskih radnika na nemačka polja stiže iz Rumunije i Poljske. Kako oni iz zemalja jugoistočne Evrope već danima ne mogu da predju granicu Austrije i Madjarske, to se razmišlja da se neodložni radovi povere azilantima!
O neizvesnosti i zabrinutosti nemačkih poljoprivrednika za ekonomske efekte u njihovom udruženju kažu:
„Zabrana ulaska sezonskih radnika u ovoj fazi veoma pogađa naše poslovanje. Radnici su hitno potrebni pre svega uzgajivačima voća i povrća, kao i vinarima“.
Sezonski poslovi u Austriji i Švajcarskoj
Pandemija korona virusom ima globalne razmere, pa i problemi koje ona donosi nisu poštedeli gotovo ni jednu zemlju.
I Švajcarska je uvela restriktivne mere sa ciljem da se spreči širenje korona virusa. Kada su u pitanju sezonski radnici, poljoprivrednici u Švajcarskoj svake godine angažuju oko 33.000 stranih sezonskih radnika. Sada se odlukom Vlade zahteva da sezonski radnici imaju dozvolu boravka da bi mogli da rade.
I austrijska vlada i tamošnji poljoprivrednici pokušavaju da nadju zamenu za strane sezonske radnike. U tom smislu otvoren je internet portal sa očekivanjem da se za ove poslove jave sezonski radnici iz oblasti ugostiteljstva i drugih delatnosti koji su zbog ove situacije ostali bez posla.
I nemačka ministarka poljoprivrede očekuje da radnici iz ugostiteljstva, nezaposleni i izbeglice dostojno zamene sezonske radnike iz Rumunije i Poljske. Poljoprivrednici, čini se, imaju sasvim drugačija očekivanja, koje je uzgajivač špargli na preko 900 hektara u okolini Berlina ovako izrazio:
„Ta ideja nema smisla. Taj posao se dugo uči, a radnicima je potrebno iskustvo“. I još dodaje: „To je težak posao, radi se napolju, po hladnoći. Za jednog rumunskog ili poljskog radnika, treba mi pet Nemaca.“
Za tri ili četiri meseca znaće se čije su procene bile bolje.
( izvor: Dojče vele )
30. март 2020.
Ovo su trenutno najtraženija zanimanja u Nemačkoj
Mnogo je slobodnih radnih mesta u Nemačkoj, čini se da za sve profesije postoji šansa. Ali, za odredjene poslove, poput onih u zdravstvu, mašinskoj, automobilskoj i elektroindustriji postoji tražnja koja ni svim preduzetim merama nemačke vlade nije ni izbliza zadovoljena.
Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku je stupio na snagu, pa se sa nestrpljenjem očekuju rezultati mera za privlačenje stručne radne snage i olakšan pristup tržištu rada u Nemačkoj. I portal „Make it in Germany“ treba da stručnim radnicima iz raznih zemalja približi informacije o slobodnim radnim mestima, zahtevanim uslovima, ali i da što potpunije predstavi posao i život u Nemačkoj.
Lekari najtraženiji
Portal „Make it in Germany“ podseća da su lekari i stručni medicinski radnici dugo vremena medju najcenjenijim i najtraženijim. I deficit lekara datira od ranije, ali je vremenom postajao sve izraženiji, jer će narednih godina značajan broj lekara otići u penziju.
Posao za lekare postoji i u bolnicama i u privatnoj lekarskoj ptraksi. U želji da privuku što više lekara i popune upražnjene pozicije, lekarima se nude najviše zarade medju svim strčnjacima sa univerzitetskom diplomom. Tako prosečna početna plata lekara iznosi oko 52.000 evra godišnje.
Najveća tražnja postoji za lekarima opšte prakse, a posebno je velika u istočnom delu Nemačke i u ruralnim oblastima. Upravo tamo se i upražnjene pozicije najteže popunjavaju.
Ali se i inženjeri veoma traže
Medju različitim stručnim profilima najveći stepen tražnje postoji za inženjerima u mašinskoj industriji, automobilskoj industriji, elektro i elektronskoj industriji, ali i za gradjevinskim inženjerima.
Da inženjeri predstavljaju vrlo cenjene stručne radnike u Nemačkoj potvrdjuje i činjenica da su članovi upravnih odbora i direktori mnogih kompanija u Nemačkoj svoju profesionalnu karijeru počeli kao inženjeri.
Naravno, i plate pokazuju visoku pozicioniranost inženjera na društvenoj lestvici u Nemačkoj. Početne plate inženjera se kreću od 40.000 do 45.000 evra gosišnje, a sa stečenim iskustvom rastu i do preko 70.000 evra godišnje.
Naučnici i IT stručnjaci
Dobro je poznato da su stručnjaci iz oblasti prirodnih nauka i IT tehnologija ( u Nemačkoj poznati kao STEM stručnjaci ) i ranije bili posebno traženi, ali i dobro plaćeni. Nemačka slovi za državu koja posebnu pažnju poklanja naučno istraživačkom radu, pa se uvek traže stručnjaci iz ovih oblasti koji bi se uključili u započete i nove projekte.
Nemačka industrija traži diplomirane stručnjake u okviru prirodnih nauka, matematike i IT tehnologija. Nedostaju izuzetno razvijenoj automobilskoj industriji, ali i hemijskoj, farmaceutskoj industriji, biotehnologiji i savremenim nanotehnologijama. Industriji su veoma potrebni i IT stručnjaci, ali za njima tražnja postoji i u bankama i osiguravajućim društvima.
Diplomci iz oblasti prirodnih nauka, matematike i IT tehnologija mogu očekivati da će im poslodavci odmah ponuditi ugovor o radu za stalno, uz početnu zaradu od oko 40.000 evra godišnje, koja će se uz stečeno iskustvo povećati na preko 80.000 evra godišnje.
Nema sumnje, tražnja za visokoobrazovanim stručnjacima, posebno STEM stručnjacima, široko otvara vrata mnogim diplomcima, ukoliko ispunjavaju zahtevane uslove.
( izvor: Blic BIZNIS )
5. март 2020.
JOŠ MNOGO POSLA ZA ŽELEZNIČARE U NEMAČKOJ
Nedavno su mediji preneli vest o značajno većoj potražnji radnika na železnici u Nemačkoj. Tom prilikom je privatna kompanija koja se bavi šinskim transportom Lenderban izrazila svoju spremnost da velikom broju radnika iz Srbije ponudi posao na železnici u Nemačkoj.
Da je ova kompanija ozbiljno okrenuta našem tržištu rada, potvrdjuje i podatak da je Lenderban sklopio ugovor o saradnji sa Žečezničko tehničkom školom u Beogradu, jednom od malobrojnih obrazovnih institucija iz ovog regiona koja priprema stručne kadrove u oblasti železničkog transporta.
I Dojče Ban traži radnike na železnici
Ako su neke privredne grane u Nemačkoj posustale ili usporile rast početkom ove godine, to se nikako ne može reći za železnički transport. Nemačka kompanija koja upravlja železničkim transportom Dojče Ban pohvalila se da je u januaru ove godine prevezla preko 1.200.000 putnika više nego u januaru, prošle godine. Ovo predstavlja povećanje prometa na železnici od 10,7%.
A doprinelo mu je više faktora. Jedan je, svakako, odluka Vlade Nemačke da, u okviru „zelenih mera“ snizi porez na železničke karte sa 19% na 7%. Time je železnički saobraćaj stekao znaačajnu komparativnu prednost u odnosu na drumski, pa i avionski saobraćaj.
Sa druge strane, u Dojče Banu znaju da, osim ekološke prihvatljivosti, železnica mora da pruži i odgovarajući kvalitet usluge, udobnost i sigurnost. Tako se značajno uložilo u savremeno opremanje u skladu sa tehničko tehnološkim razvojem.
Za realizaciju svega planiranog neophodan je stručni kadar. A problem nedostatka, posebno, mašinovodja datira od ranije.
„U proseku se godišnje otvara 100 radnih mesta za mašinovođe, a tek njih 25 se prijavljuje na zavod za zapošljavanje. Samo godinu dana pre, taj odnos je bio 100 prema 28, a situacija je značajno gora nego kod radnih mesta za medicinske sestre ili vodoinstalatere“, kažu u agenciji koja promoviše železnički transport.
Tako je Dojče Ban objavio konkurs kojim traži čak 25.000 radnika na železnici u Nemačkoj, a to je 5.000 više radnika, uzimajući u obzir fluktuaciju radnika zbog odlaska u penziju ili drugu kompaniju.
Konkretno, Dojče Ban kao izuzetno moćna kompanija koja je još pre šest godina imala gotovo 300.000 uposlenih radnika, u ovom krugu želi da zaposli 2.300 mašinovodja. Oni očekuju da će zastupljenost železnice u ukupnom transportu putnika I robe u Nemačkoj rasti kontinuirano, da bi već do 2030.godine broj putnika bio udvostručen.
Nemačka vlada je opredelila izuzetno velika sredstva namenjena modernizaciji infrastrukture, jer je dobro funkcionisanje železnice od izuzetnog značaja za najuspešniju evropsku ekonomiju.
( izvor: SEEBiz )
26. фебруар 2020.
Lakše i brže do priznavanja diploma u Nemačkoj
Stručne radnike traže svugde, ali, čini se, nigde kao u Nemačkoj. Ovoj zemlji treba još toliko radnika da je nemačka vlada raznim merama morala da ubrza proces doseljavanja stranih radnika. Toj efikasnosti useljavanja doprinose posebno mere poput onih kojima se stiže brže do nemačke vize, odnosno brže do priznavanja stručne diplome.
Na višegodišnje vapaje privrednika za preko potrebnim stručnim radnicima, nemačka vlada je odgovorila pokretanjem programa privlačenja stranih radnika pod nazivom „Make it in Germany“. Taj program i mere koje on donosi u Nemačkoj su nacionalni prioritet. Savezni ministar rada ga ovako obrazlaže:
„Bez stranih stručnjaka nećemo moći da održimo naše blagostanje. Ne možemo jednostavno da čekamo na te ljude, moramo da se potrudimo oko njih“, izjavio je on.
Za koji dan će stupiti na snagu novi Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku, čime se potvrdjuje da je Nemačka doseljenička zemlja. Usvojene zakonske odredbe imaju za cilj da stranim radnicima olakšaju pristup nemačkom tržištu rada, u gotovo svim privrednim granama.
Tako su u ponedeljak u Bonu ministri saveznog kabineta otvorili novi Centralni ured za priznavanje stručne kvalifikacije ZSBA. Nemački mediji pišu I o tome da u ovom trenutku u Nemačkoj postoji više od 1.400 raznih službi koje se bave priznavanjem diploma.
Jednostavnije I brže do priznavanja diploma
Sa mnogo strana često su se čule zamerke upućene nemačkim vlastima da su procedure u postupku obezbedjenja potrebnih dokumenata I sticanja statusa za useljenje u Nemačku vrlo složene, a administracija spora, znatno sporija od one u SAD, Kanadi. Kako bi Nemačka ravnopravno učestvovala u borbi za najbolje stručnjake, neophodno je promeniti dosadašnju praksu.
Prilikom otvaranja Centralnog ureda za priznavanje stručne kvalifikacije, nemački ministri su predstavili ovu pojednostavljenu proceduru: radnici zainteresovani za dolazak u Nemačku treba, najpre, da kontaktiraju ZSBA, koji će im pomoći u pripremi celokupne dokumentacije potrebne za priznavanje kvalifikacije. Ured će im tokom čitavog postupka pomagati savetima, putem mejla, četa, telefona. Takodje, ured će nihove diplome distribuirarati nadležnim institucijama na nivou nemačkih saveznih pokrajina.
Poznato je da novi Zakon o doseljavanju u Nemačku stručne radne snage treba da olakša dolazak u Nemačku I potragu za poslom svim kvalifikovanim radnicima koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Kod nemačkih poslodavaca postoje posebno velika očekivanja od stručnih radnika iz zemalja Zapadnog Balkana. O reputaciji koju ovi radnici uživaju u Nemačkoj, u nemačkom Saveznom zavodu za zapošljavanje kažu:
„U prošlosti smo dobili veoma puno upita sa Zapadnog Balkana, to je jedan od regiona koji su veoma važni za nas, zato što tamo pronalazimo vrlo dobru, kvalifikovanu, stručnu radnu snagu, a s druge strane ima dosta ljudi koji znaju nemački jezik, što je od ogromne pomoći u poslovnoj integraciji“.
( izvor: Dojče vele )
19. фебруар 2020.
Kako izgleda život i rad u Kini?
Kako neki vole da kažu, svet je postao jedno veliko globalno selo. Skoro da i jeste tako, pa u vreme velikih ekonomskih migracija i naše radnike možete gotovo svugde sresti. Kada je reč o onima na drugim kontinentima, sada već značajan broj naših radnika pronašao je posao u Kini i započeo život u dalekoj, neobičnoj zemlji.
Imajući u vidu snažan privredni rast i visoke tehnologije, izuzetni rast životnog standarda, sve je više naših sunarodnika koji veruju da bi posao i život u Kini bo ostvarenje njihovog sna.
Kako do posla u Kini dolaze naši radnici?
Iako i ovde ima, sigurno, mnogo odgovora, iskustvo jedne naše sunarodnice može biti od koristi i drugima. Andrea Sunturlić je Kinu odabrala tek pošto je odustala od odlaska u Ameriku. Procedure za odlazak u Ameriku su bile suviše komplikovane, a prijatelji koji su već bili u Kini preneli su joj svoje zadovoljstvo životom i radom u Šangaju.
Andrea je preko interneta posao u Kini pronašla za tri dana, i to u struci, kao predavač umetnosti na engleskom jeziku. Nekoliko narednih meseci proteklo je u pripremama za put. O iskustvu svog dečka Andrea kaže:
„Kina je ogromno tržište i ako iole znate da radite posla ima. Moj dečko je našao posao za dve nedelje, ali za razliku od Srbije ovde je pronalazak posla tek prvi korak, a kod drugog koraka se naši ljudi najčešće sapletu. Agenti za regrutovanje predavača vam odmah kažu ’samo ti potpiši, sve ćemo mi posle lako da sredimo’, ali vam ne kažu kada. Nekada prođu i meseci dok se reši radna viza, a vama za to vreme ponestaje vremena, novca i nerava“.
S obzirom da srpskim državljanima nije potrebna viza za Kinu, to naše radnike koji potraže posao u Kini dovodi u poseban položaj, koji Andrea objašnjava:
“Srbija nema vizu za Kinu ali to je zapravo neočekivana komplikacija jer se pri zaposlenju drugima samo prevede viza iz turističke u radnu, a vi kao Srbi nemate nikakvu vizu i oni se potpuno zbune. Uvek treba imati u vidu da vam je birokratija svuda u svetu proces. Tako je kako je, na kraju se sve isplati“,
Kako izgleda I koliko košta život u Kini?
Prosečna plata predavača u Kini premašuje 2.000 dolara. Naravno, I davanjem časova se može dodatno zaraditi, jedan dvočas je 35 dolara. Za konforan stan na dobroj lokaciji u Šangaju treba izdvojiti 1.000 dolara, ali se može živeti I u kampusu za predavače ili u paru, čime će se troškovi prepoloviti.
Troškovi hrane I odeće nisu visoki. Moguće je uvek pronaći povoljnije cene I dodatno redukovati troškove. Ono što stvarno, makar prvih meseci rada I boravka u Kini predstavlja problem je prilagodjavanje na sasvim drugačiju kulturu, u najširem smislu.
Andrea tu ističe sasvim nepoznat jezik I pismo što oteževa gotovo svaku situaciju u svakodnevnom životu. Sa druge strane, Šangaj je odlično organizovan grad, a metro savršeno funkcioniše. Sve I da se izgubite, nema opasnosti, jer je grad sasvim bezbedan.
U Kini postoji ogromno tržište I velika tražnja, ali Kinezi znaju šta hoće. U manjim mestima je lakše pronaći posao, a I očekivanja su manja. Većina ljudi se ovde snadje, ali sve zavisi od očekivanja, sposobnosti I spremnosti na prilagodjavanje.
Da Ii je u Kini prednost to što si iz Srbije?
Odgovor može biti potvrdan. Kinezi, uglavnom, znaju za Srbiju I prepoznaju je po Novaku Djokoviću, Titu, Valteru, bombardovanju njihove ambasade u Beogradu.
Ali, ni tragovi neprijatnih dogadjanja u našoj zemlji nisu sasvim nestali, pa je otvaranje računa u većini banaka u Kini prilično delikatno za naše sunarodnike. Kod njih se mi nalazimo na listi rizičnih zemalja za poslovanje.
( izvor: Naši u svetu )
17. фебруар 2020.