Kada su u pitanju poslovne aktivnosti i karijera, onda je u medijima u Srbiji, kao i u životu najprisutnija tema armija nezaposlenih, sa jedne strane i nedostatak kvalitetnih i dobro plaćenih poslova, sa druge strane. Da ima posla, a nema radnika, to teško umemo da zamislimo. Tu, u našem susedstvu je baš tako. U Bugarskoj ima posla, ali radnika nema!
Orijentacija naših nezaposlenih radnika koji odluče da posao potraže izvan granica svoje zemlje je, uglavnom, u pravcu razvijenih zemalja Evropke unije. Zemlje Evropske unije u našem susedstvu nisu u toj grupi, pa su i informacije o tržištu radne snage oskudne.
Tako je i sa Bugarskom. Kakva je ponuda poslova u Bugarskoj, kako naći posao, koja zanimanja su tražena?
Pristupanje Evropskoj uniji 2007.godine omogućilo je, izmedju ostalog, i slobodno kretanje radne snage. Nezaposleni i nezadovoljni radnici potražili su bolje šanse u razvijenim zemljama. Visoka stopa nezaposlenosti padala je iz godine u godinu, da bi se sada spustila ispod 6% – iznosi 5,9%.
Veliki odliv domaćih radnika sve više je remetio redovno i stabilno funkcionisanje kompanija, pa je nedostajuću radnu snagu trebalo nadomestiti uvozom radnika. Bugarski poslodavci su od Vlade zatražili donošenje mera i zakonskih izmena koje će ubrzati i pospešiti uvoz radne snage.
Tako je u Zakonu o radnoj migraciji i mobilnosti povećano angažovanje stranih radnika, sa 10% na 20%, odnosno 35% u malim preduzećima. U periodu od januara do novembra, 2017.godine izdato je 3.275 “plavih dozvola” radnicima izvan Evropske unije. Najviše ih je došlo iz Srbije, Ukrajine, Turske i Rusije.
I to nije bilo dovoljno. Bugarski poslodavci su pomoć potražili na dalekim tržištima radne snage, u Indiji i Vijetnamu!
Naravno, velika prostorna udaljenost , odnosno visoki transportni troškovi značajno su finansijski opterećivali poslodavce koji angažuju radnike iz ovih zemalja. Od Vlade su zatražili izmenu propisa u smislu da se uvoz radnika iz zemalja van Evropske unije omogući na period od dve godine, a ne kao do sada, na godinu dana. Traže i brže izdavanje dozvola za rad stranim radnicima, u roku od dve nedelje.
Bugarski poslodavci sa brigom i neizvesnošću gledaju na skoru budućnost. Broj radnika koji odlaze u penziju gotovo je dvostruko veći od broja svršenih učenika srednjih škola. A gotovo polovina svih firmi iznosi planove za prijem novih radnika. Sofijski dnevnik “24 časa” navodi da je u poslednjih desetak dana oglašeno gotovo deset hiljada slobodnih radnih mesta.
Problem nedostatka radne snage nije poštedeo ni druge zemlje. U Rumuniji, u nekim kompanijama rade samo strani radnici.. Poljska privreda je angažovala milion Ukrajinaca za normalno funkcionisanje svoje privrede. A ni najrazvijenijoj evropskoj ekonomiji nije lako. U Nemačkoj strani radnici čine 17% ukupne radne snage.
( izvor: Srna/Mondo )
